Bez sukoba sa naprednjacima

BEZ PROTIVKANDIDATA

-Moramo da ostanemo jedinstveni i da zajedno krenemo napred, u susret predsedniččkim izborima i pobedi našeg kandidata, Vojislava Šešelja –  rekla je ona označivši početak slave.

Gužva je prilična, ljudi stalno prekidaju razgovor, ali je Bobana sigurna u to što govori, doduše škrta na rečima ali zato potpuno direktna i jasna u svemu što želi da kaže i otkrije.

Vranjske: Kako je došlo do toga da vi preuzmete odbor radikala u Vranju, o kom sklopu okolnosti je reč?

Stanimirović: Mene je za sekretara odbora predložio bivši predsednik doktor Slavko Živković. Kada je on podneo ostavku, ja sam vodila odbor sa mesta sekretara. Iza toga, 18. januara ove godine odbor me je jednoglasno izglasao za predsednika. Centrala je odmah sutradan i verifikovala tu odluku. Nisam imala protivkandidate. Sve naše odluke su predlog članova odbora, i do sada nismo imali nikakve nesuglasice.

To je redovni put, ili je u pitanju nešto vanredno?

– Ništa nije vanredno, sve je išlo uobičajeno i regularno. Po Statutu, predsednik odbora ne mora biti biran na Skupštini stranke. Za nas je bilo iznenađenje kada je doktor Živković podneo ostavku, jer niko nije znao za njegov odlazak u inostranstvo. On je čekao do poslednjeg momenta  da nam saopšti odluku, pa je naše iznenađenje bilo tim veće. Izvršni odbor je odmah doneo odluku da ja, kao sekretar, vodim stranku do izbora novog predednika.

Da li je bilo vakuma u radu stranke između mandata dva predsednika, Živkovićevog i vašeg?

– Nismo imali nikakav zastoj u radu i sve naše aktivnosti odvijale su se normalno. Trenutno imamo 23 člana Gradskog odbora.

Kakva je situacija sa Okružnim odborom?

– Ovaj odbor ima članove, ali nema predsednika, jer je Goran Čvorović podneo ostavku. On je još uvek član naše stranke, ali je odstupio sa funkcije. Ja sam član Okružnog po funkciji, u odboru je ostao i Srboljub Spasić, a tu su sada i advokat  Petar Mitić i profesor Dragoljub Rode Veličković. Što se tiče predsednika Okružnog, njega ne biramo mi, nego centrala stranke.

Kakvo je trenutno stanje u SRS u Vranju?

– Mi smo prezadovoljni. Stranka nam jača, na naše opšte zadovoljstvo. Stižu novi članovi, ali se, razočarani i nezadovoljni, vraćaju oni koji su jedno vreme bili odustali od nas,.

Kakva je sada subina SRS u Vranju, budući da ste na lokalu vanparlamentarna stranka?

– Naši osnovni zadaci su pre svega formiranje biiračkog odbora, što je, slobodno mogu da kažem, pri kraju. Pripremamo Skupštinu i čekamo izbore, i to je to.

PRELAZAK CENZUSA

Kakav je vaš stav prema predsedničkim izborima?

– Biračko telo može začas da se promeni, iz  raznoraznih razloga, ali ne bih sada o tome. Mislim da ćemo sada ostvariti rezultat koji bi na paramentarnim izborima značio prelazak cenzusa, sada, sa kolikim procentom, to ćemo videti. Lepo je postaviti visoke ciljeve, ali ne valja preterivati. Naš cilj je rezultat od sedam do 10 odsto poverenja birača. Mislim da je ovo dostižan cilj, pa i ako ga premašimo…

Poznajete li lično Vojislava Šešelja?

– Da, upoznali smo se kada je dolazio u Vranje. Sada sam polovinom godine bila u centrali, sedela u njegovom kabinetu i razgovarala sa njim. Bio je tu na mitingu, na promociji knjige… Saradnja uvek, pomoć uvek, saveti… Uvek se obraćamo njemu ili centrali, Izvršnom odboru i Vjerici Radeti.

Ima li tu i novca?

– Predsednik je rekao da je stranka uštedela izvestan novac, koji će biti upotrebljen u kampanji. Što se tiče lokala, ne dobijamo pare ni iz budžeta ni iz centrale, pa mi iz odbora sami finansiramo rad u Vranju i okolini. Nije to obaveza, nego to je tako bilo otkako ja znam, bar među srpskim radikalima.

Kakav je vaš odnos prema drugim strankama u Vranju, pre svega prema SNS, koji je, mora se to reći, najzaslužniji za strmoglavni pad radikala u jednom času?

– Moj odnos sa njima je korektan, mada nismo za sada imali neke susrete i razgovore. Tako je bilo do sada, i nadam se da će i tako biti nadalje. Predstoji nam, nadam se, fer borba, pa ćemo videti. Mi smo uvek išli sami na izbore, sada će i oni imati svog predsedničkog kandidata, pa ćemo videti.

Dakle, nemate neke ideološke ili političke razloge da sa njima ulazite u sukob?

– Za sada ne, za kasnije – videćemo.

A sa ostalim političkim činiocima u Vranju?

– Ni sa njima nismo imali kontante, ni sa socijalistima ni sa kim, niko me nije zvao.

Kakve su vaše lične političke ambicije?

– Ja sam u politiku ušla jer nisam mogla da stojim sa strane i gledam nešto što se dešava a ne odgovara ni meni ni mojoj okolini. I nisam želela da kao većina stalno pričam kako mi se ne dopada ovo ili ono. Želim da dam doprinos, da promenim nešto na bolje. I nadam se da ću nešto uspeti. Hoću li uspeti ove ili naredne godine, videćemo, mnogo zavisi od predsedničkih izbora. Živimo u vremenu kada omladina, pa i moja generacija, nema čemu da se nada. Toliko mladih nam odlazi, toliko imamo ljudi bez posla, nezadovoljnih, gladnih… Teraju nas negde gde nam je nije mesto, gde ne osećamo da tamo možemo da pripadamo. Zna se da smo mi Srbi, pravoslavci, da imamo prelepu zemlju koju ne treba da napuštamo.

Ali, sve više mladih odlazi?

– Da, imamo i ljude koji mi stalno pričaju – ma samo da mi dete ode odavde. Ali, gde? Možda sam i ja mogla nekada da odem, ali, nisam htela. Čemu sve to?

Dobro, samo, da li biračko telo prepoznaje situaciju o kojoj vi sada govorite? Kako je došlo to toga da ti ljudi sada veruju liberalima na vlasti koji ih vode u Evropu?

– Ljudi su primorani, i to se zna, i to je javna tajna. Ili im je dat posao pa su uslovljeni, ili su nezaposleni i čekaju posao. O tome niko ne priča, ali to je istina. E, mi o tome ne želimo da ćutimo. Naši birači, opet, ostali su verni nama, bez obzira kroz šta je stranka prolazila. A oni koji su otišli, e to su ljdi kojima ne treba ni verovati, kad nisu opredeljeni za jednu ideologiju kojom će se voditi.

Imate li potpuno političko poverenje u ljude koji vas okružuju?

–  Imam poverenje u ljude koji su sada tu. Mi smo jedna ekipa, mi se dogovaramo o svemu, sve odluke su donete posle konsultacija i dogovora. Sve što smo do sada postigli i na čemu radimo, ja sam zadovoljna.

DA NIJE SUBOTA

Vi ste jedina žena na čelu odbora neke političke partije u Vranju. Kako vam je na toj funkciji?

– Sve je ovo za mene novo, ali imam jaku podršku,  i od odbora i od članova stranke, Izvršnog odbora i predsednika Šešelja. Imam veliku volju i želju da uspem, pa ćemo videti.

Šta je za vas uspeh?

– Uspeh je da ispunimo sve ono što predsednik Šešelj obećava i u šta  članovi stranke veruju. Sve što se kosi sa načelima vladajuće stranke, i onih pre njih, to je za mene uspeh. Moj konkretni cilj je 10 do 12 odsto biračkog  tela, smatram da je to dovoljno za početak. Za sada, radimo na terenu, formiramo mesne odbore, biramo predsednike, držimo sastanke, radimo… Posećuju nas članovi, mi obilazimo sela… Što se kampanje tiče, radićemo kako je centrala planirala.

Znate li kada će Šešelj doći u Vranje?

– Do sda je uvek dolazio na početku. Sada se miting planira ili negde na sredini, ili pri kraju kampanje, možda gostovanje na nekoj lokalnoj televiziji. Prošli miting je bio zakazan malo u nezgodno vreme, u subotu u podne, i sada ćemo gledati da sada bude neki bolji dan, pa se tako i nadamo većoj poseti. Jer, Šešelj je taj koji sve vuče za sobom, mi mu samo pomažemo u tome.

PROFIL

Bobana Stanimirović je rođena 1978. godine, profesor je razredne nastave, majka dvoje dece. Završila je najpre Srednju medicinsku školu u Leskovcu, pa Učiteljski fakultet u Vranju. Vranjanka postaje 1999. godine, kada se udaje. Trenutno se bavi privatnim poslom. SRS joj je jedina stranka kojoj je pripadala, a njen član je od 2015. godine. Pre funkcije predsednice bila i sekretar GrO SRS-a u Vranju.