Kuvajt umesto Švajcarske

NISMO RUPA

-Da se na početku razgovora nešto razumemo: Koliko do juče vi novinari ste, manje-više s razlogom, pisali da je Vladičin Han „mrtav grad“, da je to „uboga rupa“ u kojoj ulice posle Drugog dnevnika RTS izgledaju kao da je ovde na snazi policijski čas. E, vidite, danas Vladičin Han nije mrtav, nije ni rupa. Ja vam tvrdim da toliko toga ne znate o nama.

Recimo?

-Vladičin Han se ne budi,on se probudio. Evo vam najboljeg dokaza: Pre četiri godine, kada je sadašnja politička struktura preuzela lokalnu vlast, na računu opštine zatekli smo 1,2 miliona dinara i preko 230 miliona obaveza po raznim osnovama; kreditima 100 miliona, dug Hidroelektrani 55, Poreskoj upravi 33, Komunalnom preduzeću 30, po sudskim izvršnim rešenjima 12 miliona itd.

A danas?

-Danas Opština, evo proverite, na računu ima 102 miliona dinara, dakle tačno stotinu puta više nego jula 2012. godine. Znate li vi koliko je to? Uz to nemamo nikakvih kredita, nismo bilo kome jedan dinar dužni. Pa dakle, kada neko za četiri godine napravi rezultat 100 puta veći, dozvoljeno mu je valjda da se malo uporedi sa šeicima iz Kuvajta.

A kako stojite sa drugim parametrima?

-Znate, tog jula na evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja bila su 3.883 lica, prosečna zarada bila je jedva 27.700 a budžet za 2012. godinu od 601 milion dinara. Danas nezaposlenih imamo 2.568, dakle manje za 1.300, prosečna zarada iznosi 30.200 dinara, a budžet smo planirali na 785 miliona dinara.

Broj nezaposlenih ste smanjili za jednu trećinu?

-I više od jedne trećine, bez obzira što su nam nekada čuvene komunističke firme još u stečaju, kao što su: Delišes ( sa1.200 radnika), FOPA (1.100), Sloga  (830), Balkan  brik (300), Južna Morava (150), Betonjerka (150)…

Gde se onda „izgubilo“ onih 1.300 radnika?

-Tu su oni. Od lokalnih privrednih kapaciteta , „Nektar“ zapošljava 150 radnika, plus oko 200 radnika u sezoni, a dve fabrike obuće „Matit“ i „Minex“ imaju 60 odnosno 50 radnika. Što se tiče privrednih kapaciteta sa stranim ulaganjima, tu su Bugari sa 50 radnika u fabrici „Belanova“, Fabrika školskog i kancelarijskog nameštaja „Hanplast“ sa 150 radnika i „Smelting“ sa 30 radnika, koji je najpre kupio „Južnu Moravu“ u stečaju, a sada i „Betonjerku“ u stečaju.

Turski „Teklas“ ostavljate za kraj priče?

-„Teklas“ je naša privredna uzdanica. On trenutno zapošljava 300 radnika, a vrši uporedo pripreme da zaposli ukupno 1.200.  Podsetio bih da je to fabrika iz automobilskog kompleksa, koja proizvodi rashladne uređaje, grejne i kočione sisteme i brisače za najveće svetske automobilske kompanije i brendove.

Predsedniče, šta se događa sa poljoprivrednom proizvodnjom? Niste se valjda odrekli tog resursa?

-Nikako. Evo, krenuću sa primerom iz sela Manjak, gde zarad razvoja i profita, imamo zanimljivo udruživanje. Dragan Ristić, koji uzgaja maline na blizu četiri hektra, sa firmom „Master frigo“ iz Vranja, na Ristićevom imanju partnerski gradi hladnjaču kapaciteta 170 tona. Oba partnera su u tom poslu našla svoj interes, jer je u tom selu čak 100 hektara zasada pod malinom. Kako do sela vodi asfaltni put u dužini od pet kilometara, ovim se stvaraju neophodni uslovi za brži ekonomski razvoj sela.

Recite nam nešto o planovima u privredi. Ko sledeći gradi proizvodne kapacitete u VladičinomHanu?

-O tome bih, iz više razloga, samo načelno. Reći ću da imamo intenzivne razgovore sa jednim partnerom iz Bugarske i jednim iz Turske. U oba slučaja reč je o grinfild investicijama koje treba da obezbede otvaranje još 150 radnih mesta.

U selima ste i ranije imali velike, a neiskorišćene razvojne potencijale?

-Oni su i danas tu, ali mi želimo da ih asfaltnim putevima približimo centru komune. Zato ćemo ove godine intenzivno da radimo na povezivanju nekoliko velikih mesnih zajednica sa centrom. Tamo su veliki voćarsko-povrtarski potencijalim, čime ćemo stvoriti uslove da se u tim mesnim zajednicama intenzivnije radi na razvoju poljoprivrede, koja će bit temelj našeg razvoja.

Za razvoj putne privrede lokalne samouprave najčešće nemaju dovoljno sredstava? Kako se vi snalazite?

-Mi ćemo ove godine za razvoj putne mreže, iz budžeta odvojiti više nego ikada. U tom našem zaokretu mnogo su nam pomagali i pomažu „Putevi Srbije“. Mi očekujemo da će se ta saradnja nastaviti, jer u razvoju putne mreže, zajedno sa otvaranjem novih radnih mesta, mi vidimo najbrži put ekonomskog razvoja opštine.

Pored putne mreže, u šta ćete potrošiti najveći deo budžetskih sredstava?

-Sledeći veliki poslovi i veliki budžetski izdaci čekaju nas u obrazovanju. Da pobrojim neke zahvate. Najpre smo iz temelja počeli izgradnju Dečijeg vrtića „Pčelica“,čija će izgradnja koštati 27 miliona dinara. Mi u tom iznosu učestvujemo sa 60 odsto , a 40 odsto sredstava obezbeđuje Ministarstvo privrede.

Neke osnovne škole odavno čekaju majstore i bolje dane?

-Za sada smo se usredsredili na triškole. U OŠ „Sveti Sava“ vršimo rekonstrukciju fasade, stolarije i sportskih terena. Za te poslove nemački donator je obezbedio 27, a mi četiri miliona dinara, dok u OŠ „Branko Radičević“, sredstvima države pravimo kotlarnicu i igralište za male sportove. Napokon, u školi „Vuk Karadžić“ iz temelja gradimo novu fiskulturnu salu, koja će koštati 44 miliona dinara. Sredstva je takođe obezbedio nemački donator.

Gospodine Mladenoviću procurila je vest da Vladičin Han počinje sa izgradnjom Doma učenika.

-U pravu ste. Ja sa posebnim zadovoljstvo želim da kažem da uskoro, pri Tehničkoj školi, počinjemo izgradnju Doma učenika. Dom će, na površini od 1.600 metara, moći da primi 62 učenika, od čega će mesta biti za polaznike sa posebnim potrebama. Učenicima će biti obezbeđeni smeštaj, ishrana, radionice, sale za razne aktivnosti. Ovo je investicija okrenuta ka stvaranju kadrova koji će sutra biti potrebni našoj privredi i novim investitorima. Dom će biti završen u ovoj godini, koštaće 80 miliona dinara, a sredstva će obezbediti Vlada Nemačke.

NIJE SVE KAO PODMAZANO

Ipak, nije valjda da je sve kao podmazano?

– Prvo i osnovno, očekivao sam da ćemo završiti sve poslova na planu pripreme za prodaju i privatizaciju Fabrike FOPA, koja je inače jedan veliki potencijal. Žao mi je što tamo jedan sudski spor traje pet godina. Reći ću još samo to da razlozi ovog peha nisu ovde, već u Privrednom sudu u Leskovcu. Neko tu vodi neku svoju matematiku, za šta će morati da snosi posledice. No, o tom, potom.

Da se malo našalimo: Kao Šeik od Kuvajta vi na osnovu ovoga što ste ispričali, imate dovoljno razloga za zadovoljstvo?

-Ja se sada, prvi put od stupanja Srpske napredne stranke na lokalnu političku scenu i uzimanja poluga vlasti u naše ruke, osećam srećnim i zadovoljnim. To što smo mi u Vladičinom Hanu uradili za ovo vreme, vidljivo je na svakom koraku, oseća se u svakom domaćinstvu, u svakom frižideru i svakom novčaniku.

Biće onda da negde nalazite novu energiju i da se pripremate za nove poduhvate?

-Sada sa puno sigurnosti mogu da kažem da će Vladičin Han 2020. godine, na kraju mandata ove lokalne vlasti, biti jedan sasvim drukčiji grad, moderan, privredno jak, u kome će raditi sve fabrike, ponavljam sve fabrike, koje sada ne rade i kada će se do svakog sela u opštini stizati asfaltnim putem.

Šta ste u ovom razgovor ostavili za kraj?

-Iza svega pobrojanog stoji veliki rad i velika odricanja jedne ekipe, jednog tima saradnik koji je na putu da u ovoj varošici, posle toliko „izgubljenih“ i suludo utrošenih godina, napravi jedan pravi rezultat, od koga će korist imati svi građani opštine Vladičin Han.

KORIDOR JE NAŠA NAJVEĆA FABRIKA

-Radovi na Koridoru 10, danas su naša najveća i najrentabilnija fabrika. Na ovom potezu Korodora zaposleno je 500 radnika, koji imaju za naše uslove više nego dobra primanja. Osim tih 500 plata, tu je oko 100 iznajmljenih stanova, potrošnja nafte i naftinih derivata,  snabdevanje restorana hranom, pa poslovni prostori, kafići, javni život sve do taksi vozila. Rekoh, ovo je naša velika fabrika –kaže predsednik opštine Goran Mladenović.