Krče creva od neizvesnosti

Sa trgoviškom firmom bila je dogovorena isporuka „po pozivu“, sa rokom plaćanja do devedeset dana. U saopštenju koje su najavili raskid, ističe se „da je plaćanje od početka bilo problem“.

„ZC nije ispunjavao svoje obaveze u roku. Imajući razumevanja za tešku situaciju u kojoj se nalaze, čekali smo neko vreme da nam se dug plati. Urgirali smo uporedo više puta, usmeno i pismeno kod rukovodstva ZC, ukazujući na prekoračenje rokova, ali bez efekta“, poručuju sada već bivši dobavljači.

Propala je i ponuda o izmirenju duga na rate.

„Čak i posle zaključka Vlade Srbije o asignacionom plaćanju, ništa nam nije plaćeno“, stoji u saopštenju ovog dobavljača, uz napomenu da je time dovedena u pitanje solventnost firme, otplata rata po kreditima i obaveza prema njihovim dobavljačima te, na koncu, sam opstanak  !!!!!!!Blueberry farm!!!!!!-a.

Predstavnik ovog snabdevača Vuk MARJANOVIĆ kaže da im ostaje jedino pokušaj da do para iz 2016. dođu preko suda, dok su prvog dana ove sedmice, na sastanku u ZC, dobili uveravanja da će ustanova ispoštovati obaveze po asignacionim nalozima za 2017. godinu, u skladu sa zaključkom Vlade i po planiranoj dinamici. Obaveze iz 2016. godine ostaju da „vise“.

„Suština priče je da smo obmanuti u pregovorima. Kada su prestali da poštuju stavke ugovora, slali smo upozorenja, odlazili u ZC na sastanke i sami, i sa našim advokatima. Sastancima su prisustvovali predstavnici svih relevantnih službi zdravstva, obećavano je da će nam sve biti plaćeno kada Vlada Srbije donese zaključak o asignacionom plaćanju. Nastavili smo da isporučujemo robu, a kad smo videli da se ni posle donošenja tog zaključka ne poštuju obaveze, odlučili smo se za prekid saradnje“, navodi Marjanović.

V.d. direktora ZC Vranje Dragan VELIČKOVIĆ ukazuje da je 26 miliona dinara bilo obezbeđeno iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) za ishanu bolesnika u 2016. godini. Aneksom (br.01-9114 od 5. decembra 2016), budžet za ishranu smanjen je za čak 7,3 miliona dinara, na 18,7 (ovaj iznos odobren je i za 2017).

„To znači da je ustanova automatski ušla u avans, u minus, faktički smo počeli već tada da trošimo sredstva za 2017. Pretpostavljam da je neko pre nas, na neki, meni nepoznat način, potrošio na hranu više novca nego što je imao na raspolaganju“, navodi Veličković.

Vlada Srbije je zaključkom od 23. februara 2017. odobrila ustanovama pod finansijskom blokadom računa, pa i ZC Vranje, tzv. asignaciono plaćanje (osnov za isplatu je pisana izjava jednog pravnog lica, u ovom slučaju ZC, drugom pravnom licu, konkrento RFZO-u, da za njegov račun trećem pravnom licu isplati određeni iznos), jer drugačije ne mogu da plaćaju usluge. Ispostavilo se da je ZC Vranje u 2016. godini imao obračunske rashode za ishranu bolesnika od 19,9 miliona dinara, što je premašilo ugovoreni iznos od 18,7. Dopisom je 17. februara traženo od RFZO priznavanje razlike do visine premašenog iznosa. Nepoznato je da li je bilo odgovora iz Beograda. Gde je u celoj ovoj priči !!!!!!!Blueberry farm!!!!!!?

„ZC je 14. novembra tom dobavljaču platio po ugovoru br. 01-2593 od 10. avgusta 200.000 dinara, a 25. novembra još 202.220 dinara. Paćeno je u roku od 90 dana, u skladu sa ugovorom. Decembra 2016. godine, pripremljeni su nalozi o asignaciji za tog dobavljača na iznos od 191.516 dinara i na iznos od 540.896 dinara“, referiše Veličković.

Dvadeset trećeg decembra, ZC je poslao urgenciju RFZO-u Beograd, tražeći da dozvoli prenos sredstava za izmirenje obaveza prema dobavljačima, kako bi se omogućilo nesmetano snabdevanje hranom.

„Urgencije su nam vraćene 6. januara 2017, sa odgovorom da nemamo raspoloživih sredstava shodno ugovoru o finansiranju zdravstvene zaštite iz 2016. To znači da je neko pre nas, pre dolaska novog menadžmenta u novembru 2016, te pare već potrošio. Kako i na koji način, ne znamo, ali interna komisija ZC radi na tome s ciljem da zaštiti interes ustanove i osiguranika. Bivše rukovodstvo toj firmi nije platilo ni dinara tokom 2016. To što im je plaćeno, plaćeno je posle mog dolaska 3. novembra“, otkriva Veličković.

Po rečima v.d. direktora ZC, ove godine urađena su još dva ugovora o asignaciji za dobavljača „Blueberry farm“; jedan na 930.661 dinar i drugi na 1.133.817 dinara.

„Isti su nam vraćeni iz RFZO iz razloga što je reč o fakturama iz 2016. godine, a plaćanje asignacijom je moguće samo za fakture iz 2017. Sedamnaestog marta pripremili smo ugovor o asignaciji na iznos od 501.786 dinara“, navodi Veličković.

Taj asignacioni nalog je potpisan u ponedeljak u prostorijama ZC.

„Evidentno je da je ta firma robu isporučivala, da je dopremala hranu po narudžbenicama, ali oni to sada ne mogu da naplate, iako imaju regularne ugovore. Nije do nas. Zašto je do svega došlo, e to je posao za neke druge organe“, konstatuje Veličković.

On ponavlja da ustanova ima hranu za dvadesetak dana.

„U četvrtak je bila njihova poslednja isporuka. Odgovorno tvrdim da imamo zalihe za doručak, ručak, večeru i užinu za period od dvadesetak dana za svakog „ležećeg pacijenta“ u bolnici. Tu su sve namirnice predviđene za ishranu. Ima svega, nema jedino mleka i jogurta. Neće ga biti pet, šest dana, rešićemo problem. Imamo molbu prema Upravi za javne nabavke da raspišemo novu nabavku. Pravnici i ekonomisti iz ZC mi kažu da će pregovarački postupak trajati pet do sedam dana“, navodi Veličković.

Kao logično, nameće se pitanje ko će se pojaviti u postupku po novoj javnoj nabavci koji Veličković najavljuje, a da pritom svi potencijalni, budući dobavljači znaju da postoji neki prošli snabdevač harnom koji je uredno isporučivao namirnice, a nije mu plaćeno. I zašto se uopšte raspisuje novi tender, ako ZC ima dobavljača koji isporučuje robu, a pritom obustava isporuka nije volja tog istog dobavljača?

„Zašto mislite da ćemo imati problem. Ako je opredeljeno milion i po dinara na mesečnom nivou za hranu, zašto ne bismo mogli da imamo renomirane dobavljače hrane koji će se uklopiti u budžet kojim raspolažemo, sa nekim normalnim cenama namirnica. Očekujemo da se javi prava firma. Može to da bude i !!!!!!!!!Blueberry farm!!!!!!!!, ako se uklope u cenu“, kaže Veličković. U tenderu iz avgusta, dodaje, navodno nisu ispoštovani neki kriterijumi koji se moraju poštovati. „Da firma ima zavidan osnivački kapital, a ne 500 evra. Da radi najmanje tri godine, da u svojoj šifri poslovanja i poslovnoj biografiji ima iskustvo u snabdevanju hranom. Jer, ZC nije neka obična ustanova, radi se o životima ljudi koji već imaju neki zdravstveni problem, inače ne bi bili u bolnici“, kaže Veličković.         

Dok su do pre neki dan neposredni konzumenti i građani koji odlaze u vizitu mogli razgovarati o dobroj ili lošoj ishrani pacijenata u vranjskom ZC, konkretno o tome da li je hrana jestiva, nejestiva, oskudna, (ne)ukusna, „na oko“ odbojna ili ne, konverzacija se u poslednjih nedelju dana, umesto utisaka o čulnim, vizuelnim i estetskim doživljajima, svela na Hamletovsku dilemu – hoće li hrane za pacijente u Vranju biti ili je neće biti?! Dvadesetak dana neizvesnosti i razmišljanja o tome nije malo. Od razmišljanja može i da se ogladni.

STROGO POSLOVAN ODNOS

Iz „Blueberry farm“ žele da preduprede bilo kakve spekulacije da ovaj slučaj ima političku konotaciju.

„Vlasnik, ni predstavnici firme nisu članovi nijedne političke partije. Stoga se unapred ograđujemo od bilo kakvog pokušaja zloupotrebe ovog slučaja u političke svrhe, jer se ovde radi o čisto poslovnom odnosu i očito nesnalaženju odgovornih u obavljanju poslova rukovođenja“, poručuju iz trgoviškog preduzeća.

UPRAVA ZA JAVNE NABAVKE

MOGUĆ HITAN PREGOVARAČKI POSTUPAK

Redakcija Vranjskih dobila je tumačenje iz Uprave za javne nabavke po kome je u konkretnoj situaciji moguće sprovesti novu javnu nabavku za ishranu pacijenata u hitnom pregovaračkom postupku.

„Moguće je to učiniti u roku od pet do sedam dana koji pominjete. To bi moralo da se uradi na taj način što se Upravi za javne nabavke podnese zahtev za mišljenje o osnovanosti primene pregovaračkog postupka bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda. Sadržina i forma tog zahteva postoji na veb-sajtu naše uprave. Uprava za javne nabavke nakon toga donosi svoje mišljenje, ali naručilac, imajući u vidu hitnost postupka, nije dužan da čeka to mišljenje i može zaključiti ugovor sa ponuđačem i na taj način nabaviti hranu. Naručilac je dužan da uvek kada je to moguće, obezbedi konkurenciju, pozivanjem više lica da učestvuju u postupku“, navode iz Uprave za javne nabavke.

U članu 36 Zakona o javnim nabavkama još stoji da, osim obaveze da u postupku učestvuje više lica, treba obezbediti „da ugovorena cena ne bude veća od uporedive tržišne cene, kao i da sa dužnom pažnjom proverava kvalitet predmeta javne nabavke“.