NIŠTA BEZ ODLUKE O VLASNIŠTVU
„Davno je to bilo, zbog čega pomenute institucije poseduju jako malo dokumenata iz vremena Zakona o agrarnoj reformi, a dokazi o vlasništvu iz predratog perioda poseduju sam Arhivi iz Skoplja i Sofije“, objašnjava u razgovoru Ivanov.
On se u ovaj posao, kao član Eparhijskog upravnog odbora, blagoslovom Vladike Pahomija, uključio 2012. godine. Kaže da mu je prvi i najvažniji posao bio da se u Agenciji za restituciju upozna sa nekim finesama ovoga posla, te da odgovorne upozna sa brojnim, konkretnim problemima sa ovog područja. Tada je razgovarao i sa direktorom Agencije za konfesionalnu restituciju Vladimirirom Todorivićem.
„Na osnovu tog dogovora, u Vranju smo organizovali sastanak kome su, pored direktora Agencije i njegovih saradnika, prisustvovali direktori Katastra, Šumskog gazdinstva i Istorijskog arhiva. Eparhiju su na to sastanku predstavljali preosvećeni Vladika Pahomije sa svim crkvenim namesnicima i igumanima manastira“, kaže punomoćenik Eparhije.
U ovom poslu je ključni problem zakonska odredba kojom se, kao uslov za vraćanje imovine, traže Odluka o oduzimanju i identifikacija parcele po starom i novom premeru. Kako kod nas, u većini slučajeva, nema Odluke o oduzimanju zemljišta, zahtevi su podneti na osnovu drugih dokaza i različitih izvora. Najčešće su to bili razni statistički crkveni ili manastirski izveštaji o oduzetoj imovini, zatim pisma, odnosno izveštaji koje su sveštenici ili crkveni odbori podnosili višim crkvenim organima. Korišćena je institucija svedočenja, posebno u selima gde stariji meštani jako dobro znaju šta je bilo državno, šta crkveno, a šta privatno. Na ovaj način su identifikovane velike površine koje su nekada bile crkveno vlasništvo.
Probleme su pravili i premeri zemlje, koji su ovde rađeni tek 1950., a na području Bosilegrada 1956. godine, gde je komunistička vlast posle rata oduzela najveće površine zemljišta i najviše crkvenih objekata. Naš sagovornik ističe i probleme koji se javljaju neposredno pred Agencijom.
„Svaki postupak pred Agencijom je klasično suđenje gde imate njihovog službenika kao sudiju, javnog pravobranioca , nas kao oštećene i druge zainteresovane, a to su najčešće javna ili druga preduzeća ili predstavnici grada“, ističe Ivanov.
DRŽAVA MORA BITI ODGOVORNIJA
On zato smatra da država mora mnogo više da se angažuje na ovim problemima. Jedan od načina je da se postupak vodi po službenoj dužnosti pošto oštećeni podnesu zahtev, a da Agencija mnogo više pomogne prilikom prikupljanja dokumentacije. Kaže takođe da se velika odgovornost nalazi pred političarima koji vode državu.
„Ljudi koji vode državu moraju biti znatno odgovorniji prema ovom poslu. Bez obzira na ideološke i druge razlike, oni su naslednici u vođenju državnih poslova, a time i naslednici duga koji se mora vratiti – zaključuje advokat Dimitar Ivanov.
Saznajemo takođe da je u ovom poslu nema problema ni na liniji Eperhija- Katastar-trenutni vlasnik zemlje.
„Uloga Katastra je čisto tehničke prirode. Naši stručnjaci po pozivu izlaze na teren, vrše merenje i o tome izdaju odgovarajuće rešenje. Sve drugo o toj premerenoj parceli u ovom slučaj u je u drugim rukama“, rekli su nam.
KO ŠTA TRAŽI DA MU SE VRATI
Inače, u informaciji o podnetim zahtevima Agenciji stoji da Eparhija ima značajna potraživanja na teritoriji grada Vranja. Ona su uglavnom na području manastira Pantelejmon u Lepčincu i Sveti Stefan u Gornjem Žapskom. U Lepčincu Eparhija potražuje 106 hektara, nesporna su 42, a problematični 64 hektra zemlje, dok su u Gornjem Žapskom nesporna 23 od ukupno se 38 hektara.
U Bujanovcu crkva Sv. Petke podnela je zahtev na 14, a u Vladičinom Hanu manastir Sv. Proroka Ilije na 45 hektara. Za oba predmeta identifikacija je u toku.
Iz Surdulice su, na adresu Agencije otišla tri zahteva i sva tri su u postupku identifikacije. Tamo crkva Sv. Nikole traži da joj se vrati 15 hektara, crkva Sv. Ilije na Vlasini 29 i crkva Sv. Trojice u Klisuri 24 hektra.
Najviše zahteva je iz opštine Bosilegrad, gde je, kako smo već rekli, oduzeto najviše crkvene imovine. Tamo šest crkava potražuju 205 hektara, nesporno je 36, a vlasništvo treba dokazati nad još 383 hektra.
Za sada Eparhija Vranjska ništa ne potražuje na teritorijama opština Trgovište i Preševo, jer za tako nešto jednostavno nema dokaza.
Inače, na sajtu Agencijeza restituciju stoji da su tamo u proceduri 1.602 predmeta odkojih je 78 iz Eparhije vranjske. Najviše predmeta,čak 435 podnela je Eparhija bačka, a najmanje, svega 17, Eparhija timočka.
Podsetimo da je Zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama donet je 2006. godine, a Agencija za restituciju obradila je sve zahteve za povraćaj crkvene imovine, a od 2011. godine zemlju vraća crkvenim zajednicama.
OD 1945. GODINE SPC ODUZETO 172.000 HEKTARA
Posle Drugog svetskog rata, od 1945. godine, crkvama i verskim zajednicama imovina je oduzimana bez ikakve naknade primenom propisa o agrarnoj reformi, nacionalizaciji, eksproprijaciji, sekvestraciji. Najviše štete naneto je Srpskoj pravoslavnoj crkvi, kojoj je oduzeto 2.827 crkvenih i manastirskih poseda ukupne površine od 172.000 hektara. Zakonom o nacionalizaciji SPC je ostala i bez akcija u Beočinskoj cementari, koje je stekla dajući u zakup zemljište beočinskog manastira. Bez svojih bankovnih uloga, osiguranja i kredita ostale su sve crkvene opštine u Srbiji, kao i akcija u bankama i osiguravajućim društvima. Srpskoj pravoslavnoj crkvi nacionalizovane su i najamne stambene i poslovne zgrade, a građevinsko zemljište postalo je društvena svojina.
DIREKTOR AGENCIJE: CRKVENA IMOVINA NIJE VELIKA
Prema rečima direktora Agencije za restituciju Strahinje Sekulića, Srpska pravoslavna crkva podnela je, u skladu sa Zakonom o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama, ukupno 1.602 zahteva, što čini 52,54 odsto ukupno podnetih zahteva svih crkava i verskih zajednica.
„Do danas je SPC vraćeno pravo svojine u naturalnom obliku ili zamenskom restitucijom na ukupno 52.871 hektar zemljišta, što je 72,78 odsto ukupno traženog zemljišta od strane SPC“, rekao je Sekulić.
On smatra da imovina koja će biti vraćene crkvama nije prevelika. Kako je ilustrovao, ona je otprilike jednaka imovini dva ili tri najjača veleposednika zemlje u Vojvodini.
Inače, do sada je vraćeno 47.433 metara kvadratnih objekata, što je četvrtina od onoga što SPC potražuje. Najviše crkvene imovine i poljoprivrednog zemljišta za vraćanje nalazi se na području Beograda i Vojvodine, gde je i zabeležen najveći otpor restituciji. Ne čudi da su najglasniji u tome korisnici zemljišta i zakupci poljoprivrednog zemljišta.
Agencija za restituciju će do kraja godine završiti svoj deo posla po pitanju vraćanja imovine koja je oduzeta Srpskoj pravoslavnoj crkvi i ostalim crkvama i verskim zajednicama, izjavio je direktor Agencije Strahinja Sekulić.
PATRIJARH IRINEJ: PLAĆAĆEMO POREZ, ALI…
Patrijarh srpski Irinej potvrdio da će crkva plaćati porez onda kada joj država vrati celokupnu imovinu.
„Ja sam to rekao i na tome ću ostati dok se celokupna imovina ne vrati crkvi mi nećemo plaćati porez, jer je gro te imovine država uživala i uživa. Kad nam bude vratila sve i crkva će plaćati poreze“, rekao je patrijarh, dodajući da se sa institucijama razgovara o zamenskoj restituciji i da se u tom pravcu traži rešenje“, rekao je Irinej.
U PRAVOBRANILAŠTVU NEMA ZAHTEVA
Gradski pravobranilac Dragan Mihajlović kaže da za sada nije došao u posed bilo kakvog zahteva ili problema iz ove materije.
„Mi u Pravobranilaštvu iz materije koja sed zove vraćanje crkvene imovine, za sada nemamo ni jedan predmet niti pak zahtev Eparhije vranjske ili neke druge strane. Ako ih bude, tek tada ćemo moći da govorimo o konkretnim slučajevima“, rekao je Mihajlović
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.