Muzika je sredstvo za kontrolu i uništenje

GITARA UMESTO KLAVIRA

Ima 26 godina. Rođen je u Vranju gde je završio osnovnu i srednju školu. Pohađao je i Muzičku školu „Strevan Mokranjac“, odsek klavir, ali je brzo odustao. Interesovanje za muziku iskazuje od malih nogu. U 13. godini opredeljuje se za džez i rok, što je tada bila retkost za pripadnike njegove genercije. Inspiraciju da se bavi džez i rok muzikom  video je  u svemu što ga okružuje. Zato je sve ono što je osećao mogao da kanališe kroz  jazz,  blues, rock, metal, pop, latino i afro stilobe u muzici. Marko svira gitaru, kao i kontrabas, dakle instrumente bez kojih džez muzika ne može da dobije pravu umetničku formu:

VRANjSKE: Zašto si napustio Muzičku školu?

RISTIĆ: Sa ove distance smatram da je klavir  još jedan od instrumenata na dugoj listi onih koje bi voleo da se usavršavam. Tada sam razmišljao drugačije.  Ko zna zašto je to dobro. Osetio sam da mi više prija gitara. Volim zvuk tog instrumenta.  Prvu gitaru  dobio sam od roditelja, bila je marke „aster“. Imala je fenomenalni zvuk.

Jesi li tada znao da ćeš zavoleti džez muziku?

U muzici koju sam komponovao bilo je nekoliko muzičkih pravaca. U tom periodu, kad sam bio na početku aj’ da kežem karijere, nisam bio ni blizu džez muzike.  Bile su to arije u kojima je  zastupljen rock, hard rock, i heavy metal. O džez muzici nisam razmišljao, bio sam jako mlad. Svirao sam gitaru i na neki način usmeravao energiju.

Zar ne misliš da je šteta što si napustio muzičku školu?

– Dugogodišnji sam saradnik muzičke u čijem horu pevam  kao i član orkestra pod vođstvom Sanje Savić-Saki, koja je takođe učestvovala u mom razvoju kako duhovnom tako i muzičkom. Najznačajnije medalje odnosi moja porodica, a pre svih majka  koja je nekad podrška, nekad sudija, a nekad dželat .

Kako si došao na ideju na formiraš prvi bend?

Prvi bend sam oformio sa drugom iz srednje škole i u to vreme jedini bluz- rok bend u gradu. Svirao sam gitaru, a bend je nosio naziv „Hipoksija“,  ni sam ne znam zašto.  Aktivno smo svirali dve godine i uglavnom imali nastupe na jugu Srbije. Iza sebe imamo snimljen jedan singl naslovljen „Bluz majstor“. Nastupao sam kao solo muzičar, kao i u raznim sastavima. Bend se raspao a ja odlučio da se bavim džez muzikom.

Kako danas doživljavaš džez muziku?

Džez je za mene  rezultat potrage za skoro pa savršenim oblikom stvaralaštva. Džez nije samo muzika dok je ljubav rezultat stanja u kom se nalazim dok sviram. Znate li da kod svakog od nas postoji organ u mozgu koji se naziva amigdala i on je zadužen za donošenje odluka pre nas samih, barem tako kažu neke studije, i mislim da kako za ukuse tako i za otstale stvari odlučuje naš  alter ego koji svi imamo, ili je posredi neko treći.

Kaže se da muzika može formirati stavove kod ljudi. Šta ti misliš?

Muzika ima veliku ulogu u kreiranju stavova i načina života kod mladih. Jedini problem je što većina materijala koji se danas snima nema stabilnu konstrukciju, a tako je nažalost i u džez muzici. Najopasnije oružje za masovno uništenje i kontrolu je muzika. Danas imamo odličan primer kako to funkcioniše kako kod nas tako i u svetu. Ne isplati se ići u zečju rupu i govoriti kako je neko tamo kriv za lošu muziku. Uvek postoji izbor a na nama je da biramo. Kroz muziku se može iskazati revolt, i to se videlo kroz istoriju. Zato sam se odreko  loše muzike a kroz džez osetio ljubav.

Nastupao si i na „Nišvilu“. Kako je došlo do toga?

Imam nastupe sa svojim triom u kom bubnjeve svira Mihajlo Anđelković, koji je na jazz odseku Srednje škole “Stanković”, Bojan Cvetković, student klavira na jazz odsek FMU. Iako sam „slobodnjak“ i ove godine nastupam u kvartetu na Nišvilu pod nazivom „Free four“. Nastupao sa brazlskim rok samba džez umetnikom Adrianom Trindade. Ove godine ćemo po treći put imati zajednički nastup u „Shamrock irish“ pubu, početkom maja,  a moguća je i kraća turneja. U aprilu imam nastup u Kolarčevoj zadužbini sa projektom Music art, El sistema i tu sviram kontrabas i električni bas.

DUH I TELO

„Piano summer“ je festival koji se održava dve godine zaredom u Vranju. Ovog leta će takođe Vranje biti domaćin izvođača na klaviru. Imamo li privilegiju kada je ovaj festivalu pitanju?

-„Piano summer“  je festival koji je u meni izazvao dobru reakciju uzevši u obzir da je grad imao užasnu muzičku scenu i svakako će značiti svakome ko izabere da dođe i poseti festival jer klasika je muzika koju rado slušam. Zadovoljan jesam a ti ljudi koji sviraju na toj bini za vreme festivala vrede, i to dosta. U avgustu na moj rođendan pod kišobranom „Piano summer“ festivala, biće jedan veći koncert na kome će učestvovati  mladi džez muzičari. Učestvovaću i ja sa bendom. Nakon toga planiramo  snimanje soul-džez pesme koja je neki lični projekat i prvi singl na kom radim.

Nedavno si sa članovima benda organizovao džez radionice u muzičkoj školi u Vranju. Koliko su mladi ljudi zainteresovani za džez?

Na žalost u Vranju još uvek nije dovoljno razvijena svest o tome da su radionice preko potrebne za razvoj i obrazovanje, ali mislim da mladi ljudi nisu dovoljno zainteresovani za takav vid edukacije, ali to je opet stvar izbora.

Kao mlad autor, jesi li ikada uradio nešto za šta danas misliš da nije trebalo?

Dva puta došo sam do polufinala u muzičkoj emisiji „Ja imam talenat“ iako je u ovom trenutku moje mišljenje o tom, kao i o sličnim muzičkim takmičenjima mladih izvođača na televiziji sa nacionalnom frekvencijom,  loše.  Nije to  zbog mog neuspeha, već zbog  zanemarivanja talentovanih, a potenciranja raznih vratolomija, što je strašno. Učestvovanjem ili gledanjem tih emisija, gube se kako moralne tako i duhovne vrednosti.

Šta van džez muzike  slušaš?

Ima dana kad  slušam “Iron Maiden“, „ZZ top“ nekad sambu, nekad salsu, ili etno, ali uglavnom su to džez balade.  Mi koji slušamo i sviramo džez znamo da ta muzika obogaćuje duh i telo.

ŠTA JE TO DžEZ

Džez ili Jazz, je muzički žanrr koji je nastao u Sjedinjenim Američkim Državama početkom 20. veka. Osnovne muzičke karakteristike su: sinkopa, vibrato i stalna muzička pulsacija u taktu 4/4, koja nema odgovarajuću paralelu u klasičnoj muzici. Najuobičajenija forma je tema sa varijacijama koje se improvizuju na stalni harmonijski skelet originalne teme. Usled toga su stvaraoci u džezu izvođači, a ne kompozitori kao u klasičnoj muzici. Centralni instrument svakog džez-ansambla je bubanj sa pomoćnim udaraljkama, koj sa klavirom, gitarom i kontrabasom čini ritam-sekciju. Mada džez muzika ne isključuje mogućnost plesanja, ona se približuje više tipu klasične koncertne muzike nego plesnoj muzici i oštro se razlikuje od šlagera. Marko Ristić iz Vranja obožava džez muziku.