Kako sam pobedila tumor

ODLUČILA SAM DA BUDEM ZDRAVA

Dragica Rajić Racić promoviše knjige isključivo kroz interakciju tako da se svaki susret sa čitalačkom publikom pretvara u predavanje. Svuda gde su organizovane promocije njenih knjiga, ljude je zanimalo kako je reagovala na vest da ima rak dojke i da je on u stadijumu metastaze, pa joj je rečeno da može živeti još samo tri do četiri meseca.

-Naravno da sam bila uplašena. Ali, taj strah sam transformisala u pozitivne misli. Tokom hemo terapije stajala sam pred ogledalom i govorila da nije važno što imam rak, izgovarala sam i da smrt ne postoji i da nije važna. Ona dolazi na kraju života, ako uopšte postoji kraj- kaže Dragica.

Kada je saznala da joj nema leka,  Dragica je iz Švajcarske došla u Srbiju, da čuje šta će reći naši lekari. I oni su potvrdili da je reč o kanceru koji je metastazirao i da na žalost ne može da preživi:

-Tada se nisam uplašila,odlučila sam da budem zdrava. Radila sam na autosugestiji. Nisam odbacila medicinu, ali sam uključila nešto što se u psihologiji zove transformisanje negativnih pojava i misli u pozitivne. To je moguće. Prestala sam da osuđujem ljude, sebe, lekare. Ja sam ta koja će kreirati način i stil života.

Počela je da se interesuje za slikarstvo i pisanje poezije. Slikala je neprekidno, pisala pesme, odbacivala sve što je negativno. Nije gledala agresivne filmove, vesti koje nisu afirmativne, želela je sunce, svetlost na kraju tunela i – uspela. Često se u tom periodu života prisećala svog detinjstva i dede koji ju je odgajao:

– Deda mi je često govorio da mogu sve, da se popnem na trešnju i uberem plod. Govorio mi je da se ne ljutim ni na koga. Često je koristio rečenicu „Ko tebe kamenom, ti njega hlebom“, to je jedini način da se zaštitiš od negativnih ljudi. Misli pozitivno i vratiće ti se pozitivna energija,koju svi ljudi imaju – priseća se.

I u knjizi „Put satkan od svetlosti“ Dragica piše baš o tome. O univerzumu pozitivnih misli, o moći da transformišemo negativno u pozitivno. Tako je uspela da pobedi rak. I danas smatra da kancer nije opasan, da ništa nije strašno. Za sve što radimo sami snosimo odgovornost. Krivica ne postoji, postoji samo loša komunikacija ukoliko je ne transformišemo u dobru. Danas, nekoliko godina kasnije, kada je kancer nestao iz njenog organizma, Dragica javno govori o svemu što je preživela, o tome kako je naučila da u svakoj osobi prepozna samo pozitivno. Smatra da je sama kriva što je obolela od kancera jer je pokatkad bila negativna, iskazivala je ljubomoru, tražila krivce u drugim ljudima.

NIKO NIJE KRIV

-Ne, niko nije kriv. Ljudi treba da znaju šta je pozitivna energija , da dubinski  to izuče . Moja poruka je da prestanu da uvažavaju loše programe , programe nemoći , programe teškoće, programe neznanja, i sve programe koje ne čine čoveka da se oseća dobro. Iz tog stanja  oni koji su bolesni izlečiće se a oni koji su zdravi neće se razboleti. Najviše bih volela nisam imala želju da napišem ove dve knjige. Volela bih da nisam morala da prođem kroz te protokole lečenja jer bolesti i nemoć  nam ne trebaju.  Aktivnosti, i u pevanju, i u slikanju, i u književnosti, i slično, su jako važne. Želim da edukujemo našu decu i  da imamo i puno Novaka Djokovića , a mi to možemo. I Novak Djoković zna isto ovo što  ja znam, zato je najbolji, završava Dragica Rajić Racić.

Inače, ona je svoje ime preinačila u Pipi Mila Dragica, nakon izlečenja. Ne slučajno.

PROFIL

 Pipi Mila Dragica Rajić Racić rođena je 1968. godine u Zaječaru. Bavi se slikarstvom i poezijom,a pre nekoliko godina se izborila sa rakom najtežeg oblika i pobedila. Prvu samostalnu izložbu je imala u „Blok“galeriji na Novom Beogradu. U bolnici u Švajcarskoj gde je ranije odlazila da traži pomoć lekara, ilustrovala je knjigu „U pravu si, al’ baš me briga”. Imala je izložbe i predavanja o pobedi u Novom Sadu, Trsteniku, Kruševcu, Valjevu, Beogradu, Šapcu, G.Milanovcu, Nišu, Skoplju, Surdulici i Vranju. Učestvovala je na likovnoj koloniji u Malom Zvorniku, zatim na međunarodnoj izložbi u Veneciji. Dobitnik  je priznanja za dve objavljenje pesme na internetu i dobitnik priznanja na“ Poetskoj zori“ u Beogradu. Živi i stvara u  Belinconi u Švajcarskoj.