Digitalna psihologija

Natalija Stošić, UMETNICA

Digitalna psihologija

Digitalna grafika kao krajnji proizvod kojom se Natalija bavi razlikuje se od ručno izrađene grafike po tome što se ne koriste boje, četkice i ne mora da se crta i senča rukom, već se delo izrađuje kroz poseban program na kompjuteru. Radovi digital- arta, deluju trodimenzionalno i to je osnovna razlika u oba umetnička izraza

U ulici Narodnog heroja, preko puta vranjskog Pozorišta, živi poznata vranjska porodica Stošić-Ježinci.  Tog subotnjeg popodneva Natalija Stošić, bila je sama kod kuće:

-Došli ste baš kada mi se laptop pokvario, sada radim na notbuku. Malo je teže jer je loša preglednost na monitoru. Ipak, radim. Volim ovu vrstu umetnosti od petnaeste godine života- priča Natalija.

FORMA SA CRTANjEM

U Hemijsko-tehnološkoj školi u Vranju „zaljubila“ se u predmet teorija forme sa crtanjem.

-S obzirom da sam kupovala knjige o fotošopu, kao značajnoj formi digital-arta, počela sam na internetu da učim lekcije iz foto-šopa na engleskom jeziku. Sada ih ima i na srpskom jeziku -objašnjava.

Od 1970. godine prošlog veka, različita imena pokušavala su da objasne šta znači digitalna umetnost uključujući termine, kompjuter, art i multimedija art. Na kraju je smešten pod širi pojam, nju medija art. Jedan od primera prihvatanja digitalne umetnosti je Endi Vorhol  koji je pravio digitalnu umetnost pomoću amiga pajnt softvera koji je javno uveo u Linkoln centar.

Digitalna grafika kao krajnji proizvod kojom se Natalija bavi razlikuje se od ručno izrađene grafike po tome što se ne koriste boje, četkice i ne mora da se crta i senča rukom, već se delo izrađuje kroz poseban program na kompjuteru. Radovi digital- arta, deluju trodimenzionalno i to je osnovna razlika u oba umetnička izraza.

-Konkretno na nekom radu mogu da „dodam“ fotografiju sa interneta koja nije autorski zaštićena. Sve se radi u digitalnoj formi. Mogu i da fotografišem pa „obojim“ rad. Suština je da se „skine“ dobar program sa interneta koji takođe nije zaštićen autorski. Na ovaj način stvaraju i priznati umetnosti iz ove oblasti. Naizgled deluje jednostavno, ali nije- priča o svom radu Natalija.

U ovom umetničkom izrazu može mnogo da se napreduje. Ukoliko se digital-art kombinuje sa drugim programima za vektorsko crtanje, dobija se značajno umetnilko delo. Natalija Stošić je i taj proces savladala.

-Sada mogu da radim i po narudžbini  logotipe, reklame, ili da izradim sajt za neku firmu. To me, međutim, na neki način odbija od moje osnovne misije. Ja spadam u ljude koji ne vole komercijalne radove. Volim slobodu u umetničkom izrazu- priča Natalija.

Njene ilustracije objavljene su u digitalnom časopisu „Kreativni magazin“.

Natalija je jula upisala psihologiju na Filozofskom fakultetu u KosovskojMitrovici, sa kako reče tri godine zakašnjenja, jer njeni vršnjaci već daju ispite za treću godinu studija:

-Htela sam da upišem grafički dizajn, ali sam se ipak odlučila za psihologiju. Jako sam emotivna, ali lajt motiv da upišem psihologiju je taj što sam shvatila da samoj sebi mogu da pomognem i kada je najteže. Smatram da i drugim ljudima i kroz sopstvena iskustva mogu pružiti stručnu pomoć nakon diplomiranja. Nisam želela da pohađam nastavu sa svojom generacijom. Bežala sam u svet koji sam samo ja razumela.  Kao mala, još u osmoj godini života doživela sam jedan oblik zlostavljanja, i tako sam naprasno postala jako povučeno dete. Ja tu vidim uzrok moje socijalne anksioznosti – iskrena je Natalija i dodaje:

UZROK I POSLEDICE

-Nisam volela konvencionalno obrazovanje, već učenje. Sve što znam naučila sam sama i to onda kada sam ja htela, a ne kad je to od mene zahtevano u školi. Sada je, sve prošlo. S obzirom da znam uzrok, za posledice mogu sama da odgovaram. Umetnost jeste moja velika ljubav, ali sam odlučila da upišem psihologiju, jer mislim da znam na koji način ću pomagati ljudima. Na budžetu sam, ali ne mislim da će sve ići kao po loju, naročito ne sada od kad sam ostvarila značajan cilj u životu. Očekujem uspone i padove, ali raširenih ruku, jer sam ovog puta sigurna da u svemu leži uzvišeni smisao. Radujem se svim lekcijama, i onim na fakultetu ali i onim životnim – završava Natalija Stošić.

Slavica Cvetković

glosa

Nisam volela konvencionalno obrazovanje, već učenje. Sve što znam naučila sam sama i to onda kada sam ja htela, a ne kad je to od mene zahtevano u školi

Atnrfile

PROFIL

Natalija Stošić nije svoju kreativnost izražavala samo kroz crtanje. Još kao dete volela je da čita, a kasnije i da piše. Živela je u svetu mašte čitajući slikovnice i bajke a kasnije sve ozbiljniju literaturu.

U osnovnoj školi omiljeni pisac joj je bio Gradimir Stojković sa serijalom o Gligoriju Pecikozi –Hajduku. Sazrevala je uz Hesea i „Sidartu“ i Getea i „Fausta“. Voli i Miku Antića, Vaska Popu i Pabla Nerudu. Najviše je inspiriše knjiga „Vilenjak“, pesnikinje iz Niša Emilije Nikolić. Ljubav prema poeziji nametnuo joj je otac Goran Stošić, doktor veterinarske medicine koji joj je redovno darivao knjige.Veliku zbirku pesama Mike Antića otplaćivao je mesecima. Natalija je pre nekoliko godina kupila knjigu o Margiti Stefanović, čije je pisanje takođe inspiriše.  Ljubav prema pisanju nasledila je od pokojne majke Biljane, učiteljice, koja je svirala nekoliko instrumenata. Komponovala je i pisala tekstove na srpskom i grčkom jeziku. Kasetu na kojima su kompozicije njene majke i danas ljubomorno čuva. Njen godinu dana mlađi brat Nikola nasledio je od majke talenat, tako da sada svira gitaru. Natalija je nasledila dar za pisanjem. Pre nekoliko godina otvorila je blog pod nazivom „Kontrasti“ na internetu gde objavljuje svoje pesme. Blog je naslovljen tako jer ona smatra da život čine i crne i bele stvari.

Pisanjem i crtanjem je prebrodila izlovanost od vršnjaka, kada je prešla na vanredno školovanje. Kada joj se otac zaposlio u Vrbasu, zavolela je i taj grad, ali Vranje nosi u duši. Kada joj je pre dve godine iznenada preminula majka, okrenula se duhovnom. To je bilo presudno da donese odluku i da umesto umetnosti upiše psihologiju. Susretala se sa neverecom ljudi da nakon tri godine pauze neće uspeti da upiše fakultet, ali je želja bila jača. Nije se obazirala se na takve komentare i 1. oktobra počeće da studira.