Kakav blender kad nemam ni televizor

KOVERAT PO STANOVNIKU

Izvučene su čak 177 nagrade. U „bubnju“ je, verovali ili ne, bilo više od tri miliona  koverti sa fiskalnim računima. Bosilegrađani ostadoše kratkih rukava i praznih džepova. Bar do 18. marta, za kad je zakazano sledeće izvlačenje. A poslali su oko 6.000 koverti, što znači da je skoro svaki stanovnik u proseku poslao po jedan koverat.

Vratimo se, ipak, na petak, na dan pre pomenutog izvlačenja u Beogradu, kada smo krenuli put Bosilegrada.  U ta dva i po sata, koliko je trajala vožnja smenila su se tri godišnja doba. Narodski rečeno – red kiša, red sneg, pa opet kiša. Sunca ni u tragovima.

Atmosfera u mini-busu kojim smo putovali – ko na pijaci: ima galame, smeha, a džakovi krompira, gajbice jaja ili flaše mleka obavezni su „saputnici“. Primećujemo veliku prisnost putnika sa vozačem, ko stalni gosti i konobar u nekoj kafani.

U Bosilegrad stižemo u 10.30. Tu nas dočekuje koleginica Antoneta koja radi kao novinar u lokalnom Sportskom savezu. Gde ćemo prvo nego u kafanu. Kaže Antoneta da je najbolji roštilj baš tu, kod „Monike“, jednom od omiljenih mesta za izlazak meštana. Prepodnevni su sati, a svi stolovi zauzeti. Petkom i subotom je uvek tako, kažu domaćini. Nemamo, ipak, vremena da se gostimo. Naša domaćica mora da se vrati na posao, a mi takođe na radni zadatak. Uz kafu nam, ipak, objasniše koje bismo objekte mogli da posetimo i gde se šta nalazi, radi orjentira.

„Ovo nam je SDK, apoteka, sve se uglavnom nalazi u centru“, upoznaje nas Antoneta.

I zaista, sve je zbijeno u dve ulice: sa leve strane banka, pošta, apoteka, a tu je i sud, nekoliko kafana i prodavnica. To je, manje-više, to. Sreću nam jedino kvari sitna kiša na koju smo danas očigledno osuđeni. Nema, međutim, mnogo pešačenja jer je sve blizu, što nam umnogome olakšava posao.

U pošti, našoj prvoj stanici, ne saznajemo puno, osim da su Bosilegrađani od početka nagradne igre poslali oko 6.000 koverti. Nema velike gužve, ljudi strpljivo čekaju u redu da obave svoje poslove. Primetismo po strani jednog sredovečnog gospodina kako uredno pakuje svoje račune u kovertu. Nada se nekoj nagradi, priznaje. Kad ga upitasmo da li možemo da ga fotografišemo, dosetljivo odgovori:

 „Slika se plaća!“.

Očigledno ih ni u ovim teškim vremenima nije napustio smisao za humor.

Na svakom koraku i u razgovoru sa ljudima vidi se kriza, ali oni kao da ne mare za to. Vedrog su duha, pa sve okreću na šalu. Ulazimo u radnju koja, kako saznajemo, sa uspehom posluje gotovo punih 15 godina. Svaki čas neko svrati, makar da kupi cigarete. Žena koja u njoj radi kaže nam da ne sakuplja račune jer nema vremena i pokazuje nam plastičnu kantu sa bačenim isečcima. Njeno je, veli, da izda fiskalni račun, a na kupcu je da li će da ga uzme.

„Svi beže iz Bosilegrada, mladi posebno. Ja sam svojim ćerkama rekla da se ne vraćaju. Nema prosperiteta ovde, što da se vraćaju“, razočarana je ona.

Objašnjava nam da je njena starija ćerka već osam godina u Nišu, gde je završila srednju školu, a privodi kraju i studije. I mlađa je od nedavno tamo. U tom trenutku u prodavnicu ulazi baka, potpomažući se štapom. Na naše pitanje da li skuplja račune i zna li za igru, odgovara da je to „ne interesira“.

„Nemam ja vreme, sinko, a nemam ni televizor“, odsečno će ova baka.

U drugoj prodavnici u razgovor prodavačice i novinara uključuje se žena koja nam reče da ne sakuplja račune, ali naglasi da ih kao potršač uvek uzima, jer „šta zna ko može da je sretne, kontrole inspekcija su česte“. U obavezi je svako da uzme fiskani isečak, kaže tako je po zakonu. Dodade i da većina tih prodavnica koje drže privatnici izdaju račune. Ovde se, kaže, mnogo kuca, ali se po selima ne izdaju računi.

13 DINARA

U razgovoru sa vlasnicima objekata saznajemo da se svako nada da će da dobije nagradu. Slažu se, međutim, da većina najpre pogleda da li je račun manji od sto dinara i da takve uglavnom ne uzimaju jer se ne važe u igri. Jedan čiča nam čak, uz reči da sakuplja fiskalne račune ali da ne vodi evidenciju, pokloni račun! Iz čista mira, eto. Kad smo pogledali ovo parče papira, shvatili smo zašto smo darivani- iznos na računu bio je 13 dinara!

„Isti kupci dolaze, prodaja se nije povećala zbog ove nagradne igre, niko ne radi i ljudi nemaju para“, kažu prodavci.

Vladimir Zaharijev, predsednik opštine Bosilegrad, u razgovoru u svojoj kancelariji nam zameri što ovu sredinu nazivamo siromašnom. On smatra da „mediji neretko spočitavaju da opština nema para“, a veli da treba istaći da je bogata planinama, na kojima postoje ski-staze, šumama i rekama koje su bogate ribom, kao i tradicionalnim saborima kojih godišnje ima desetak. Pozitivno je to što je Bosilegrad blizu granica Evrope, a da je jedino negativno, veli, udaljenost od „centra“ i središta Srbije. Kako naglasi ovom prilikom, 120 ljudi je zaposleno u rudniku „Karamanica“, što je „em dobitak za opštinu, em su to sigurna radna mesta sa lepim platama“.

„Nagradnu igru podržavam maksimalno, i lično i materijalno i opštinski. Apelujem da treba da doprinesemo da država ima što više prihoda, kako bi bilo i većih izdvajanja od poreza za infrastrukturu“, kaže Zaharijev.

Ponestaje nam vremena. Uskoro nam polazi autobus, a ne smemo da zakasnimo. Sledeći je tek sutradan. Zahvaljujemo se na kraju na gostoprimstvu i spremamo za povratak u Vranje. Biće, međutim, vremena i da na brzinu svratimo do Monikine kafanice i probamo onaj čuveni roštilj.

LIČNA KARTA BOSILEGRADA

Bosilegrad ima površinu od 571 kvadratnih kilometara, a prema popisu iz 2011. 8.571 stanovnika. Broj je između poslednja dva popisa (2011. i 2002.) smanjen za 1.361, odnosno za 13,7 posto. Ukupno zaposlenih u opštini je 2015. bilo 1.252, što je manje nego 2001, kada ih je bilo 2.129. Danas u opštini živi 90 posto Bugara, pet posto Srba i pet posto ljudi drugih nacionalnosti.

Prema popisu iz 2001. godine bilo je 50 skopljenih brakova, dok je 2015. Taj broj manji – 37. Novorođenih je 2001. bilo 84, a 2015. tek 27.

Projektovani budžet opštine je 2015. bio između 500 i 600 miliona dinara. Ukupno nezaposlenih je 2001. godine bilo 593, dok je 2015. taj broj skoro tri puta veći – 1.507.