Afera „Dr Krstajić“

MOĆAN ČOVEK: U jednom trenutku moj kolega je spomenuo  „ginekologa dr Krstajića“. Ja mu odgovorih da i mi imamo ginekologa dr Krstajića. Onda on kaže meni da je njihov dr Krstajić veliki stručnjak i užasno moćan čovek, da je bio član Centralnog komiteta Saveza komunista Crne Gore (CK SK CG) i da je šteta što su ga političari oterali. Ja mu odgovaram da je naš Krstajić iz varošice Surdulica, još veći stručnjak i još moćniji čovek i kao beton jak komunista.

Naravno, brzo smo utvrdili da govorimo o istom čoveku. Onda meni prijatelj kaže da su ga njihovi otuda oterali. Kako i zašto? On je u razmišljanjima išao daleko ispred ostalih. Nudistička plaža u Ulcinju i još neki sadržaji te vrste, bili su njegov projekt.

KRSTAJIĆ STIŽE U SURDULICU: Onda je, skoro preko noći, dr Krstajić nestao s javne scene. Nedugo zatim, u medijima i javnosti procurile su vesti da mu je Janko Mugoša, tadašnji sekretar CKSK Crne Gore rekao: „Kupi se bruko jedna da ne kaljaš pariju i Crnu Goru. Nađi neđe neko slepo crevo da ne znamo više za tebe“.

Kako je on smislio da mu je Surdulica to „slepo crevo“ i kako je tamo stigao, to su pojedinosti kojih se ne sećam. Ali čim je stigao, cela Surdulica je čula ko je dr Vlastimir Krstajić.

No, čim je stigao on se u Surdulici brzo identifikovao kao veliki stručnjak, patriota, uman i pametan čovek. A kako je tek umeo da priča, bilo je zadovoljstvo slušati ga.

Mala i siromašna Surdulica raširenih ruku je prihvatila takvog čoveka. Posle kraćeg vremena osim što je bio šef Ginekološkog odeljenja, imenovan je i za direktora Bolnice, a povrh svega uživao je takvo poverenje političara da je, kao pravi monarh, za sve imao odrešene ruke.

KREĆE PROJEKAT: Za relativno kratko vreme, samo on zna kako, dr Krstajić nije hipnotisao samo Surdulicu i jug Srbije, nego Srbiju, Bugarsku, Makedoniju, Kosovo…Kao odbornik SO, kada je dolazio na sednice, svi u sali su ga, u znak poštovanja, pozdravljali ustajanjem, a on je svuda, zahvaljujući političarima, u rukama imao „i nož i pogaču“.

I onda, dr Krstajić je  procenio da krene u realizuju projekt. U Bolnici je oformio Odeljenje za lečenje steriliteta.

To Odeljenje je bilo čudo. Mene je Krstajić lično vodio da mi pokaže. Jedan deo je bio kao zamak, a onaj drugi je ličio na svemirski brod. Tamo nije bilo čega nije imalo, a zaposleni su funkcionisali kao da je reč o Nemačkoj ili Americi.

Tako je to funkcionisalo nekoliko godina. Svi putevi nerotkinja vodili su za jug Srbije i malu varošicu Surdulicu. A priče o ženama koje su po povratku iz Surdulice rađale decu, širile su se brzinom munje.

OZNA SVE DOZNA: U jednom trenutku klupko je počelo da se razmotava, a mi smo intenzivirali naš operativni rad. Podatke iz Bara, Ulcinja i Crne Gore dobili smo odmah po njegovom dolasku, a uveliko smo radili i ovde na ovom terenu. Kockice našeg mozaika počele su da se slažu.

Njegove usluge nisu bile ni malo jeftine, a porodice koje nisu imale decu, nisu žalile novac. Zato su Krstajićeva klijentela, skoro po pravilu, bile supruge imućnih ljudi: političara, direktora, advokata, doktora,oficira, profesora, moćnih zanatlija.

Ženama koje zaista nisu mogle da rode, on je tu nemilu činjenicu saopštavao sa žaljenjem i na isuviše profesionalan način.

Krstajić je imao opremu kojom je lako dolazio do dijagnoze. Toliko i ništa više. Sve posle toga je nosilo njegov lični pečat, a potom bilo predmet debele policijske istrage, u kojoj smo, iz više izvora, došli do skoro neverovatnih podataka.

OPERACIJA „KRSTAJIĆ“ POLICIJSKI PROJEKT: Bila je to najveća i najsuptilnija akcija koju je realizovala velika ekipa policijskih stručnjaka iz Leskovca, gde je bilo naše sedište i naravno nas iz Vranja. Imali smo punu podršku od Vladimira Petkovića, prvog čoveka policije, sekretara Međuopštinskog SUP-a, a akcijom je neposredno rukovodio moj prijatelj Vladimir Petković, takođe Leskovčanin.

U pripremi smo isplanirali svaki detalj i poziciju svakog operativca, a rezultati istrage su bili svojvrstan dosije sa kojim su kasnije bile upoznate naše kolege iz one velike Jugoslavije.

Sa nama u Surdulici, na nogama su, kao zapete puške, bili i svi drugi, jer je ova operacija u stvari bila jedan veliki policijski projekt na kome se, kao od šale, moglo da doktorira i u Parizu. Bili su tu tužilac Radisav Stanojević, sudija Mile Zlatković, Zaruja Cvetkovič, šef policije iz Surdulice i čitava ekipa operativaca iz Surdulice, Vranja i Leskovca.

STAVIO SAM MU LISICE NA RUIKE: Sećam se odlično pretresa  njegovog stana, koji je bio kod Benzinske pumpe. Tu smo pored svega tražili pisane i druge tragove iz posla, zatim štedne knjižice i novac. Stan je bio petosobni, dobijen razbijanjem zida i spajanjem dva dvoiposobna, pravo trkalište. U stanu ne zna se šta nije bilo od nameštaja, kućne tehnike, umetničkih slika.

Iste stvari smo tražili i u njegovom kabinetu u prisustvu samog Krstajića. Sećam se, da je pretresu  prisustvovao njegov zamenik, koji se od tuge udarao rukama u grudi, a namigivanjem i gestikulacijom nas navodio gde šta da tražimo.

Kada smo sve obavili pokazali smo mu nalog za privođenje, odnosno za hapšenje. Kada je shvatio šta se događa, pogledao me je i rekao: „Kada sam te prvi put video, znao sam da ćeš mi ti ovo uraditi“.

Onda sam mu stavio lisice na ruke, pritvorili ga u stanicu u Surdulici , a odatle „maricom“ prebacili u vranjski zatvor. 

SAM SEBI PRESUDIO: Optužnica je brzo napisana, jer tužilac imao brdo materijala. a ceo predmet je došao u ruke sudije Dušana Mitrovića, pred kojim je prodefilovao veliki broj oštećenih, svedoka, veštaka.  Na kraju procesa Krstajiću je izrečena kazna od četiri godine strogog zatvora.

Smešten je u jednu samicu i 24 sata bio pod budnom oku zatvorskih stražara. Jednoga jutra stražar je, po rasporedu pošao da ga izvede ušetnju, otvorio je vrata njegove samice i imao šta da vidi: Krstajić je visio obešen o prozor, a oko vrata je mu je bio vezao pocepan čaršaf.

Tako je okončan jedan proces o kome je Jugoslavija brujala dve-tri godine. Moj zaključak je da je on tek u zatvoru shvatio šta je uradio. Tada je kod  njega  nastupila kriza savesti, a u njemu je progovorio čovek i zato je digao ruku na sebe i sam sebi tako presudio.

„IZVODjAČI RADOVA“

U jednom policijskom izveštaju stoji (da interpretiramo), da su inspektori, tokom višemesečnog operativnog rada, saslušala veliki broj žena za koje se znalo da su, kao nerotkinje, bile Krstajićevi klijenti i da su se iz Surdulice vraćele „izlečene“.

Jedne su, pošto im je garantovana tajnost podataka, jedva dočekale da se ispovedaju; druge su sa bolom u duši i suzama u očima, pričale o gnusnim „terapijama“ na Odeljenju za lečenje steriliteta, ali i na nekim drugim suptilnijim lokacijama. U nekoliko slučajeva bilo je teško doći do podataka jer su neke gospođe, te „metode“ lečenja steriliteta, zbog situacije u porodici, krile sebe samih. Ipak, priterane dokazima uza zid, priznavale su i potpisivale izjave pred kojima je zastajao dah. U svim tim slučajevima, umesto lekova i lečenja, terapija su bili takozvani „izvođeči radova“.