Ovih dana intenzivno radi na bibliografskim podacima za knjigu „Misli lete, a zapisano ostaje“, koja govori o njenom ocu prof. dr Jovanu Lj. Janjiću.
– Knjiga, prikazujući život i stvaralaštvo mog oca, oslikava vreme i daje društveni kontekst sredine u kojoj on živi i radi. Iskreno se nadam da će biti objavljena ove godine.
CARSKA RUSIJA
Kako je sazrevala kao ličnost tako su i knjige sazrevale u njoj. Knjige i kasnije naučni rad postali su sredstvo bekstva od svih problema i teškoća koje život nosi. Nasmeje se kada treba da odgovori na često pitanje koja joj je omiljena knjiga. Za nju su omiljene sve koje je pročitala:
– Svakodnevni kontakt sa knjigama bio je presudan da kasnije počnem da pomažem ocu u opremanju knjiga koje je pisao tako što sam ih uređivala i izrađivala nacrte korica za njih. Tada sam počela i sa prikupljanjem i beleženjem podataka za bibliografiju njegovih radova koje je objavljivao u knjigama i časopisima – priča naša sagovornica.
Kaže da poslednjih godina sebi zadaje teme u izboru knjiga tako da su joj, u užem izboru, romansirane biografije, istorijski romani, putopisi:
– Strast koju osećam prema čitanju podjednako je jaka kao i strast prema putovanjima. I tokom života ove dve strasti su se stalno preplitale. Čitanje knjiga mi je kao putovanje kroz predele i nečije živote, ali i kao način da se spremno dožive udaljene destinacije.
– Prvo putovanje 1987. godine je bilo roditeljska nagrada za kraj studija medicine, a diplomirala sam u roku, sa visokim prosekom. Za to su podigli kredit i ja sam se obrela u socijalističkoj a ipak carskoj Rusiji. Spoznala sam svu lepotu nepreglednih prostranstava ruskih breza viđenih iz niskog leta aviona, u Moskvi veličinu Crvenog trga, slomljenog carskog zvona, lepotu čak i delimično ruiniranog Carskog sela, u Lenjingradu nepregledno bogatstvo muzeja Ermitaž, lepotu mostova na Nevi, mozaike i sve do savršenstva umetnički oslikane stanice metroa u čijim vozovima, gle čuda, svi putnici u tišini čitaju knjige. Probala sam kavijar i nije mi se dopao i osetila lepotu tzv. belih noći. Sa puta sam se vratila noseći u koferu gomilu retkih medicinskih atlasa koji su mi i danas veliki oslonac u radu. Volela bih da ponovo posetim Rusiju i vidim promene koje su nastupile nakon perestrojke, a najviše da li su na aerodromskoj carini još uvek stroga službena lica koja svakog putnika, ne trepćući, posmatraju više minuta – seća se.
Posle Rusije nadovezale su se skoro sve zemlje Evrope.
-I u svakoj sam volela da isprobavam njihove specijalitete: sangriu uz flamenko i koridu u Španiji, buđave sireve i vino u preskupim kafeima na Jelisejskim poljima u Parizu, imitirajući Oliveru Katarinu i pevušeći njenu pesmu „Sedim u jednom pariskom kafeu“, u Beču degustirajući čuvene bele kobasice i još čuveniju zaher tortu za koju je jedan saputnik na putovanju tvrdio da nije ništa posebno i da je isti embargo kolač koji pravi njegova majka, u Vatikanu, odmarajući uz kafu zamišljala sam da ju je skuvao sam papa – priča kroz smeh naša sagovornica.
Na putovanjima doktorku Janjić nije interesovala samo hrana, već i kulturno nasleđe, kultura življenja, lepota naroda. Oduvek ju je interesovao period baroka u umetnosti, literaturi, enterijeru i eksterijeru. Jednom je otputovala kako bi zaboravila pokušaj neprevedno nanesene boli na nju:
– U proleće 2006. godine, kada sam mislila da je težina problema koji su mi nepravedno nametnuti, nesnosna, kada je razočarenje u vranjsku sredinu nedrilo razmišljanje da iz nje zauvek odem i kada me je samo ogorčenje održavalo u životu, poslušala sam roditelje i otputovala u Francusku. Poseta Versaju, kao i dvorcima na Loari, bilo je izuzetno i nezaboravno zadovoljstvo i melem na rane iz kojih sam u to vreme krvarila. Te rane nikad neće zarasti. One podsećaju da ne postoje granice ljudskoj zlobi i zavisti – iskrena je.
Primarijus dr Marina Janjić bavi se i naučno-istraživačkim radom i to kao član Ginekološko akušerske i sekcije za istoriju medicine Srpskog lekarskog društva:
– Prezentovala sam na naučnim skupovima i objavila tridesetak stručnih i naučnih radova u zemlji i inostranstvu. Prvi sam autor 25 radova koji su citirani više puta. Objavljujem svoje radove u zbornicima i časopisima kao i na internetu u okviru projekta Rastko za istoriju medicine. Učestvovala sam u televizijskom serijalu RTV Vranje „Znameniti Vranjanci“ prilogom o Dr Sretenu Nikoliću koji je objavljen u knjizi po tom serijalu. O mom radu objavljen je i prilog u elektronskoj formi na sajtu Bašta Balkana.
MOJA ODLUKA
Ministarstvo zdravlja Republike Srbije dodelilo joj je zvanje primarijus za celokupni dosadašnji rad u zdravstvu a na osnovu mišljenja Srpskog lekarskog društva za postignute izuzetne rezultate. Primarijus dr Marina Janjić je, nesumnjivo, ostvarena u svom poslu. Kaže da je posao ginekologa-akušera bez sumnje jedan od najhumanijih poslova koji zahteva potpunu posvećenost:
– Tridesetak godina ranije lekarski posao sam započela kao terenac u selima u okolini Vranja a zatim i u službi hitne medicinske pomoći što je bila praktično svojevrsna priprema, uz moje dalje usavršavanje na specijalizaciji i magistraturi, za temeljno obavljanje sadašnjeg posla ginekologa. Oduvek sam volela posao lekara i na moju odluku da to bude moja profesija ogroman uticaj je izvršio stariji brat, takođe lekar, ginekolog. Roditelji su mi i tada, kao i uvek, bili ogromna podrška, završava prim. dr Marina Janjić.
PROFIL
Rođena je 13. februara 1964. godine u Vladičinom Hanu, od majke Stojanke, učiteljice, i oca Jovana, profesora, doktora filoloških nauka, autora tridesetak knjiga. Studije medicine upisala je na Medicinskom fakultetu u Nišu školske 1982/83. godine i diplomirala u roku, 1987. godine sa visokim prosekom. Specijalizirala je u Nišu, a magistrirala na Medicinskom fakultetu u Beogradu sa najvišim ocenama.Tokom službe, posećivala je i završila i više drugih vidova stručnog usavršavanja.
Prvo zaposlenje dobila je 1989. u RO „Vrelo“ Bujanovačka Banja,
Od završetka specijalističkih studija 2000. godine do danas u stalnom je radnom odnosu na Odeljenju za ginekologiju i akušerstvo Bolnice Zdravstvenog centra u Vranju, u ovoj godini kao šef odseka za rano otkrivanje malignih oboljenja.
Aktivno se služi engleskim jezikom.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.