SPS kvasac

,

BROJ GLASAČA: Broj glasača u Biračkom spisku, od izbora 2012. godine, do ovih poslednjih, se povećao za skoro 5.000, ali se broj onih koji su glasali prilično smanjuje, što će reći da je građanima preko glave i izbora i politike. Uporedna analiza kaže da su razvijenost jedne sredine i izlaznost birača u obrnutoj proporciji. Da ne bude zabune: ova matematika je izvedena iz činjenice da su Albanci bojkotovali predsedničke izbore i prošle nedelje i pre pet godina, a da su lane na parlamentarnim više nego učestvovali. 

SNS EUFORIJA: Biračko telo je na jugu Srbije zanimljiva kategorija čak i za jedno sociološko istraživanje. Neposredno po izlasku iz radikalskog gnezda, naprednjaci su beležili kako-tako skrome rezultate. Tomislav Nikolić je, kao predsednički kandidat 2012. godine, u prvom krugu na jugu Srbije dobio 20.985 glasova, odnosno 18,84 odsto od broja izašlih. Dvadeset dana kasnije, u drugom krugu, svoje glasove dali su mu mnogi radikali i desno orjentisani birači s juga, pa je domaćin iz Bajčetine  nakupio čak 40.316 glasova, tako da je sa 56,84 naprema 40, 73 odsto„potukao“ Borisa Tadića.

Četiri godine kasnije, na parlamentarnim izborima 2016. godine, naprednjaci su se u Pčinjskom okrugu vinuli čak do 44,95 odsto glasova. Na tim izborima su Aleksandar Vučić i njegova lista „Srbija pobeđuje“, uistinu postali pobednici republičkih izbora. Sada, samo godinu dana kasnije, uz pomoć „SPS kvasca“ i nekih drugih „izvođača radova“, Vučić se, na jugu Srbije, na izborima za predsednika države, vinuo do neverovatnih 73,55 odsto glasova.

TAKTIKA ILI DEFANZIVA: Ivica Dačić i njegovi socijalisti, 2012. godine u prvom krugu predsedničkim izbora u Pčinjskom okrugu, osvojili su solidnih  18,84 procenata. Taj kolač su umesili zajedno sa Partijom ujedinjenih penzionera (PUPS) i Palminom Jedinstvenom Srbijom (JS).

Mada je, kao trećeplasirani kandidat otpao (prošli Tadić i Nikolić), Dačić i socijalisti su tada napravili dobar posao. Od 23.724 glasa u Pčinjskom okrugu, Dačić je skoro polovinu (11.177) dobio u Vranju, prestonici socijalista. Međutim, procentualno u odnosu na broj glasača, Dačića su žešće od Vranja podržali socijalisti Surdilice (44,07) i Trgovišta  (23,87 odsto).

Četiri godine kasnije SPS je kako-tako ostao na visini „zadate teme“: na parlamentarnim izborima osvojeno je 19.165 glasova, odnosno 17,55 procenata uz podršku  Jedinstvene Srbije  Dragana Marjkovića Palme.

Zašto je Dačić odlučio da sada ide u istoj koloni sa SNS-om, samo on zna, a mi ćemo to isto saznati uskoro.

Inače, sabiranjem, najprostijom matematičkom operacijom, Vučić je prošle nedelje od naprednjaka i socijalita Pčinjskog okruga mogao da računa nešto preko 68.000 glasova, koliko su oni zajedno osvojili na poslednjim parlamentarnim izborima prošle godine. To što je novi predsednik dobio 57.497, dakle 11.000 glasova manje, samo je dokaz da jedan broj socijalista baš i nije za ovakav  naprednjačko-socijalistički „brak“.

GDE JE DS U PRIČI: Odgovor na ovo pitanje sigurno ne znaju ni demokrate. Tek, 2012. godine, Boris Tadić je u prvom krugu dobio skromnih 15,23 odsto glasova. Time je samo naslutio svo bankrot u trci za predsednika države,što se i potvrdilo dve nedelje kasnije kada ga je Nikolić, u Pčinjskom okrugu, pretekao za nešto manje od 12.000 glasova.

U toj stranci počeli su onda da duvaju vetrovi u svim pravcima, pa ju, četiri godine kasnije, na parlamentarnim izborima, podeljene demokrate doživele pravi fijasko: DS je ovde na jugu osvojila 3,39, a SDS 3,21 odsto glasova.

Na ovim predsedničkim izborima, na čelo dve demokratske kolone stali su Saša Janković i Vuk Jeremić, kandidati bez partijskih knjižica. Njih dvojica su osvojili zajedno 12,33 odsto glasova, jer je za ovu dvojicu kandidata u sedam opština juga Srbije glasalo 6.186, odnosno 3.455 birača.