Migranti u komšiluku

DVE OPCIJE

Zoran VELINOVIĆ, v.d. predstavnika Republike Srbije u skupštini i zastupnik Ministarstva privrede u Privrednom društvu za ugostiteljstvo, turizam i usluge „Vranje“ d.o.o. (rogobatni naziv nekadašnjeg Ugostiteljskog preduzeća – UP Vranje), koje gazduje motelom, kaže da treća opcija za sada ne postoji.

– Preciznije rečeno, jedna je mogućnost da tu spavaju službenici i humanitarci koji rade u prihvatnim centrima u Bujanovcu i Preševu, a druga da motel bude alternativni tranzitni centar za Preševo i Bujanovac, ali samo za migrante koji kroz naš kraj prolaze kao porodice sa malom decom. Njihovo zadržavanje u motelu bilo bi vremenski ograničeno na nekoliko dana, pre nego što nastave put ka svom krajnjem odredištu – pojašnjava Velinović.

Dragan JOVANOVIĆ, novi v.d. direktora vranjskog Ugostiteljstva kaže da je ovih dana, od ljudi iz komesarijata, najavljen i mogući miks dve opcije – da administrativci i humanitarci koji rade sa migrantima budu smešteni na spratu motela, a da prizemni deo bude rezervisan za migrante u tranzitu.

– Po zaključku Vlade Srbije i ugovoru koji smo zaključili, predajemo motel komesarijatu, a Vlada i oni donose definitvnu odluku za koje će ga potrebe koristiti. Pojedinosti i konačan stav države mi nisu poznati – navodi Jovanović.

Na sam pomen informacije da bi migranti mogli da dođu „u naš komšiluk“, uzburkala se lokalna javnost, delom zbog predrasuda i straha od nepoznatog, a delimično i zbog toga što stariji sugrađani, u čijim srcima motel i danas zauzima posebno mesto kao nekada kultni ugostiteljski objekat, smatraju da posle ovog državnog projekta „motel nikada više neće biti motel“.

Velinović potencira da Vranjanci nemaju razloga za strah i predrasude, čak i ukoliko objekat bude pretvoren u centar za migrante.

– To bi bio prihvatni centar poput onog u Bujanovcu, objekat zatvorenog tipa. Migranti bi samo boravili u sklopu njega, ne bi mogli da ga napuštaju, da odlaze u grad. Centar bi imao svoje obezbeđenje koje čine pripadnici MUP – navodi Velinović.

IRACIONALAN STRAH

On dodaje da je poslednjih godina poslom provodio veći deo dana u Bujanovcu i da tamo nije čuo ni za jedan incident u kome su učestvovali migranti.

– Za sve ove godine nisam video nijednog migranta u gradu, iako tamo postoji migrantski centar, kao alternativan za Preševo. Uzgred, smanjuje se već pritisak migranata na naše područje i sve više njih ide ka zapadnoj Evropi preko Bugarske i Rumunije, što je jedna briga manje – šalje umirujuće tonove Velinović.

Grad Vranje i lokalna samouprava nisu imali apsolutno nikakav uticaj na donošenje odluka vezanih za aktuelnu sudbinu motela. Zamenik gradonačelnika Igor ANDONOV navodi da je naša država suočena sa problemom migrantske krize i da mora pronaći najbolja rešenja „kako bi se pomoglo ljudima u nevolji“.

– Znam da postoji nekakav iracionalan strah od toga da će migranti da šetaju gradom, da prenose bolesti, čujem svakakve predrasude, ali ubeđen sam da nema razloga za brigu. Ljudi su samo u tranzitu, Vranje im sigurno nije zanimljivo, čak i kad bi im bilo dozvoljeno da se slobodno kreću – uveren je Andonov.

Ono što je verovatno manje poznato vranjskoj javnosti je informacija da je Vlada Srbije, još 24. maja prošle godine, zaključkom na koji su potpis stavili premijer Aleksandar Vučić i generalni sekretar Novak Nedić, dala saglasnost da se Komesarijatu za izbeglice i migracije ustupe na korišćenje objekti Motela „Vranje“ na katastarskoj parceli 10453/1 KO Vranje. Reč je o četiri objekta, površine preko 1.300 kvadrata. Skupština Privrednog društva „Vranje“, 30. avgusta 2016. donela je odluku kojom se nepokretna imovina motela ustupa Komesarijatu. Potom je zaključen ugovor između dve strane.

U članu dva ovog ugovora navodi se da se objakti daju na privremeno korišćenje, pa sledi citat, „radi uspostavljanja tranzitno-prihvatnog centra za migrante i tražioce azila i ne može se koristiti u druge svrhe, davati trećim licima na korišćenje bez saglasnosti Privrednog društva Vranje“. U drugom stavu člana 2 piše da „objekte mogu koristiti i organi državne uprave (Ministarstvo za rad i zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, te Ministarstvo zdravlja), kao i udruženja (Crveni krst), ukoliko je to neophodno za obavljanje poslova iz delokruga Komesarijata, a sve u skladu sa članom 11, stav 1 Zakona o upravljanju migracijama. Precizirano je da je korišćenje ugovoreno „do okončanja migrantske krize“, te da će u momentu primporedaje biti sačinjen zapisnik u kome će detaljno biti opisano stanje u kome se objekti vraćaju vranjskom preduzeću.

BENEFITI

U dokumentu komesarijata koji se zove „Zahtev za saglasnost za izvođenje radova na renoviranju i adaptaciji objekta Motel Vranje“ (vidi okvir „Investicija 450.000 evra“), kriju se možda i detaljniji i precizniji odgovor na pitanje – službenici vlade i humanitarci ili migranti u našem komšiluku? Na početku tog dokumenta od 26. januara 2017. lepo piše da je tu „predviđeno otvaranje Prihvatnog centra za migrante i tražioce azila“.

– Objekti bi se pre svega koristili za smeštaj migranata – naglašava se u tekstu zahteva.

O detaljima ovog državnog projekta za „Vranjske“ nisu hteli da govore službenici Vulinovog Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, upoznati u detalje. Savetnik u tom ministarstvu Milenko NIKIĆ, koji se više puta sastajao sa predstavnicima Privrednog društva Vranje i Velinovićem kao predstavnikom Vlade u ovom privrednom društvu, nije odgovarao na telefonske pozive i SMS  poruke redakcije „Vranjskih“ do odlaska ovog broja u štampu.

Velinović podseća na benefite i efekte koje će grad imati od aktuelnog projekta Komesarijata za izbeglice.

– Ostaće nam kao gradu po okončanju migrantske krize potpuno renovirana zgrada motela, a rešićemo u međuvremenu pitanje zaposlenja za više od dvadeset ljudi. Pokušavamo da neke bivše radnike motela, koji su ostali bez posla u vreme krize preduzeća, opet zaposlimo, da njih Komesarijat angažuje jer su već radili u ovom objektu – kaže Velinović.  

Motel, koji je zbog dugovanja UP u dužem periodu bez napajanja električnom energijom, biće ovih dana opet priključen na elektromrežu. GP Banković (vidi okvir) krenuće u svoj novi građevinski poduhvat u Vranju. Za četrdeset dana neki novi motel dočekaće migrante.

INVESTICIJA 450.000 EVRA

Prema projektu arhitekte Bogosava Jovanovića iz kragujevačke firme !!!!!!!Creative Box!!!!!!!!!!, adaptacija Motela Vranje i  naknadno opremanje nameštajem trebalo bi da košta oko 450.000 evra. Do renoviranja je, vidi se iz zahteva Komesarijata za migracije, došlo iz razloga što „trenutno stanje objekta nije zadovoljavajuće“. Kao problemi se navode prokišnjavanje, nesipravne grejne instalacije, vodovodna i kanalizaciona mreža, te da se objekti motela u tom stanju „ne mogu koristiti“.

Motel očekuju građevinski i građevinsko-zanatski radovi, kompletna sanacija krova, a u enterijeru zamena podova, preuređenje i rekonstrukcija zidova i plafona, popravka i zamena stolarije i bravarije. Podrum će biti preuređen u kotlarnicu i vešernicu. Betoniraće se pripadajuće staze i trotoari. Za zagrevanje objekta montiraće se novi kotao na pelet, sa pratećim radovima na grejnoj mreži, kao i instaliranje dva bojlera zapremine 3.000 litara za zagrevanje tzv. sanitarne tople vode. Finansijeri su Evropska komisija – Direktorat za humanitarnu pomoć i civilnu zaštitu, a implementacioni partner na realizaciji aktivnosti Danski savet za izbeglice.

GP BANKOVIĆ ULAZI U POSED

Boban BANKOVIĆ, vlasnik GP Banković iz Crne Trave, kaže da početak renoviranja Motela Vranje malo kasni zbog razrešenja spornih imovinsko-pravnih. Prema saznanju Vranjskih, katastarska parcela ne vodi se na preduzeće, već na Republičku direkciju za imovinu.

– Danski savet za izbeglice odabrao je nas na tenderu. Očekujem da za nekoliko dana uđemo u posed i započnemo radove čija je vrednost dvadesetak miliona dinara – kaže Banković.

REŽIJSKI TROŠKOVI KOMESARIJATU

Obavezu plaćanja režijskih troškova motela (struja, voda, kanalizacija, telefon, internet, smeće, grejanje) preuzeće Komesarijat za migracije. Vranjanci neće imati nikakve finansijske obaveze ni po osnovu renoviranja, pa čak i ako budu bili potrebni nekakvi priključci (struja, voda itd). Komesarijat se obavezao da o objektu „brine sa pažnjom dobrom domaćina“, da „po prestanku korišćenja objakat vrati u stanje u kojem mu je predat“. Vranjsko preduzeće zadržalo je pravo na raskid ugovora u slučaju da komesarijat koristi objekat suprotno nameni, ako izdaje imovinu u zakup ili izvede bilo koju vrstu radova bez saglasnosti menadžmenta Privrednog društva Vranje.