Sanč je danas u stoprocentnom vlasništvu firme YU Shoes export-import d.o.o Vranje, čiji je pak stoprocentni vlasnik Srđan DEJKOVIĆ, dugogodišnji zakonski zastupnik i direktor Sanča. Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), dubioza Sanča u momentu pisanja ovog teksta (28. februar) iznosila je blizu 478 miliona dinara (oko 3,9 miliona evra). YU Shoes -a je blokiran na iznos od 56,6 miliona (460.000 evra), a Dejkovićeva firma u Boru Sanch-East d.o.o. 23 miliona (preko 180.000 evra),
„Poslednje dve cifre su jemstva i njima ne treba da se uvećava iznos dugovanja“, objašnjava Dejković na početku razgovora za Vranjske.
Vranjske: Kad „običan smrtnik“ čuje da je neko, makar bilo i preduzeće, dužan oko 4,5 miliona evra, zabezekne se. Da li su ove brojke NBS tačne?
Dejković: Podaci sa sajta Narodne banke su tačni.
PLAN REORGANIZACIJE
Kakva je struktura blokade?
U nju ulaze sve poreske obaveze, koje iznose oko 200 miliona dinara, od čega su 60 miliona kamate, ili 1,7 miliona evra. Postoje blokade od oko 1,5 miliona evra od strane poslovnih banaka, zbog neizmirenih obaveza u vezi sa kreditima koje smo podigli za dve investicije u periodu 2010-2012. za fabrike u Vranju i Boru.
Tu su i obaveze prema radnicima?
Da, oko 1,3 miliona evra su naša dugovanja prema radnicima za neisplaćene plate, a tu ulaze i dugovi prema dobavljačima.
Zašto je i YU shoes, osnivač Sanča, u blokadi?
Ta firma je bila kupac prvobitnog preduzeća od stranih osnivača iz Italije i potom osnivač Sanča d.o.o. Po ugovoru o kreditu sa pojedinim bankama, bila je jemac Sanču, pa su sve banke kao sredstvo obezbeđenja uzimale i imovinu firme osnivača, odnosno YU Shoes-a. Zato je u blokadi. Isti slučaj je sa firmom u Boru.
Kako firma Sanč trenutno posluje u uslovima blokade?
Sanč trenutno posluje znatno smanjenim kapacitetom i obimom proizvodnje. Radimo neke usluge, što na ime izmirenja dugova prema partnerima, što za isplatu zarada radnicima.
Da li je to u skladu sa zakonom? Kako firma posluje sa „troduplom“ blokadom, mislimo na Sanč, firmu osnivača i preduzeće u Boru?
Radimo samo usluge. Fakturišemo uslugu, a prihod ide za isplatu ličnih dohodaka preko namenskog računa. Plaćanje ide asignacijom koja je dozvoljeni vid plaćanja za firme u blokadi. Preko uslužne proizvodnje, održavamo kontakt sa tržištem.
Šta je sa planom oporavka preduzeća koji ste najavili 2015. i kako to da neko od krupnih poverilaca svojim zahtevom za izmirenje potraživanja već nije odveo Sanč u stečaj?
Pozvali smo se na zakonsku mogućnost da firma koja uđe u finansijske poteškoće može da pristupi izradi tzv. Unapred pripremljenog plana reorganizacije (UPPR). To je u skladu sa Zakonom o stečaju.
I?
Već godinu i nešto dana nalazimo se u fazi pripreme konačne verzije UPPR-a. Predali smo dve verzije plana, obe su povučene jer nismo mogli da ih do kraja doradimo, zbog vremenskog tesnaca u vreme poreske inspekcije koja je u našoj firmi trajala oko godinu dana.
NEMA STEČAJA
Da li ste spremili treću verziju?
Da, 30. januara ove godine predali smo treći UPPR za koji očekujemo stav Privrednog suda u Leskovcu. Dopunili smo ga 17. februara i očekujemo najverovatnije usvajanje ovog plana. On je ostvariv.
Na čemu zasnivate optimizam?
Plan se bazira na realnim osnovama, a ne predstavlja samo spisak lepih želja. Što je najbitnije, naši najkrupniji poverioci su spremni na saradnju i dinamiku otplate naših dugova prema UPPR-u. Da je suprotno, neka bi banka ili bilo koji krupniji poverilac već podneo zahtev za stečaj i prodaju imovine Sanča. To se do danas nije desilo.
Šta UPPR konkretno predviđa i ko ga je izradio?
Ovlašćena agencija je izradila UPPR, a on tačno i precizno predviđa ko su poverioci, koliki su iznosi naših dugovanja prema njima, kada će i na koji način dugovi biti vraćeni. U planu se traži saglasnost poverilaca da pristupe sudskim ročištima za usvajanje UPPR-a.
Da li su saglasni?
Dobra je vest da sa poveriocima nemamo problema, da pokazuju razumevanje, kako strani partneri, tako i banke, Poreska uprava i ostali.
Šta kaže UPPR o redosledu namirivanja poverilaca?
Postoje četiri klase poverilaca. Najpre su tu hipotekarni poverioci, odnosno poslovne banke, sledi Poreska uprava, pa radnici sa primljenih poslednjih dvanaest mesečnih zarada. I kao poslednja četvrta klasa su poverioci koji nemaju nikakvo sredstvo obezbeđenja, a imaju potraživanja, kao i radnici kojima se duguje za plate.
Šta predviđa vaš plan u vezi sa poreskim obavezama?
Najbitnije je da UPPR predviđa da se one izmiruju, da svim bivšim i sadašnjim radnicima nadoknadimo zaostale obaveze po osnovu doprinosa kako bi ljudi mogu da povežu radni staž. To nam je prioritetan cilj, jer je ta obaveza i dosta velika.
Postoji li neka vrsta uporišta, garancije da će UPPR biti uspešan?
Da. To je činjenica da smo u vreme uspešnog poslovanja redovno plaćali sve obaveze i izmirivali ih pretežno od biznisa koji smo uspeli da sačuvamo i zadržimo do danas. To poveriocima daje sigurnost. Spremni su da otpišu deo dugova u okviru UPPR i to je planom predviđeno.
A neisplaćene plate zaposlenima?
Biće isplaćene, kako onima koji su tužili firmu, tako i onima koji nisu. Svi su oni za nas isti, jer te obaveze svakako stoje i ne bežim od njih. Iako su svojim obustavama rada umnogome doprineli ovakvom stanju.
Ipak, Sanč verovatno nikad nije bio u težoj situaciji?
Što se tiče biznis plana, mi u ovom trenutku imamo identičnu sumu obaveza kao kad smo krenuli da gradimo fabriku u Vranju. Ako smo uspeli tada, smatram da je plan realan i da nije sve tako crno.U 2011. i 2012. godini smo uspešno izmirivali mesečne anuitete od 50.000 do 70.000 evra.
Neko bi rekao da je UPPR, u preduzećima sa ovakvom dubiozom, samo sredstvo za kupovinu vremena?
Da smo hteli da kupimo vreme, da preprodamo fabriku ili sačuvamo nekretnine, mi bismo to sa nekim našim partnerima do sada uradili. Meni kao vlasniku, nije to cilj.
Pretpostavimo da je plan usvojen. Šta sledi?
Sa uslužne proizvodnje, koja nam trenutno služi samo da isplatimo zarade, usvajanjem UPPR-a prešli bismo na izradu klasičnog proizvoda. Pojedini partneri žele obnovu saradnje sa nama, kako prodavci repromaterijala, tako i nekadašnji kupci, jer naš proizvod ima tržište.
ODLIV RADNIKA
Ima li konkretnih naznaka za te poslove?
Dobijamo upite i pisma o namerama partnera koji žele da sa nama sarađuju. Naša prednost je što mi imamo tržište. Na tome i baziramo UPPR, za razliku od preduzeća koja izrađuju UPPR da bi tražila tržište. To je ogromna razlika.
Kad je UPPR usvojen, šta se dešava sa finansijskom blokadom?
Uvodi se mera zabrane prodaje imovine i deblokira se račun. Zakazuje se sudsko ročište, na kome poverioci glasaju i izjašnjavaju se o svojim zahtevima i namerama. Ukoliko se saglase poverioci po svim klasama, koji polažu pravo na pedeset odsto od ukupnih potraživanja, onda krećemo da radimo po UPPR-u.
Ko prati realizaciju plana?
Postupajući sudija Privrednog suda u Leskovcu i komisija poverilaca. Oni brinu o implementaciji i svakog meseca objavljijivaće izveštaj o sprovođenju plana na sajtu Agencije za privredne registre.
Da se vratimo u prošlost, kako je Sanč od uzorne firme došao u ovu situaciju, šta je bio uzrok?
Problemi su počeli već 2012. godine, kada je najavljen dolazak u Vranje drugog stranog poslodavca u našoj branši. Odmah su pojedini poverioci počeli da budu obazrivi prema nama i našim obavezama. Neke banke počele su da podižu „ograde“ za davanje daljih kratkoročnih kredita za poslovanje.
Obaveze i dugovi kreću da se gomilaju u periodu 2013-2015. godina. Imali ste tada oko 550 radnika?
Da, ali mnogi radnici su sedeli ovde u firmi, a bili su prijavljeni kod drugog poslodavca. Došlo je do gomilanja poreskih obaveza, a po ugovoru sa SIEPA-om (vladina Agencija za strana ulaganja, p.a), nismo smeli da otpuštamo radnike do kraja 2013. godine.
I, šta se onda desilo?
Desilo se u isto vreme da nam novopridošle firme u branši, potpomognute ogromnim subvencijama, uzimaju radnike, a da mi zbog obaveza o broju radnika po ugovoru sa SIEPA moramo da angažujemo neobučene ljude za ovu vrstu proizvodnje.
Šta su bile posledice?
Pad obima proizvodnje, pad prihoda, povlačenje naših dugogodišnjih partnera iz posla.
Zašto su se partneri povukli?
Najpre, zbog odliva radne snage. Uplašili su se da više nećemo moći da odgovorimo ugovorenim kontingentima isporuke, što se potom pokazalo i u praksi.
Deo radnika obustavio je rad 28. marta 2014. godine?
To su učinili nenejavljeno i nezakonito, iako sam ih upozorio da posledice mogu biti katastrofalne. I ubrzo posle te obustave rada, firma je ušla u finansijsku blokadu u kojoj se nalazi do danas.
Kolko ste tada dugovali radnicima?
Dve plate. Da nije bilo obustave i da smo zadržali obim proizvodnje, povratili bismo dinamiku isplata ličnih dohodaka, jer bismo očuvali kontinuitet proizvodnje i poslove.
Nezadovoljni radnici su se, po običaju, obrušili na poslovodstvo, na vas lično. Da li su bili u pravu?
Nije ovde ništa rađeno napamet, bez dobrih procena i analiza. Ne pravi se bez dobrog biznis plana firma za 550-600 radnika u koju je investirano oko 2,3 miliona evra. I sve to vam podrže banke sa stranim kapitalom.
OPTIMIZAM
Govorite o tome da je menadžment najmanje kriv za ono što se desilo?
Govorim o tome da smo imali ugovor sa ino-partnerom do 2023. godine, dakle sigurnu proizvodnju. Imali smo zastupništvo italijanskog brenda, kontinuirani posao bez ikakvih problema, zapošljavali smo 150 radnika pride u kooperaciji.
I svima ste redovno plaćali?
Plate su bile redovne. Sve obaveze prema državi i svim poveriocima su uredno servisirane.
I onda je krenulo po zlu. Zašto?
Otišli su radnici, pao je fizički obim proizvodnje. A imali smo ugovore sa stranim partnerima uslovljene rokovima isporuke. I sa poslovnim bankama dinamiku isplate anuiteta, odnosno rata kredita. Sve je odjednom bilo ugroženo.
Firma ipak postoji, nije likvidirana, nije u stečaju. Na koji način je postaviti na zdrave noge?
Naš plan predviđa da reorganizacijom možemo da izađemo iz poslovnih problema sa nekih 250-300 pari obuće dnevne proizvodnje u prvoj godini UPPR-a, a da se nadalje povećava do 400-500 pari dnevno u petoj godini, i da dalje raste. Za to nam je, prema analizama, potrebno angažovanje 65 do 70 radnika.
Koliko zaposlenih sada imate?
Trenutno u preduzeću radi njih 65 ukupno, zajedno sa administracijom i pomoćnim osobljem.
U šta se uzdate?
Nekoliko firmi sa nama želi strateško partnerstvo, to je velika stvar. Naši nekadašnji ino-partneri iz Italije, koji su nekada bili vlasnici Sanča, nisu nas napustili. Izražavaju spremnost da nam i dalje pružaju podršku u vezi sa tehničkom realizacijom modela i dizajna cipela. To je za nas veliko ohrabrenje i dovoljno za početak ozdravljenja firme.
ZARADE KASNE
Kazali ste da Sanč trenutno zapošljava 65 radnika. Isplaćujete li redovno zarade?
Da budem iskren, kasni se. U 2016. godini isplatili smo četiri, pet plata manje nego što je trebalo. Međutim, iskreno se nadamo da ćemo napraviti nekakvu konstrukciju koja će nam omogućiti da to nadoknadimo.
Kako?
Ako bude usvojen UPPR, on predviđa da se radnicima koji su u firmi poslednjih godinu dana zarade za poslednjih dvanaest meseci isplate odmah, tako da će njihov položaj biti koliko-toliko olakšan.
OSTAVILI SU NAS NA CEDILU
Kako se dogodilo da najveća fabrika obuće u Srbiji bude „zaboravljena“ od lokalne samouprave. Doveli su vam konkurenciju iz inostranstva u istoj branši?
Ne znam. Niko iz lokalne samouprave me nikada nije pozvao ni na kakav razgovor, a doveli su investitora iz inostranstva u momentu kada je naš ugovor sa SIEPA-om još uvek bio na snazi. Dato im je 9.000 evra po radniku, nama 2.000. Sa oko pet miliona evra ih je lokalna samouprava častila besplatnom pratećom infrastrukturom. A mi smo sve to unapred platili oko 400.000 evra od vlastitih para.
A kako je reagovao vaš italijanski partner za koga je išlo skoro 40 odsto proizvodnje, što je obuhvatalo 70-80 odsto proizvodnje u vašem obimu?
Od svojih ljudi, koji su u fabrici u Vranju bili prisutni 24 sata dnevno, dobili su informaciju da dolazi do odliva radnika, da ne možemo da ispunimo kontinuitet proizvodnje i rokove isporuke. Do kraja 2014. smo morali da odradimo posao za njih, zapostavivši sve drugo, a onda su oni „prepakovali“ svoju proizvodnju u Albaniju.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.