Kapilarno, do koske

Opozicija, i ako je ima, ćuti i gleda šta se radi, nadajući se nekom čudu.

U takvoj situaciji kreće se na teren, da se praktično unapred sazna kako će se ne izborima proći. Zato i služe sigurni, takozvani kapilarni glasovi, da se spisak onih koji su obećali da će glasati za neku stranku, ili, srpskom slučaju, nekog vođu, uporedi sa onim što se na izborima osvojilo. Ne zna se da li će, u slučaju nepodudaranja dva spiska, biti streljanja, ali da će se nešto produzeti, nema sumnje.

U Vučićevom slučaju, to su uvek novi izbori, na kojima se traži dokaz vernosti naroda svome vođi, sve veći. E, tu na scenu stupaju oni sa početka teksta, oni od kuće do kuće, da se sve vidi i zna. Ostali, da ne zaostaju, kreću za SNS-om, ako imaju toliko ljudi, pa i oni prave spiskove, da nema ni jedan građanin koji nije na nekom spisku. Opravdano pitanje – šta će nam onda izbori, budi nadu. Ako izbora ipak ima, onda je to znak da vođe imaju spiskove, ali nisu sigurne da su validni, pa će narodu ipak dati još jednu šansu.

CVRKUTANjE

Sakupljanje kapilarnih glasova kreće od same stranke – svako ko je verni član neke političke orgnizacije mora da napravi spisak onih koji će svoj glas dati nekoj partiji, sa sve matičnim brojevima i brojevima telefona. Ali, kako su se stranke već opekle, ako vas ima na spisku, očekujte i cvrkutav glas: „dobar dan, mi smo iz…, da li je istina da ste vi naš siguran glas?“.    

To je najmanje što stranke rade da bi se obezbedile. Iza ovoga, stranački šampioni kreću u narod, od kuće do kuće, i traže podršku za svoje. Ali, pišu i ako ste tuđi.

U nastavku, sledi mitologija – šećer, brašno, zejtin. Pa, pare.

Kad se i to icrpi – slede pretnje. Legendarna je situacija kada „Simpov“ direktor gubi direktne izbore u prvom krugu od električara iz Distribucije. U obe firme pozvani su šefovi da penesu zaposlenima – ako gubitnik ne pobedi u drugom krugu, SVI iz tog dela Vranja da dođu po radne knjižice, odmah po objavljivanju rezultata. Možete misliti kako se završilo.  

Ima tu i šeme sa snimanjem zaokruženih listića, kao dokazom da je nečija naredba ispoštovana. Na kraju, tu je „bugarski voz“, kada uzimate prazan lisitić iza paravana, vraćate ga vašoj „vezi“, a u kutiju pustate zaokružen, naknadno štampan listić.

Ali, ove kombinacije nisu od juče, i neće se okončati sutra. Stranke na terenu tvrde da nikakvih zloupotreba oko sigurnih glasova nema, već da je to ozbiljan stranački rad koji daje pozitivne rezultate.

Slaviša Bulatović, šef vranjskog odbora SNS-a, kaže da taj odbor od svog osnivanja u 2015. godini praktično nije ni izlazio iz izborne kampanje.

„Sve je planski, organizovano, svako ima svoja zaduženja, sve ide kako treba. Od svih se zahteva da stalno budemo u kontaktu sa članstvom, koje se obavezno lično obilazi recimo kod plaćanja članarina. Mislim da ne prelazimo granicu, ali naša ideja je da budemo na korist građanima, da izlazimo u susret njihovim potrebama“, kaže Bulatović, koji je i predsednik Izbornog štaba OO SNS-a u Vranju.

Zanimljivo, on primećuje da Vučićeve reforme ovde najviše podržavaju ljudi koji imaju male plate i penzije, bez obzira na smanjenje, „jer su shvatili potrebu za reformama i njihov značaj“, dok se najmanje sa Vučićem slažu oni sa „100.000 plate, jer će im tih 10 skinutih hiljada biti sve u životu“.

Njegov zamenik u IŠ, ali i potpredsednik odbora SNS-a u Vranju Momir Stoiljković kaže da je SNS dobio ovde zadatak da na izborima osvoji natpolovičnu većinu, makar jednim glasom, i to od broja izašlih ljudi.

„Krećemo zvanično od mitinga našeg predsednika u Hali. Imaćemo tribine, obilaziti mesne zajednice, gradske i seoske, animirati članstvo…“, najavljuje Stoiljković.

On ne krije da stranka ima i sigurne glasove, te da je taj posao sa članovima stranke već obavljen.

– Sa građanima rade aktivisti, koji ljubazno obilaze građane, ljubazno ih pitaju da li  žele da glasaju za nas, objašnjavaju prednosti našeg kandidata…“, otvoren je Stoiljković.

Da postoje spiskovi sigurnih glasača ne krije ni Zoran Antić, šef vranjskog SPS-a, koji kaže da je ta stranka godinama radila taj posao, dok nije dobila oko 10.000 sigurnih glasova na koje uvek može da računa. Ipak, on ne negira da „negativnosti“ u ovom procesu ima, naravno uvek kod drugih.

„To je negativni trend i to nije prava politika, i takvo ponašanje se jednom uvek olupa o glavu. Mi se sigurni glasovima bavimo desetak godina, i sada smo stabilizovani na toj cifri. Što bi rekli Vranjanci, toj je toj, poviše nema, ali smo zato čvrsti“, kaže Antić.

Tako govore oni koji podržavaju Vučića, a opozicija, oličena u DS-u i podršci kandidatu Saši Jankoviću, začudo, ima slične stavove i iskustva. Tako Perica Janković (nije u rodu sa Sašom!), potpredsednik GrO DS-a i šef IŠ u Vranju, kaže da je listić najjače oružje svakog građanina, ali da se ta činjenica zloupotrebljava kako god je to moguće.

„Naši sigurni glasovi su naši članovi i simpatizeri, i to godinama. Dolaze novi, abdejtujemo spiskove… Kod nas ljudi ne dolaze silom, ne plaše se i ništa ne traže. Kad vam neko dođe na vrata i traži da glasate za njih, šta čovek da mu kaže? Svako pri zdravoj pameti bi rekao videću na izborima, ali… Stranke oko ovog imaju čitav sistem, klinci se tako dokazuju“, kaže Janković.

Bilo kako da su se ovi ljudi zvali, „sigurni“ ili „kapilarni“ glasači, nekakva zloupotreba je u pitanju. U vreme kada tanjir supe razlikuje uspešne i neuspešne, pritisak puca na sve strane. I od stranke prema glasaču, ali i obrnuto – pune su stranke ljudi koji donose uverenja da će toliko i toliko njegovih glasati za njih, ako mu se obezbedi ovo ili ono. I ovde se već može govoriti o korupciji, da se ne uzima u obzir i ono što je jasna i svima vidljiva mutljavina. Ali, što kažu stručnjaci, policija, tužilaštva i slično samo gledaju i nemoćno mašu rukama. Ista ekipa ljudi, koji neki sa vremena na vreme zovu narod, ide od stranke do stranke i rešava probleme, kojih, Bogu hvala, uvek ima za rešavanje. Tako se stvara vrzino kolo međuzavisnih potrebnosti, koje pak posle tvore ovo što zovemo životom u Srbiji. Kapilarnim, do koske.

Raša Nedeljkov iz CRTE, nevladine organizacije koja se između ostalog bavi upravo pitanjima izborne korupcije, kaže da je sakupljanje sigurnih glasova svuda u svetu normalno, da je to višedecenijski posao, i da se njime bave mnoge političke teorije. No, ovo je Srbija, i nedostatak pre svega demokratske političke kulture ovde pravi sasvim drugu sliku.

„Dok je popisivanje sigurnu glasova dobrovoljno, tu problema nema. Oni se javljaju kada dolazi do ucena, pritisaka, čak otvorene kupovine. Ako nekoga iznuđujete ili kupujete, reč je o krivičnom delu vezanom za Zakon o izboru narodnih poslanika, koji se odnosi i na ove izbore. Nije bitno da li je u pitanju radno mesto ili litar zejtina. Opet, institucije sistema ne čine ništa da ovo spreče, što samo uvećava probem“, kaže Nedeljkov.

Opomenut da ovde, recimo, lekari pod firmom SNS-a pregledaju ljude u nekom selu ili delu grada, da mladi pod firmom SNS-a sređuju neki deo mesne zajednice, on kaže da se tu ne može govoriti o krivičnom delu sve dok ti judi za taj posao nisu plaćeni.

„Ako su plaćeni, onda govorimo o prekršaju, jer se iz javno dobijenih finansijskih sredstava takav rad ne može finansirati, što bi onda bilo kršenje zakona“, kaže Nedeljkov, uz napomenu da do sada u Srbiji nije doneta ni jedna jedina presuda po pitanjima izborih prevara, kršenja zakona i slično.

OTPOR

Kako se zaštiti od toga da neko zloupotrebljava vašu volju, ili čak vaš listić? O ovome se može govoriti na različite načine, ali su dva glavna u opticaju – fotografisanje glasačkog listića na licu mesta i pokazivanje fotke stranačkom kapou, ali i „bugarski voz“, kada ubacite već popunjen listić, a „čisti“ vratite stranci na dalju „obradu“. Kako se od ovoga spasiti? Poznavaoci tvrde da ima samo jedan način – ako već morate, glasate kako vam kažu, onda slikate, i tada poništite listić, glasajući ponovo. Isto je i kod „voza“  – odnesete čist list, ali na onom već odglasanom upišete još jedno dva imena. Iako na taj način nećete uspeti da podržite koga hoćete, bar nećete podržati onog koga nećete.