„Svega se sećam kao da je juče bilo, a ne pre dvadeset i osam godina. Krenuli smo ispred Gimnazije na pripreme u Poljsku. Kod motela sam izašao iz autobusa kada sam video da sa nama idu i Kurta i Murta. Niko ništa nije smeo da mi kaže, bio sam u pravu. Otišli su bez mene, po povratku niko od njih me nije pozvao u klub. Tadašnji trener bio je Dušan Stevanović, a predsednik Mirko Dimitrijević – klub je ispao iz Druge lige. Na trenerskoj poziciji posle Stevanovića našao se Šote, ali Dule koji je tada imao trideset i osam godina hteo je da igra ali i da istovremeno bude i trener. Predlagao sam mu da bude direktor, nije me poslušao. Teško mi je palo, rukomet je profesija kojom se bavim od 1974. godine. Tada sam prvi put video da neki ljudi jednostavno izađu iz pećine i dođu samo da bi imali korist za sebe. Njihov jedini cilj je zarada, profesionalci su samo onda kad treba da se uzme novac. Od 1985. godine pa sve do današnjih dana oni već šest puta uništavaju nešto što je neko drugi mukom stvorio!“
Slična situacija je bila i prošlog leta?
Da, otišao je Nebojša Zupančić. Pojedince koje smo mi kandidovali dobili su druge funkcije, tako da je u klub je došla ekipa sa Bobanom Petrovićem na čelu. Tražili su od mene da budem poslušnik koji će u tim stavljati njihove poznanike. Nisam to dozvolio, napustio sam klub posle pet kola. Doveli su Dušana Stevanovića, ponovo dolaze ljudi iz pećine i oni koji za trideset godina u školi nisu oformili ni jednu rukometnu sekciju. I, ko čini sastav? Sve matorci, prosek ekipe je trideset i dve godine. Rukometaši Vladan Pavlović, Nenad Stanković i ovaj novajlija Šmigić imaju ukupno 124 godine. Dok ne shvate da to ne vodi ničemu nema napretka ni boljitka! Stvari se odvijaju jako loše, a o tome niko ne sme ni da zucne. Svi dobro znaju da će klub ispasti iz Super B lige. Međutim, u javnost šalju iskrivljenu sliku, obmanjujući sve nas. Mora neko u ovom gradu reći jasno i glasno „dosta je bilo“!
To nikako da se desi, najbolji odlaze?
Pa šta da traže ovde jedan Dalibor Djorđijević, Igor Stamenov, Darko Arsić, Miloš Ilić, Sava Tašković, Nenad Tasić, Miloš Cvetković i drugi. Otišli su i izgradili internacionalnu karijeru bežeći pod pritiskom pećinaca i kamenjara.
Neko uporno pokušava da minimalizuje vaš doprinos kao trenera?
Nije mali broj, ima ih puno. Udružili se pa udaraju svom snagom ne birajući sredstva. Ali ta nemilosrdnost im se obija o glavu! Predlažem sledeće – neka svako pokaže svoje rezultate pa da vidimo gde smo. Oni nemaju, ja imam i zato su me sklonili!
Našli ste rešenje, osnovali ste novi klub?
Kada su kamenjari i pećinari 2011. godine uništili klub koji se takmičio u Super ligi, naredne godine osnovao sam Gradski rukometni klub Mladost sa ciljem da mladima prenesem znanje i pokažem kako je rukomet jedan divan sport. U subotu u Sportskoj hali turnirom obeležavamo petogodišnjicu postojanja i rada. Inače naš klub ima ukupno četiri selekcije, ponosim se darovitom dečurlijom. Treniramo u OŠ ,,Branko Radičević“, nemamo pristup Sportskoj hali. Od grada za ovu godinu dobili smo svega 60.000 dinara, a tražili smo preko milion. Zahvaljujući deci i njihovim roditeljima funkcionišemo. Ostale su mi još četiri godine do penzije, već smo formirali trenerski kadar koji će nastaviti mojim putem – Miloš Itić, Zoran Arizanović i Saška Ristić. Iskreno se nadam da će ljudi shvatiti značaj rukometa i da je to sport kome moraš biti posvećen danonoćno!
Kako gledate na sportsku infrastrukturu u gradu?
Vranju nedostaju mnoge stvari, između ostalog atletska staza, zatvoren bazen, dvorane koje imaju dimenzije rukometnog igrališta… Ulaganje u sport je ulaganje u zdraviju i lepšu budućnost dece. Kretanje u tom pravcu može doneti boljitak, u suprotnom teško nama!
Po vašem mišljenju, da li će RK Vranje ostati u Super B ligi?
Po onome što su pokazali protiv Mokre Gore teško. Ispadaju četiri kluba, oni imaju samo devet bodova, a u ligi se ostaje sa dvadeset i dva. To je za njih nemoguća misija, ali sve će se to prećutati. Da stvar bude još gora pećinari i kamenjari naći će krivce za neuspeh, sebe neće pominjati i opet će ostati u klubu. Pare su čudo, profesionalci takvu priliku nikada ne propuštaju!
PROFIL:
Ime i prezime: Miodrag Nikolić
Datum i mesto rođenja: 6.07.1956, Prilep (Makedonija)
Obrazovanje: Završen fakultet fizičke kulture
Bračno stanje: Oženjen, supruga Suzana, sin Marko i ćerka Anica
Igračka karijera: RK Leskovac, RK Dubočica, RK Božur (Gnjilane), RK Vranje.
Trenerska karijera: Mlađe selekcije RK Božur, mlađe selekcije RK Vranje, trener u seniorskoj selekciji ŽRK Jumko, RK Vranje, ŽRK Vranje, RK Vranje 1957, GRK Mladost Vranje.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.