Vranjski predator

TITULE I ZVANjA

Časopis, čiji bi naziv u slobodnom prevodu značio „časopis za nove tehnologije u procesu menadžmenta“, vlasništvo je vranjske firme MAPRO iza koje stoji znameniti dr prof Predrag Djorđević, nekadašnji direktor i profesor ovdašnje VŠPSS (Visoka škola primenjenih strukovih studija), koju sada vodi njegova kći Svetlana Trajković.

Ovde treba reći da objavljivanje radova u naučnim časopisima pre svega služi za sticanje titula i zvanja, kao i za pribavljanje odgovarajućih referenci. U časopisu svog oca Predraga, koji se štampa na engleskom jeziku, radove objavljuje i Svetlana Trajković, koja je ujedno i izvršna urednica JPMNT. Ona za naše novine nije želela da priča na ovu temu, uz tvrdnju da je časopis priznat u ministarstvu, uz digresiju da se napadi na nju ne dešavaju slučajno uoči izbora za mesto direktora u školi koju trenutno vodi. Predrag Trajković, pak, bio je nedostupan na naše pozive.

Međutim, stvari stoje nešto drukčije nego što tvrdi Trajkovićeva!

Univerzitet u Beogradu na svom sajtu izdao je upozorenje na predatorske časopise i izdavače, i upućuje na spisak takvih, među kojima je i Trajkovićev (vidi sliku):

„Posebno treba upozoriti na onaj oblik zloupotrebe „zlatnog“ načina otvorenog pristupa objavljenim sadržajima (što podrazumeva opštu i besplatnu dostupnost čitavih publikacije, gde troškove pripreme za objavljivanje snose autori ili ustanove), koji praktikuju izdavači sumnjivog kvaliteta, čiji je prevashodni interes sticanje materijalne koristi. Izdavači „predatorskih“ časopisa ne primenjuju adekvatno recenzentski postupak, tako da ostvaruju veliki profit, budući da nemaju značajne troškove publikovanja. Pritom, njihova profitabilna aktivnost izrazito negativno utiče na sistem vrednovanja naučnoistraživačkog rada, jer se u „predatorskim“ časopisima na isti način tretiraju i rezultat skrupulozno izvedenog istraživanja i kompilacija opštih znanja ili trivijalni nalazi, s obzirom na to da je jedini kriterijum za objavljivanje uplata predviđenog iznosa novca. Zato objavljivanje u ovakvim časopisima može veoma negativno da utiče na karijeru mladih istraživača“ – piše u upozorenju univerziteta.

 Nevolja je, međutim, i u tome, što se JPMNT ne nalazi na listi Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, o čemu svedoči i dopis koji je potpisao državna sekretarka u ovom ministarstvu prof dr Zorana Lužanin.

„Imajući u vidu da navedeni časopis nije na listi domaćih časopisa Ministarstva, a nije ni na listama inostranih časopisa, radovi objavljeni u istom se ne vrednuju po Pravilniku o postupku i načinu vrednovanja i kvalitativnom iskazivanju naučnoistraživačkih radova istraživača“!

Ovaj dokument dostavio nam je jedan od zaposlenih u VŠPSS, a  ali da bi stvar bila jasnija da se vratimo na one predatore. Trajkovićev časopis je na crnoj listi Ministarstva prosvete Republike Srpske a dr Siniša Marčić, pomoćnik ministra za nauku u svom autorskom tekstu u časopisu za nauku, inovacije i tehnologiju „Infiniti“, koji izdaje ministarstvo RS, upozorava da se pod predatorskim časopisima ubrajaju upravo oni poput Trajkovićevog. Izrazom „predatorski časopisi“, piše Marčić, označava se neetička praksa objavljivanja radova u časopisima otvorenog pristupa, koji funkcionišu „na principima sladunjavih ličnih poziva“. Ukratko, piše dr Marčić, radovi objavljni u ovakvim časopisima nemaju težinu u ozbiljnim akademskim krugovima.

Sudeći prema podacima sa njihovog sajta, (http://www.japmnt.com/index.php/archives), časopis je pravi rasadnik naučnih radova: JPMNT je od 2013. pa do ove godine objavio oko 800 komada istih, raznih autora, sa sve četiri strane sveta, od Letonije do Hrvatske, među kojima su i neki iz VŠPSS. Prema onome što se može videti, apsolutni rekorder po broju radova je prof dr Ljiljana Stošić Mihajlović, inače predsednica Saveta ove škole. A šta piše na sajtu časopisa (http://www.japmnt.com):

„Preduzeće za konsalting i inženjering MAPRO iz Vranja, Srbije, nudi članstvo i saradnju za pisanje naučnih radova koji, nakon pregleda i korekture, objavljuju pod uslovima prilogu.

CENA SITNICA

Dalje se o firmi MAPRO govori kao kompanije koja prati marketninške i tehnološke trendove na jugu Srbije od osnivanja 1990, zalaže se za primenu novih ekonomskih znanja, a cilj časopisa je, između ostalog, da na jednom mestu okupi naučnike i istraživače iz celog sveta čije bi delanje unapredilo ekonomiju i privredu uz korišćenje novih resursa i tehnologija. I sve tako i u tom tonu. Inače, prema našem izvoru, „cijena je prava sitnica“: objavljivanje rada, zavisno od broja stranica, košta od 300 pa do 600 evra.

Profesora Marčić, međutim, objašnjava da predatorski časopisi nude i učešće na seminarima i naučnim skupovima, koji se posebno plaćaju, i da je cela priča zapravo jedan koloplet nejasnih odnosa.

Vranjske su u nekoliko navrata pisale o poslovima prof Trajkovića, rodonačelnika privatnog studiranja u našem kraju i šire. Sada je proširio horizonte.