Spala knjiga na jedno hapšenje

IZBORNI TAJMING

Privođenja na informativne razgovore, saslušanja, vrlo retko optužnice, a najređe pravnosnažne presude, možda su se događale negde drugde, ali u Vranju do hapšenja Velina Ilića, bivšeg generalnog direktora Alfa-Plam, te Veneta Zdravkovića, komercijalnog direktora te firme u vreme Velina Ilića početkom ovog meseca, nije bilo nijednog (slovima ni-jed-nog) hapšenja viših rukovodilaca za privredni kriminal u Vranju za pet godina. Zvuči paradoksalno, ali zaista ispada da koruptivnih krivičnih dela (primanje i davanje mita, trgovina uticajem, zloupotrebe službenog položaja) nije bilo ni u jednom propalom vranjskom preduzeću, osim onog koje nikada, ne samo da nije pokleklo, nego je služilo za primer u svojoj branši u Evropi, ne samo u Srbiji.  I to hapšenje, bez imalo namere da se prejudicira ishod postupka, odmah je u javnosti okvalifikovano kao spektakularno, najverovatnije za potrebe predizborne kampanje, kako ga je nazvao lokalni lider SPS Zoran Antić.

Stvar je još čudnija i postavlja se s pravom pitanje kako to da su privrednici zaštićeni kao beli medvedi dok se hapse policajci za primanje mita, bankari, stranački prvaci za navodno prekrajanje izborne volje građana i mnogi drugi, navodno ugledni građani. Za malobrojne koji su procesuirani, saslušavani, privođeni, kritičan momentum po pravilu je bio prekomponovanje političke moći u vrhu lokalne vlasti.

Dejan STANOJEVIĆ, nekadašnji direktor nedavno likvidirane Direkcije za razvoj i izgradnju i eks čelnik DSS, danas u SNS i radnik Vodovoda, prošao je dvanaestogodišnji, turbulentan period u kome je protiv njega vođeno više postupaka.

„Počelo je 2005, prijavljivali su me za sve i svašta. Naravno da je reč o političkom progonu, a posebno se moja „glava“ tražila iz redova DS, od momenta kada više nisam bio deo vlasti, a oni postali važan činilac u vladajućoj koaliciji. Da je dokaza da sam se bavio nezakonitim stvarima bilo, zar ne bih bio osuđen?! Jer, sve se dešavalo u momentu kada više nisam imao političku moć, za slučaj da neko smatra kako je to bio plašt za moju zaštitu od krivične kazne“, kaže Stanojević.

On skreće pažnju da se pokazalo da su sve prijave bile neosnovane.

„Ostao je samo još jedan krivični postupak protiv mene, za koji postoji nezvanična informacija da je prvostpena presuda kojom sam osuđen na dve godine zatvora ukinuta pred Apelacionim sudom u Nišu“, navodi Stanojević.

POLITIKA IZNAD SUDA

Najsvežija druga hapšenja privrednika desila su se mnogo pre 2012. godine. Svojevremeno je priveden i pritvoren bivši direktor Jumka Vladimir Janjić, u vezi sa navodnom zloupotrebom položaja, ali je to bilo još 2003. Postupak se završio u njegovu korist. Pre toga, sličan epilog imala su privođenja i pritvaranja zamanika direktora Jumka Nenada Stankovića i još nekoliko rukovodilaca kompanije u „aferi uniforme“, ali to je bilo ubrzo nakon „5. oktobra“ i ne uklapa se u najnovija obećanja garniture koja vlada od 2012. godine. Pamte se privođenja bivših direktora Duvanske industrije Vranje Dragomira Mitića i Slavoljuba Vučkovića, što je već davno prošlo vreme. Osobenost svih tih slučajeva je da niko nije „ležao“ zatvor, a da su svi ponavljali kao mantru da su sudski postupci protiv njih iskonstruisani i da su oni zapravo žrtve političkog progona nakon promene vlasti u vrhu države.

Za sudski predmet koji je vođen pred pravosuđem u Beogradu, prošle godine osuđen je Srđan Filipović, bivši direktor Preduzeća za puteve (PZP), zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja, i to na dve godine zatvora. U presudi je navedeno da je pomogao Milu Djuraškoviću, vlasniku matične Nibens grupe, da izvuče novac iz kruševačke Fabrike maziva (FAM) i ostvari imovinsku korist. Šta reći o teškim međusobnim optužbama u po Simpo veoma turbulentnoj 2014. godini. U to vreme već je izvesno da će Dragomir Tomić, sve i svja na jugu Srbije decenijama, biti „pušten niz vodu“, pa su počeli međusobni obračuni. Neki direktori bacali su se milionima evra, optužujući jedni druge, a da pritom niko nije ni mrko pogledan od ljudi iz policije i pravosuđa, a kamoli priveden ili pritvoren. O sudskim postupcima da i ne govorimo. No, ne treba zaboraviti da je Simpo samo promenio političkog gazdu i da je i dalje njegova sudbina vezana za vlast, a ne za političku opoziciju.

Vranjski advokat Aleksandar STOJKOVIĆ kaže da se situacija po ovom pitanja sa nivoa republike samo reflektuje na Vranje.

„Sve što se dešavalo u Srbiji, dešavalo se i ovde. Izjave sa vrha, posebno od Aleksandra Vučića u ovom smislu su bile deklarativne. Kao što nisu ispitane 24 sporne privatizacije, na čemu je insistirala EU, tako su i na lokalnom planu izostali rezultati u ispitivanju zloupotreba u privredi i korupcije“, kaže Stojković.

On kaže da je ključni problem u tome što se suštinski nisu ni htela hapšenja.

„Nisu se prikupljali adekvatni dokazi, ni utvrđivale činjenice, a kada se hapsilo u retkim situacijama ispostavljalo se da ta hapšenja imaju političku pozadinu. To nije slučaj samo sa aktuelnom vlašću, sličan mehanizam imanentan je svim našim vlastima posle 2000. godine. To je klasično urušavanje insititucija i demokratije“, smatra Stojković.

PRIVATIZACIJA DOKAZA

Zamenik gradonačelnika Vranja u ostavci Igor ANDONOV kaže da se ne mogu očekivati ozbiljnija hapšenja u Vranju kada aktuena vlast u republici nije ispunila ni ono najveće obećanje, da će odgovorni za sumnjive privatizacije biti privedeni pravdi i osuđeni.

„Pa, ko onda da hapsi nekog tamo u Vranju. Dok se ne uvede praksa da najpre jedan čovek koji to zaista zaslužuje bude osuđen, pa kad se takva praksa nastavi u skladu sa zakonim ove države, u kojoj će pravosuđe biti zaista nezavisno i raditi svoj posao, ne možemo očekivati osuđujuće presude nigde, pa ni u Vranju“, kaže Andonov.

Ukoliko bi postojala politička volja da država izgradi nezavisno sudstvo gde bi se odluke donosile samostalno, bez upliva izvršne vlasti i stranačkog ili finansijskog uticaja uopšte, onda bi se, smatra advokat Stojković, vrlo lako mogle dokazati zloupotrebe zbog kojih je propao dobar deo vranjske privrede.

„Imamo izuzetno stručne finansijske službe i finansijske veštake, eksperte starog kova koji bi i sada mogli da utvrde kompletno nezakonito finansijsko poslovanje i postupanje u nekim firmama. Policija i neke druge službe odradile su veoma dobro svoj posao u određenim slučajevima, sa mnoštvom dokaza i utvrđenih činjenica. Međutim, ispostavlja se da je deo tih službi privatizovan, da su saznanja do kojih su došli zloupotrebljena i da su poslužila su za ucenjivanje određenih ljudi na položajima činjenicama do koji se tokom operativnog rada došlo“, kaže Stojković.

Saznanja se, dodaje Stojković, koriste za razne potrebe, samo ne u svrhe poštovanja zakona i zakonitog procesuiranja.

„Uglavnom je reč o ucenama. Onaj ko raspolaže takvim informacijama, ima neverovatnu moć da od određenih ljudi ili grupacija, ljudi na funkcijama u određenim firmama, službama, javnom sektoru, zahteva bilo kakvo ponašanje u političkom, privatnom, poslovnom i svakom drugom smislu. Zauzvrat ostaje neprocesuiran“, konstatuje Stojković, uz napomenu da je to politički, a verovatno i finansijski isplativije po vladaoca informacijama od nečijeg hapšenja.

Ostaje da se još koji dan nagađa – da li će do kraja predizborne kampanje ljudima iz državne vlasti biti potrebno još neko spektakularno hapšenje, recimo u Vranju, s ciljem dodatnog ubeđivanja birača u pogledu „doslednosti“ režima. Ako je dr Nebojša iz Beograda u ovom momentu nagnut nad nekim spiskom rukovodilaca iz Vranja, podesnih za zatvoriti na kraće vreme, čuće se po nivou „buke“ pre nego što konačno zavlada izborna tišina.

TRADICIJA KOJA TRAJE

Setiće se oni koji malo duže pamte da su u godinama posle „5. oktobra“ i krivičnog procesuiranja većeg broja direktora iz lokalne privrede u tzv. direktorskim predmetima, poput gnjilih krušaka ti predmeti otpadali jedan po jedan sa drveta zakona, dajući tako novim generacijama u privrednom životu elan da nastave „svetlim“ stazama svojih prethodnika. U tom društvu nalazili su se (neće sigurno zameriti oni koji nisu pomenuti) Mirko Dimitrijević i drugi (Koštana), Srećko Aritonović (Jedinstvo), Staniša Janjić (Jumko), Slavoljub Vučković i Dragomir Mitić (DIV), Miroslav Popović (PZP), Vladan Vujić i Miroslav Dejković (Koštana), Milan Milanović (Novogradnja), Bogdan Mitić (Grot) i drugi. Često se moglo čuti da je „predmet nekog od njih spojen sa nekim drugim predmetom“, što je imalo za posledicu dodatno odugovlačenje cele stvari. U tom kontekstu pominjali su se Vladimir Janjić (Jumko), Milča Vasiljević (Grot), Srboljub Vasiljević (Zavarivač)… Bilo je direktora protiv koji su u startu odbačene krivične prijave ili su donete oslobađajuće presude u nekim postupcima: Mirko Dimitrijević (Koštana), Boža Zdravković (Heba), Voja Dinić (Jumko), Dragomir Mitić (DIV), Rade Novković (HIV), Velin Ilić (Alfa), Dragan Stojanović (Jedinstvo), čak i Dragomir Tomić (Simpo). Ozbiljniju zatvorsku kaznu dobio je jedino nekadašnji direktor „Poljoprodkuta“ Jovan Stojmenović.

Dok su trajali svi ovi postupci (najmanje po pet, šest godina), menjali su se u više navrata Krivični zakon i Zakonik o krivičnom postupku, što je pogodovalo okrivljenima. U pojedinim predmetima, tadašnji Vrhovni sud ukinuo bi pervostepenu i drugostepenu presudu, pa predmet vraćao na ponovno suđenje. I to, bilo je slučajeva, u momentu kada je od izvršenja dela proteklo više od deset godina i za neka od krivičnih predmeta pretilo zastarevanje.