Kifla preko hleba

PREDISTORIJA

Sudbina preduzeća „Rasadnici“ iz Vranjske Banje, osnovanog 1956. godine, ima svoju neveselu predistoriju, počev od prvih godina tranzicionih lutanja koje su usledile posle 5. oktobra 2000. godine, pa do prve prodaje u julu 2007. godine. Tada je niška „Jugotehnika“ kupila „Rasadnike“ za 25 miliona dinara, ali je prva privatizacija okončana neuspehom, ugovor o kupoprodaji je raskinut naredne godine, pa je iste godine Privredni sud u Leskovcu otvorio stečajni postupak. Kako je deo nepokretne imovine ovog banjskog preduzeća bio pod hipotekom, što mu je u „nasleđe“ ostavila  „Jugotehnika“, to su redom propadali svi napori Gradske opštine Vranjska Banja da uz pomoć nekoliko zainteresovanih investitora iz Beograda i Makedonije revitalizuje propale kapacitete „Rasadnika“, oživi proizvodnju i zaposli između 80 i 100 radnika.

Konačno, početkom jula ove godine, stečajni upravnik „Rasadnika“(Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, Centar za stečaj Ministarstva privrede) oglasio je prodaju celokupne imovine preduzeća javnim nadmetanjem i zakazao aukciju za 4. avgust u prostorijama Agencije za licenciranje stečajnih upravnika u Beogradu. Početna cena utvrđena je u iznosu od 34.997.687 dinara, a predmet prodaje su upravna zgrada, staklenici, holandske leje, magacin i zemljište površine 61.500 metara kvadratnih, kao i zatečena pokretna imovina.

Na javnom nadmetanju u Beogradu, kao jedini kupac pojavila se beogradska firma „Hleb i kifle“ koja poseduje lanac pekarske proizvodnje u glavnom gradu i okolini, čiji su suvlasnici Srđan Mladenović sa 50 odsto udela, firma „Hleb i kifle“ kao pravno lice sa 46 procenata i Tamara Žujović sa četiri odsto, koja je istovremeno direktorka firme „Lili drogerija“ d. o. o(vidi okvir).

ZASTUPNIK

Međutim, čini se da ne teče sve bez problema. Nepunih mesec dana nakon prodaje „Rasadnika“, zastupnik firme „Hleb i kifle“ Mile Stevanović, nekadašnji generalni direktor BAT-DIV-a, boravio je u Vranjskoj Banji i sastao se sa predstavnicima lokalnih vlasti, izuzimajući jedino predsednika Gradske opštine Nebojšu Bogdanovića koji nije skrivao da je iznenađen ovim postupkom zastupnika Stevanovića.

– Zastupnik firme iz Beograda koja je kupila „Rasadnike razgovarao je sa direktorom JP „Uprava Banje“, a mene kao predsednika Gradske opštine Vranjska Banja je mimoišao, što nije u redu. Ipak, imaće našu podršku, jer će uložiti u proizvodnju i zaposliti ljude, a to u ovom trenutku mnogo znači za Vranjsku Banju i lokalnu privredu – kaže Bogdanović.

  A prema prvim vestima o razgovoru Stevanovića i direktora „Uprave Banje“ , „procurilo“ je da zastupnik kupca „Rasadnika“ nije slučajno, već sasvim ciljano razgovarao sa čelnikom jedinog banjskog javnog preduzeća Ivicom Milenkovićem i tom prilikom postavio sasvim precizne uslove, što potvrđuje direktor Milenković.

– Imao sam kontakt sa Stevanovićem i on je najpre postavio uslov da kompleks budućih staklenika pod cvećem i ranim povrćem ima stabilan protok termalne vode čija temperatura ne sme da padne ispod 40 stepeni Celzijusovih – saopštava Milenković.

Nešto kasnije, po rečima direktora „Uprave Banje“, Mile Stevanović je postavio izmenjene uslove na planu snabdevanja termalnom energijom.

– On je naknadno zatražio da temperatura termalne vode ne bi smela da bude niža od 75 stepeni Celzijusovih i da ima protok od 25 litara u sekundi, pa sam reagovao iznošenjem činjenica da je to teško ostvarivo zbog „Simpo Cveća“ koje nema izmenjivače toplote, već termalnu vodu direktno koriste, pa se ona ohladi dok stigne do „Rasadnika“ – objašnjava Milenković.

Direktor „Uprave Banje“ reaguje i na zahtev Stevanovića da ovo javno preduzeće, koje naplaćuje od pravnih lica na području Vranjske Banje korišćenje toplovodnog kanala, „treba da izgradi paralelni toplovod, jedan za „Simpo Cveće, drugi za „Rasadnike“.

– Mi smo svesni da postojeći betonski toplovodni kanal ne može da održi visoku temperaturu vode, umesto njega neophodno je izgraditi kanal sa predizolacionim cevima , a za to su potrebna sredstva koja nemamo, jer cena korišćenja toplovodnog kanala za „Rasadnike“ i „Simpo Cveće“ iznosi bagatelnih 3,5 dinara po kvadratu, a ove firme i to ne plaćaju, a greju 42000, odnosno, blizu 10000 kvadrata- naglašava Milenković.

STARI SJAJ

Na zahtev Stevanovića „da termalna voda ne sme da ima temperaturu nižu od 75 stepeni“, reaguju i u „Simpo Cveću“.

– Nemoguće je da termalna voda koja dođe do „Rasadnika“ ima 75 stepeni, kad ona tu temperaturu ima na ulazu u „Simpo Cveće“ jer mi imamo zastareli sistem grejanja, bez izmenjivača toplote. A i tehnički je neizvodljivo u betonskom toplovodnom kanalu očuvati visoku temperaturu termalne vode koja pada prilikom transporta – tvrdi rukovodilac proizvodnje u ovom posrnulom preduzeću Boban Nikolić.

 Iako je detaljno upoznat sa problemom zagrevanja budućih staklenika, Aleksandar Janjić,  član Gradskog veća za poljoprivredu, agroekonomiju i razvoj sela, pozdravlja prodaju banjskih „Rasadnika“ sa nadom da će oživljavanjem proizvodnje biti makar jednim delom vraćen stari sjaj Vranjskoj Banji.

– Mada ne poznajem kupca, beogradsku firmu „Hleb i kifle“, pratio sam prodaju „Rasadnika“ koji s obzirom na kapacitete imaju izvanredne potencijale za stakleničku proizvodnju, pa mi jedino preostaje da kontaktiram kupca i da ga pitam da li misle ozbiljno da rade, bez obzira na problem toplotne energije koji se može rešiti – ubeđen je Janjić.

Janjić ukazuje na mogućnost da osim „Rasadnika“, budu rešeni i problemi sa susednim firmama, „Živinoproduktom“ i „Simpo Cvećem“, što bi otvorilo nove mogućnosti i perspektive za razvoj privrede u Vranjskoj Banji i zapošljavanje mladih  bez posla kojih ima preko hiljadu i po u ovoj Gradskoj opštini.

MILE STEVANOVIĆ, ZASTUPNIK PREDUZEĆA „HLEB I KIFLE“

Projekat zavisi od lokalne uprave

-Očekujem da naiđemo na razumevanje lokalne zajednice u Vranjskoj Banji, jer je projekat koji smo osmislili i zbog kojeg smo i kupili „Rasadnike“ u interesu šireg područja – ističe u kraćem razgovoru za Vranjske zastupnik beogradske firme „Hleb i kifle“ Mile Stevanović koji je rukovodilac projekta investiranja u revitalizaciju banjskih „Rasadnika“.

Šta kupac planira kada je u pitanju investiranje u „Rasadnike“?

-Namera nam je da na tom zemljištu izgradimo najmodernije staklenike po holandskom uzoru, u šta ćemo uložiti pet miliona evra, i zaposliti sto radnika. Prioriteti u stakleničkoj proizvodnji su povrće u prvom redu, koje će se proizvoditi tokom cele godine, i naravno, najraznovrsnije cveće koje su nekada proizvodili banjski staklenici u oba preduzeća.

Zbog čega ste naknadno istakli zahtev prema „Upravi Banje“ da termalna voda za zagrevanje staklenika ne sme da ide ispod temperature od 75 stepeni?

-Bez te temperature nema standardnog grejanja staklenika i normalne proizvodnje, pre svega u zimskim uslovima. Jer, sa ovako velikom investicijom ne smemo rizikovati šta će se dogoditi sa našom proizvodnjom u zimskim uslovima, posebno, kada se radi o ekstremno niskim temperaturama.

Da li su vam poznate teškoće koje sa grejanjem staklenika imaju i „Rasadnici“ i susedno „Simpo Cveće“?

-Znamo da je sistem za grejanje zastareo, da betonski toplovodni kanal ne obezbeđuje očuvanje potrebne temperature termalne vode, ali za to postoji rešenje. „Uprava Banje“, koja naplaćuje korišćenje toplovodnog kanala, treba da izgradi paralelni kanal i razdvoji sistem grejanja „Rasadnika“ i „Simpo Cveća“, to je neophodna investicija bez koje nema stakleničke proizvodnje u Vranjskoj Banji.

Pa, konačno, od čega zavisi realizacija vašeg projekta u banjskim „Rasadnicima“, vrednog pet miliona evra?

-Zavisi od lokalne zajednice, od toga da li će da podstakne ovu vrednu investiciju. Zagrevanje staklenika je prioritet nad prioritetima, bez rešavanja tog problema teško da će biti realizovana investicija koju smo osmislili našim projektom revitalizacije kapaciteta u „Rasadnicima“ i pokretanje proizvodnje po uzoru na sličnu u Holandiji.

Od Devičanskih ostrva do Irske

Suvlasnici beogradske firme „Hleb i kifle“ su Srđan Mladenović sa 50 odsto udela, „Hleb i kifle“ kao pravno lice sa 46 odsto vlasništva i Tamara Žujović sa četiri odsto udela. Naknadim istraživanjem utvrđeno je da iza vlasništva pravnog lica „Hleb i kifle“ od 46 odsto stoji of šor kompanija „Staford Konsalting limited“ na britanskim Devičanskim ostrvima čiji je vlasnik ujak Srđana Mladenovića koji se pekarskom delatnošću bavi već 30 godina u Belgiji.

Tamara Žujović istovremeno je direktor firme „Lili drogerija“ iz Beograda u kojoj suvlasničke udele od po nekoliko procenata imaju Žujovićeva, Srđan Mladenović i Mladen Grujić, poslanik Nove Srbije, dok je većinski vlasnik ove drogerije sa 92 odsto of šor kompanija u Irskoj pod nazivom „Anglo Therapi Balkans Limited“. Mladen Grujić, koji je prošao bajkovit put od uličnog piljara, preko trgovca cigaretama, do vlasnika velike imovine u kraćem kontaktu sa Vranjskim navodi:

-Nisam u priči sa firmom „Hleb i kifle“, Stevanović je tamo „glavni“ – kazao je Grujić.

 Svojevremeno, tačnije 2011. Godine, lanac pekara „Pol“ iz Francuske tužio je Grujića zbog falsifikata posebne vrste peciva koje proizvodi ovaj francuski lanac pekarske industrije, ali je oslobođen zbog nedostatka dokaza.

MAKEDONCI HTELI „RASADNIKE“

Kompanija „Delta holding“ iz Kočana (Makedonija), koja proizvodi rano povrće, pokazala je 2014. godine interesovanje za „Rasadnike“, najavljujući investiciju vrednu do četiri miliona evra i zapošljavanje 80 radnika. Uprkos naporima tadašnje predsednice Gradske opštine Slavice Sotirović da budu rešeni imovinsko-pravni problemi u „Rasadnicima“, neaktivnošću stečajnog upravnika do toga nije došlo, pa su Makedonci morali da odustanu od planiranog projekta.

STANKO PETKOVIĆ, BIVŠI DIREKTOR „RASADNIKA“

Raduje me obnova firme

Bivši direktor „Rasadnika“ Stanko Petković radio je u ovom preduzeću 36 godina, od toga 17 na mestu direktora, sa radošću je primio vest o prodaji bivše firme.

-Još mi odzvanja u ušima pravi tektonski potres u zimu 2012. godine kada je veliki sneg srušio čeličnu konstrukciju staklenika i načinio pustoš, uz stravičan prasak i tutnjavu. Zato se sada posebno radujem revitalizaciji kapaciteta i oživljavanju proizvodnje za koju postoje svi neophodni infrastrukturni uslovi. A ako želimo dobro i sigurno grejanje, neophodno je odvajanje sistema od komšija „Simpo Cveća“, u protivnom, proizvodnja bilo čega biće rizična“.