Kroz pirinčana polja Indonezije

U Tajlandu ste se najviše zadržali. Koje ste zemlje još upoznali?
Kambodžu, Indoneziju, Filipine, Maleziju. Najviše sam se zadržao u Tajlandu, otprilike godinu dana, i na Filipinima, oko tri meseca. Bio sam i u Americi – !!!!!!!!!Njashington DC i Njisconsin.

Imali ste “turneju” po Evropi motorom.
Prošlog leta sam krenuo motorom do Novog Sada na !!!!!!!EXIT festival, gde me je čekao drug koga sam upoznao na Tajlandu i koji je hteo da vidi Srbiju. Na kraju smo neplanirano otišli do Budimpešte, pa do Krakova. Na kraju smo završili u Berlinu. Tako da sam motorom obišao i jedan deo Evrope – Mađarsku, Slovačku, Poljsku, Nemačku, Češku. Nakon toga sam živeo u Francuskoj i Španiji.

Koja je vaša trenutna lokacija?
Trenutno sam u Izraelu. Krajem ovog meseca dolazim u Vranje.

Koliko je posao kojim se bavite isplatljiviji i cenjeniji tamo, nego što je u Srbiji? Šta ste prepoznali da drugi cene?
Radim uglavnom za američko tržište, i isplatljivije je i cenjenije. Možda oni više cene kvalitetan rad, ali mislim da to nije toliko prouzrokovano razlikom u mentalitetu, koliko zbog trenutne situacije u Srbiji i globalnog nezadovoljstva ljudi. Činjenično stanje je da se u Srbiji živi od plate do plate i svi su nervozni, što povlači gomilu ostalih posledica sa sobom. Amerikanac može sebi da priušti da plati kvalitetan proizvod po fer ceni, dok se ovde uglavnom gleda da se izvuče što više za što manje para. Što je zbog loše situacije, potpuno razumljivo. Kada bi se životni standard poboljšao, siguran sam da bi nervoza nestala i stvari promenile.

Kako ste se osećali kada ste prvi put došli u Tajland?
Kada sam prvi put sleteo i stao ispred hostela sa rancem na leđima, na tropskoj kiši od 40 stepni u plusu, posmatrao haotičan saobraćaj na ulicama i generalno ceo svet oko mene koji je bio skroz drugačiji od onoga na šta sam navikao u Srbiji, doživeo sam kompletni kulturni šok. U tom momentu sam shvatio da se to sve stvarno dešava, da sam uradio ono što sam zamislio, da sam potpuno sam na drugom kraju sveta i da sve zavisi od mene i moje snalažljivosti. Dopao mi se mnogo način života u Aziji. Svi su opušteni, niko nije nervozan. Potpuni zen.

Definitivno ste neko ko je avanturističkog duha. Planirate li da se u skorije vreme “skrasite” na jednom mestu?
Prvih godina bilo je interesantno putovati i menjati boravišno mesto, upoznavati nove ljude. Ali ovo takođe troši previše energije, tako da mi je trenutno plan da ostanem na jednom mestu malo duže i da se usredsredim na sebe.

Upoznali ste toliko različitih kultura, običaja… Šta za vas to znači?
Neprocenjivo iskustvo koje me je razvilo u svakom pogledu kao osobu. Otvorilo nove poglede na svet i kako on funkcioniše, dalo sposobnost da određenu situaciju ili problem sagledam iz više različitih uglova.

Koja je kultura najbliža našoj, srpskoj? Koji je narod najsličniji našem mentalitetu?
Osim, očigledno, istočnoevropljana, definitivno Izraelci. Tajland je vrlo gostoljubiva zemlja, a Izraelci su vrlo slični našem mentalitetu. U Izraelu, imam utisak da ljudi samo rade i onda partijaju cele noći. I tako u krug.

Šta vam je sa putešestvija ostavilo najjači utisak do sada?
Od dešavanja koja mi prvo padaju na pamet, a koja su ostavila utisak su festival lanterni (!!Loi Krathong) na Tajlandu, ronjenje sa ajkulama, tehno festival (Kazantip) na pustom ostrvu u Kambodži, saobraćaj u Džakarti, vožnja kroserice kroz pirinčana polja u Indoneziji, surfovanje u Indoneziji, vodopadi na Filipinima.

Da li ste imali podršku vaših najbližih? Kakve su bile njihove reakcije kada ste im saopštili da idete sami u nepoznato?
Kao i svaki roditelji, bili su zabrinuti kada sam odlučio da odem sam “na drugi kraj sveta”. Što je potpuno razumljivo, ali sam uvek imao njihovu podršku i poverenje. Posle učenja vožnje motora na Tajlandu, kaveza sa tigrovima i ronjenja sa ajkulama, ništa ne može da ih iznenadi. Tako da je situacija sada skroz opuštena.

Tigrovi su bili gostoprimljivi?
Bilo je OK. Dobio sam instrukcije pre toga da im ne prilazim spreda i da im ne dodirujem glavu. Pošto su trenirani od malena i odrasli u rezervatu, ne napadaju ljude. Uglavnom… Festival lanterni je prelep događaj gde ljudi puštaju lanterne u nebo i prave male „korpice“ koje stavljaju u reke da plutaju. To se dešava jednom godišnje. Ne mogu sve rečima ni da dočaram.

Postoji li nešto što ste uradili do sada, za šta biste mogli da kažete da ste najponosniji?
Ponosan sam što u današnje vreme mogu da priuštim sebi da ne zavisim od bilo koga i ne moram da odgovaram bilo kome. I samim tim, mogu da budem uvek iskren prema drugima, a najbitnije prema sebi.

Kako komentarišete što sve veći broj mladih napušta Srbiju i što taj problem više nikog ne zabrinjava?
Podržavam u potpunosti. To što više nikog ne zabrinjava, dovoljno govori o svemu.
Da li ste pronašli cilj kome težite?
Cilj kome težim je da budem ispunjen i srećan onim što trenutno imam. Da idem ka onome što želim. Nemam neki konkretni, materijalistički cilj. Trudim se da se usavršavam svakog dana u svakom pogledu i da budem svestan onoga što se oko mene dešava. Bila to dobra ili loša stvar, i da to prihvatim i razumem kao takvo. Da ne dopustim da me bilo šta izbaci iz balansa.
Kako danas gledate na Srbiju, na Vranje? Vidite li sebe u Srbiji?
Sivilo i nervoza. Ne bih rekao da vidim sebe u Srbiji. Najverovatnije se ne bih vratio i nastavio život u njoj.
Kako vidite sebe za pet godina?
Ne razmišljam o tome. Trudim se da ne pravim dugoročne planove ili zadajem sebi neke konkretne dugoročne ciljeve. Eto, možda bih hteo da imam svoju kuću ili stan negde u svetu. Gde, nisam siguran još. Možda Barselona ili nazad na Tajland.
 

PROFIL
Marko Paunović, rođen je 1989. godine u Vranju. Završio je Osnovnu školu “Radoje Domanović”, potom i Gimnaziju “Bora Stanković” u Vranju, smer prirodno-matematički. Položio je sve ispite na beogradskom Računarskom fakultetu. Ostao mu je još diplomski rad koji se nada da će odbraniti ove godine.

NISAM MOGAO DA JEDEM CRVE
Kakva je hrana tamo? Šta ste egzotično probali?
Tajlanđani jedu krokodile, zmije… Ali im je osnovna hrana pirinač i piletina ili prasetina, nudle, pad thai. Na Filipinima je tradicionalno jelo pečeno prase. Probao sam svašta iz thai kuhinje, ali ništa egzotično. Nisam probao crve, larve, bube. To nekako ne mogu da svarim. Omiljeno thai jelo mi je khao soi, supa sa nudlama i piletinom. Na Tajlandu postoje samo dve sezone, kišna i letnja. Nikad niko nije video sneg.