Napokon! Posle toliko priča koje su, kao duhovi, strogo kontrolisano, izlazile preko kapije italijanske kompanije „Geoks“ u Vranju, jedna žena je rešila da progovori. Radnica, na kratko šefica u „Geoxu“ Gordana Krstić, rešila je da za novine priča o „pampersima, toaletima, Aušvicu, Golom otoku, 48-oj, groblju koje je blizu, glupim i retardiranim Srbima“, psovkama, pretnjama, uvredama, ponižavanju, omalovažavanju, pritiscima, mobingu…
Krećemo na zakazani razgovor sa velikom dozom nepoverenja: odustaće, neko će je uplašiti, zapretiće joj, staviće joj flaster na jezik. U zakazano vreme (poslednji ponedeljak, 11. jul), kao u dokumentarnom filmu, Gordana dolazi nasmejana, a u ruci nosi veliki beli koverat.
-Iz „Geoksa“ je. Upravo mi ga je poštar doneo. Nisam ga otvorila, jer znam šta je unutra – kaže Gordana i pruža koverat.
RODjENDANSKA ČESTITKA
Dan posle 50. rođendana, „shodno Zakonu o radu“, Gordana je dobila svoju radnu knjižicu i rešenje o prestanku radnog odnosa u „Geoksu“. U rešenju stoji da joj „radni odnos prestaje 01. 05. 2016. godine, dakle 72 dana pre nego je poštar Gordani doneo pošiljku. Kako je to moguće?
-Otkaz sam dobila zato što nisam pristala da se uklopim u njihov sistem rada, što sam odbila da učestvujem u maltretiranju radnika i što nisam htela sve to da trpim. Dakle, htela sam da zaštitim i radnike i sebe – otkriva Gordana Krstić.
Kod nje nema dileme: kaže da je za sve kriva izvesna gospođa Ticijana Ćesoni, Italijanka, koja je u njoj videla opasnog konkurenta za šefovsko mesto u organizaciji proizvodnje. Kaže da je žrtvovana za primer onim običnim radnicima za mašinom. Sada, kada je dobila otkaz, oni su još više uplašeni.
– Radnici tamo su na ivici nervnog sloma – prenosi i nastavlja.
A tačka usijanja je bila kada sam marta ove godine podnela prijavu Policijskoj upravi u Vranju i kada je policija došla da me sasluša. Tog trenutka počeo je linč. Oduzeli su mi sva prava, a ja sam kao luda dolazila na posao. Ništa nisam radila jer su me bili isključili iz procesa rada. To je potrajalo neko vreme dok se neko nije setio da me pošalju kući, jer ću ih tako manje iritirati – konstatuje sagovornica.
Gordana je 31. marta ove godine u Policijskoj uprave Vranju, Odsek za strance, dala i potpisala izjavu iz koje, sa strane dva, prenosimo jedan deo.
Na pitanje inspektora da li joj je poznato da je Ticijana Ćesoni radnicima više puta govorila uvredljive i pogrdne reči, posebno one na nacionalnoj osnovi, Gordana Krstić je izjavila:
– Poznato mi je da je mnogo puta u napadima histerije radnike nazivala Ciganima. Govorila je da smo mi Srbi Cigani, da smo glupi, da smo retardirani, da ćemo svi na ulicu i da će radnici nakon nemilosrdnog izrabljivanja završiti na Bunuševcu, misleći ga gradsko groblje. Jednoj radnici, koja je tražila da ode u toalet rekla je da nuždu vrši tu na radnom mestu, a da sutra ponese pampars pelene.
Ipak je pitamo kako je sve to krenulo, kako je i kada stigla u „Geox“?
Kaže da je dobila poziv od Ticijane, a u“ Geoxu“ je od 3. novembra prošle godine, a da je ugovor o radu potpisala posle četiri meseca. Prvo je upoznala proces proizvodnje koji je dobro poznat jer godinama u obućarstvu. Za neupućene, kaže, tamo je sve pod konac, lepota jedna.
-Ja sam brzo shvatila da je tamo haos u proizvodnji, a da prema radniku nemaju ni trunku poštovanja. U njihovoj radnoj filozofiji samo je važno da radnik, na radnom mestu sedi kao kip ili statua. Sa poslom ili bez – to nije važno. Radila sam dugo u „Koštani“ i „Mineksu“. Verujte mi, te firme su institucije za „Geoks“ – iznosi Gordana zanimljive podatke i dodaje da je u toj atmosferi prvo prepoznala neshvatljivo ponašanje gospođe Ticijane za koju potpisuje da prema ljudima sa ovih prostora oseća poseban stepen mržnje.
Kaže potom da su kola krenula niz brdo onog meseca kada je u pogonu „Šivaća“, menjajući Ticijanu, koja je bila u „Geoksovom“ pogonu u Albaniji, sa proizvodnjom i upravom napravila neke nove kontakte.
-Vraća se ona iz Albanije i prvo jutro kaže jednoj radnici: „Šta ti imaš da pričaš sa Gocom? Ako nastaviš tako, letiš napolje“. Ja sam, gledajući i slušajući to što se događa, udarila u plač. Zbog nje 80 odsto radnika na linijama pije lekove za smirenje kako bi izdržali maltretiranje.
ŠTA SE DOGADjA
Međutim, Gordani Krstić su u upravi rekli da oni „prate situaciju“, da „sve znaju o njenom ponašanju“, pa su joj savetovali da ode kući, da malo odmori, a da će za to vreme primati platu, dok oni ne reše taj problem.
-Na moje pitanje da hoću da znam šta se događa, rečeno mi je da će sve biti u redu i da počinjem da radim 1. juna, jer je tako dogovoreno sa Markom (Baziljo, direktor). Onda sam otišla kući i za mesec u kome nisam radila, primila sam platu.
Pre isteka juna, pošto nije dobila nikakvo obaveštenje od poslodavca, Gordana ponovo kontaktira svoju firmu. Sada zove pravnika koji bi mogao najviše da zna o njenom slučaju. U tom razgovoru ona je doživela šok.
-Znaš Goco, ja sam činio sve, ali Marko (Baziljo) nije želeo nikako da te vrati na posao – prepričava Gordana razgovor .
Tvrdi da su uglavnom ti isti radnici „autori“ svih čaršijskih priča o „Geoksu“, ali da niko od njih ne sme javno da kaže bilo šta iz straha da će izgubiti posao.
-Za ogroman broj radnika „Geoks“ je noćna mora. Svi bi oni istog trenutka napustili firmu kada bi negde našli drugi posao. Zato savetujem one koji se ovih dana javljaju na konkurs „Geoksa“ da sede mirni kući, koliko god im u životu bez posla bilo teško. To je mnogo bolje od padanja u nesvest na liniji proizvodnje i od usluga Hitne pomoći – zaključuje naša sagovornica Gordana Krstić uz konstataciju da je ponosna na svoj postupak, dodaje da njena žrtva nije uzaludna i da je „Geoks“ pročitana knjiga koju treba odložiti.
Na Gordanino pitanje ima li u Vranju neko ko misli da su te priče izmišljene, obraćamo se doskorašnjem gradonačelniku Zoranu Antiću, za vreme čije vladavine je talijanska kompanija uplovila u Vranje.
-Ništa od toga u zvaničnoj komunikaciji nisam čuo, a to sa ulice su priče rekla-kazala koje me pošteno rečeno ne zanimaju. Vidite, hiljade tih radnika tražili su tamo da rade. Oni koji su dobili posao, treba da rade, da proizvode, a ne da na radnom mestu vode svetsku politiku. To što bi oni hteli, to su recidivi prošlosti sa kojima mi u ovoj zemlji moramo da raskrstimo. Geoks je ozbiljna kompanija u kojoj mora da se radi –reči su Zorana Antića.
Slobodan Milenković, njegov naslednik u fotelji gradonačelnika bio je znatno kraći.
-Biću kratak, jer o tome zvanično ništa nisam čuo, a teret obaveza na mestu gradonačelnika mi ne dozvoljava da se bavim uličnim pričama – rekao je Milenković za „Vranjske“.
MENI JE DOBRO
Dragan iz Vranja je mlad radnik. U „Geoxu“ je manje od pet meseci. Njegova priča ide ovako:
– U početku je bilo izvesnih problema dok se tehnološki nisam opismenio i dok nisam shvatio naravi i ćudi pretpostavljenih. U međuvremenu sam savladao njihovo filozofsko gradivo i prepoznao da je to ono što sam u knjigama čitao o zapadu i proizvodnji u kapitalizmu. Sada znam tačno šta se od mene traži na radnom mestu – da osam sati i fizički i psihički budem tu.
Normu ispunjavam, radni uslovi su ok, radim u bluzi kratkih rukava na temperaturi od oko 23 stepena…jedino bi plata mogla da bude veća.
POLICIJSKA ISTRAGA
Izvor blizak policijskoj istrazi rekao je za „Vranjske“ da je mnogo radnika koji su svoja radna iskustva u „Geoksu“ prijavili policiji i od tog državnog organa zatražili pomoć i zaštitu. O svakom od prijavljenih slučajeva, obavljena je istraga shodno Zakonu o strancima.
Sve što je policija radila u tim slučajevima, a bilo ih je više od 15, radila je diskretno, sa ciljem da se obavi istraga, a da se ne naruši ugled i renome firme, kaže isti izvor. Ipak, u svim tim slučajevima policija je našla da se u „Geoksu“ ne može govoriti o mobingu nad radnicima, već o klasičnom zlostavljanju radnika. Jednostavno, ponavljaju se one iste činjenice koje su već objavljene u medijima u slučaju „Jure“. Dakle, istinite su priče o pampersima i „obuci“, pa gnusne konstatacije da je radnicima blizu groblje, kao i tvrdnje pojedinih radnika da je bilo dana kada su kola hitne pomoći po 2-3 puta dnevno odvozila radnike kojima je pozlilo.
SINDIKATI
RADNICI PLAČU PRED NAMA
Šta o ovoj temi kažu u dva najjača sindikata u Vranju?
Ružica Stošić, predsednica Saveza samostalnih sindikata Pčinjskog okruga:
– Naravno da sam čula priče koje dolaze iz Geoksa, jer tamo rade naši bivši članovi. Ipak, nama se ti ljudi nisu žalili jer nisu naši članovi, a mi sa privatnim sektorom u načelu imamo veliki problem, prvo zbog otpora da tamo formiramo sindikat. Pokušavali smo i u „Geoksu“ i u drugim privatnim firmama, ali ne ide, otpor je veliki.
Kako reagujem na priče? Kako, vrlo emotivno. Kako da reagujete kada radnik pred vama plače i priča ono što smo svi čuli. Znate, bolestan čovek ide kod lekara i tamo nađe lek. A kada je čovek obespravljen, tu skoro da nema leka.
Novica Mitić, predsednik Ujedinjenih sindikata Pčinjskog okruga:
-Ja tamo imam nekoliko sindikalnih boraca sa zadatkom da tamo formiramo sindikat kada oni procene da je došlo vreme. Cilj nam je da uspostavimo kontakt sa poslodavcem i da se borimo za prava radnika. Ali mi se čini da ćemo tu još pričekati. Situacija je takva jer u „Geoksu“ rade ljudi koji se bore za egzistenciju. Imamo mnogo pritužbi da tamo vladaju nenormalni uslovi za rad, da su ljudi neverovatno zaplašeni, da ne mogu da idu u toalet dok ne nađu zamenu, da rade i po 220 sati mesečno, a plaća im se 190, ljudima sa sela ne plaća se prevoz…te da su ljudi tu firmu nazvali Goli Otok. Zbog svega toga ovom zlostavljaju radnika mora se stati na put. A podsetimo da su vlasniku Geoksa naše vlasti dale ogromna sredstva za pokretanje ove proizvodnje.
MARKO BAZILIO, DIREKTOR GEOKSA
BEZ KOMENTARA
– Na vaše pitanje u vezi sa statusom doskorašnje radnice „Geoxa“ Gordane Krstić, generalni direktor Marko Bazilio nema komentar – saopštila nam je Svetlana Rajačić, direktorka za ljudske resurse.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.