Prelazak u drugu ligu

ŽIVOT OD TRŽIŠTA

A sve su tokom grozničavog iščekivanja da premijer Vučić stigne u Vranjsku Banju „zakuvali“ ministar turizma, trgovine i telekomunikacija Rasim Ljajić, i ministar zdravlja Zaltibor Lončar, prilikom obilaska turističke zone u ovom mestu i razgovora sa rukovodstvom Specijalne bolnice. Ljajić je bio neumoljiv kada je nagovestio „urgentnu privatizaciju četiri srpske banje“, a ne pomenuvši pritom Vranjsku, odnosno, njenu jedinu balneološku ustanovu.

-Pod hitno treba privatizovati Bujanovačku, Bogutovačku, Sijarinsku i Matarušku banju, jer one ne posluju na tržišnim osnovama, već su na teretu države – rekao je Ljajić.

Slično njemu, eksplicitan je bio i ministar zdravlja Zlatibor Lončar.

-One banje koje ne mogu same da se izdržavaju, a koje su na teretu budžeta države, biće prve privatizovane, a one koje su uspešne na tržištu, kao Specijalna bolnica u Vranjskoj Banji koja živi od tržišta, mogu da ostanu u državnom vlasništvu, a država može da im eventualno preporuči strateškog partnera – precizirao je ministar zdravlja.

Obilazeći kapacitete Specijalne bolnice, ministri Ljajić i Lončar dali su rukovodstvu Specijalne bolnice zeleno svetlo i obećali podršku predloženim projektima za proširenje korpusa zdravstvenih i turističkih usluga u ovoj ustanovi (vidi okvir).

Zadovoljstvo zbog obećanja resornih ministara ne skriva direktor Specijalne bolnice u Vranjskoj Banji dr Svetislav Stošić.

– Pre posete premijera bili smo u grupi za privatizaciju,a od tada nismo više treća liga, prešli smo u drugu, jer za nas ne važi imperativ privatizacije, budući da poslujemo na tržišnom principu, što dokazujemo i činjenicom da su nam kapaciteti tokom cele godine popunjeni između 80 i 90 odsto – ističe direktor Stošić.

On objašnjava „da država kao većinski vlasnik može da kroz postupak javno-privatnog partnerstva preporuči strateško partnerstvo njegovoj ustanovi, ali da je ključno što će delatnost ostati nepromenjena i da čak bude i proširena“(vidi okvir).

A za takav model privatizacije zalaže se i sekretar Udruženja banja Srbije Vladan Vešković, poručivši da podržava stav ministara Ljajića i Lončara u vezi statusa Vranjske Banje.

– Mi smo za model javno-privatnog partnerstva sa većinskim vlasništvom države, dakle, ako mora, neka bude privatizacije, jer to ne mora nužno da znači ukidanje rehabilitacije, ali ako ne mora, tamo gde banjske ustanove dobro rade, onda smo za pomenuti model i da se ne ukida rehabilitacija i ugovaranje sa Fondom zdravstvenog osiguranja, što je i dalje praksa u privatizovanim banjama u Sloveniji – jasan je Vešković.  

A koliko do juče, naročito tokom 2015. i u prvoj polovini 2016. godine, Vranjska Banja nalazila se u grupi banja za brzu privatizaciju Specijalne bolnice, posebno kada su u avgustu ove godine zajednički predlog o privatizaciji Sijarinske, Vranjske i Bujanovačke banje obelodanila dva ministarstva, zdravlja i za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku. Postupak privatizacije, međutim, nije bio moguć zbog sudskih sporova oko vlasništva između specijalnih bolnica u ovim banjama i Fonda PIO. Ipak, navedena dva ministarstva bila su uporna u nameri da privatizuju tri banje na jugu Srbije, predlažući „da se utvrđeni iznos ulaganja Fonda PIO konvertuje u vlasnički kapital ove institucije nad delom (ne)izgrađenih objekata“. Tim povodom oglasio se i prethodni ministar privrede Željko Sertić, rekavši „da su sudski sporovi Fonda PIO sa banjama možda pravno ispravni, ali su životno suludi, budući da gotovo polovinu sredstava od kojih Fond isplaćuje penzije i socijalna davanja obezbeđuje država Srbija, pa je apsurd da neko koga država dotira, kao Fond PIO, tuži državnu ustanovu kako bi dokazao pravo vlasništva“. Ipak, kada je premijer Srbije u obraćanju okupljenim Banjčanima „presekao“ sudski maraton između Fonda PIO i Specijalne bolnice, kao da je reč o političkom, a ne pravnom pitanju, rečima „da je neizgrađeni hotel u Vranjskoj Banji od sutra (ponedeljak 17. oktobra; p.a.) u nadležnosti Vlade, to jest, države Srbije“, u Direkciji Fonda PIO u Beogradu su vidno „aterirali“, što se vidi i u izjavi direktorke Službe za odnose s javnošću Jelice Timotijević.

– Opredeljenje Fonda je uvek bilo da upravljanje svojom imovinom uskladi sa interesima države i državnom strategijom banjskog turizma, uz spremnost za sva moguća rešenja koja će obezbediti priliv investicija i razvoj povezanih privrednih grana na nivou lokalnih samouprava, pa će zato Fond u narednom periodu dogovoriti pojedinosti koje će biti najpovoljnije za banje, republiku Srbiju, a time i Fond PIO – poručuje Jelica Timotijević.

MARATONSKI SPOR

Sudski spor između Specijalne bolnice u Vranjskoj Banji i Fonda PIO oko vlasništva nad neizgrađenim hotelom na desnoj obali Banjske reke počeo je 2006. godine i traje do danas. Pomoćnik direktora za opšte i pravne poslove u ovoj ustanovi Slobodan Spasić upoznao nas je sa tokom ovog maratonskog spora.

– Osnovni sud u Vranju doneo je 20. Decembra 2012. prvostepenu presudu kojom je odbio tužbeni zahtev Fonda PIO. Fond PIO je uložio žalbu Apelacionom sudu u Nišu koji je 2014. ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio na ponovno suđenje i prvostepeni postupak traje nekoliko godina. Specijalna bolnica je krajem prošle godine podnela protivtužbu sa zahtevom da Fond PIO našoj ustanovi nadoknadi vrednost zemljišta u iznosu od 46,8 miliona dinara, pa je s obzirom na vrednost spora, predmet ustupljen Višem sudu u Vranju – navodi Spasić.

Prema podacima iz monografije „Vranjska Banja“ Nikole Spasića iz 1997.godine, Fond PIO je od 1977. kada je počela izgradnja novog objekta u Vranjskoj Banji, pa do 1983. kada je ustupljen „Jumku“, uložio u izgradnju tadašnjih osam milijardi dinara, tako da je bilo izgrađeno dve trećine objekta. Ustupanjem „Jumku“, novi hotel nije završen zbog izgradnje Konfekcije u Kosovu Polju, pa je objekat bio prepušten zubu vremena i ljudskoj bezobzirnosti.

Konačno, u novonastalim okolnostima oko statusa Specijalne bolnice u Vranjskoj Banji, ni Grad Vranje ne uskraćuje podršku ovom mestu, što potvrđuje gradski većnik za turizam i ugostiteljstvo Mića Mladenović.

– Vranjska Banja, a posebno Specijalna bolnica, mogu da računaju na podršku Grada, naročito na planu realizacije većeg broja projekata u ovoj ustanovi sa kojima treba da konkuriše u Ministarstvu turizma u narednoj godini radi proširenja balneološko-turističke ponude, a sa kojima se ministar Ljajić detaljno upoznao prilikom obilaska Banje – saopštava Mladenović.

JELICA TIMOTIJEVIĆ, DIREKTORKA SLUŽBE ZA ODNOSE S JAVNOŠĆU DIREKCIJE PIO FONDA

DOPRINOS ZAPOSLENIH

U kojoj je fazi sudski postupak između Specijalne bolnice u Vranjskoj Banji i Fonda PIO oko vlasništva nad neizgrađenim hotelom u ovom mestu?

– Sudski spor zbog vlasništva nad nedovršenim objektom za rehabilitaciju u Vranjskoj Banji pokrenut je 2006. godine i još je u fazi prvostepenog postupka.

Šta je motiv Fonda PIO u ovom sudskom postupku?

-Fond je 2006. pokrenuo 27 sudskih postupaka radi utvrđivanja prava svojine na objektima specijalnih bolnica (ne)izgrađenih pre više od četiri decenije i to sredstvima iz doprinosa zaposlenih, a za namene rehabilitacije korisnika i osiguranika i lečenje i prevenciju invalidnosti. Osim vlasništva, cilj je da se zadrži namena zbog kojih su objekti izgrađeni. Pravosnažnim presudama je do danas okončano 15 sudskih sporova, a 12 je u toku.

DR SVETISLAV STOŠIĆ, DIREKTOR SPECIJALNE BOLNICE

Zeleno svetlo

-Od ministara zdravlja i turizma dobili smo zeleno svetlo da otvorimo neurološku dijagnostiku- kaže dr Svetislav Stošić, direktor Specijalne bolnice u Vranjskoj Banji.

Stošić ističe „da je država spremna da finansijski podrži izgradnju lifta, zatvorenog bazena sa velnes sadržajima, reparaciju fasade, izgradnju kongresne sale i da se angažuje oko rešavanja problema sa nedovršenim objektom“.

NEMCI I AUSTRIJANCI U VRANjSKOJ BANjI

Tokom 2013. godine za nedovršeni hotel u Vranjskoj Banji bili su zainteresovani Austrijanci, vlasnici kompanije „GLA holding“, osnovane 2003. koja se bavi hotelijerstvom. Ova firma planirala je da dovrši hotel sa kategorijom od četiri zvezdice i zaposli 150 radnika, ali je sudski spor između Specijalne bolnice i Fonda PIO bio nepremostiva prepreka.

A kada je 2014. pokrenuta privatizacija srpskih banja, interes za Vranjsku Banju, odnosno, Specijalnu bolnicu, pokazala je nemačka“ EES grupa“.  Procenjena vrednost ove ustanove iznosila je 1,5 miliona evra.