U galeriji Narodnog muzeja u Vranju u petak 1. jula otvorena je zajednička izložba „ Petrušijevići, Ljiljana, Zoran i Zorana“ po kojoj je Vranje već zauzelo posebno mesto na likovnoj mapi Srbije. Izložba je posvećena Ljiljani Petrušijević, koja je preminula 31. avgusta prošle godine.
– Ovo je moja ideja i drago mi je da smo uspeli. Zadovoljan sam postavkom i bez skromnosti mislim da je ova izložba značajna ne samo za grad Vranje već i za druge umetničke centre u zemlje – kaže za „Vranjske“, mr Zoran Petrušijević Zop.
On , vidno uznemiren, objašnjava da su njegovi radovi inspirasani Ljiljaninim slikama:
– Slikao sam misleći na nju i njene radove. Ljiljana je, što se tiče slikarstva, bila izuzetno skromna. Sada, kada su pred nama njeni radovi, vidimo njenu umetničku veličinu. Ne bih smeo da budem kritičar, da ne budem pristrasan, ali se vidi da je ona bila veliki slikar – završava Petrušijević.
TAČKA SPAJANjA
Zorana Petrušijević Zizi, Zoranova i Ljiljanina kći, kaže da njene slike nisu inspirisane majkinim:
-Kad je reč o konceptu izložbe, tačka spajanja je ljubav, jer se mi mnogo volimo. Isreno, ja se bojim da pomislim šta bi Ljiljana rekla kada bi bila tu, ali namera nam je bila da prikažemo njeno stvaralaštvo sada, kad već to nismo uradili onda kada je trebalo. Nekih Ljiljanih slika se sećam kroz maglu, neke ne pamtim jer sam bila mala, a ovih kojih se sećam kada ih je radila sada doživljavam mnogo drugačije, drago mi je da su tu. Inače, svoje slike sam naslikala za ovu izložbu i nisu po motivima njenih slika – kaže Zizi.
Pred velikim brojem ljubitelja likovne umetnosti i poštovalaca porodice Petrušijević, izložbu je otvorila diplomirana slikarka Vesna Marinković Stanković iz Vranja:
– Emotivno doživljavam ovaj događaj. Čak dvadeset godina smo delile atelje. Ljilja je pre svega imala jednu fantastičnu energiju, kao da je u sebi imala ogroman vulkan iz koga je duvao pozitivan vetar – rekla je Marinković Stanković i dodala:
– Ljilja je večna i znam da nas sada posmatra iz neke dvanaeste dimenzije, tamo gore gde žive anđeli, i smeši se. Dok smo razgovarale o slikama, ona je govorila da nije uradila veliki broj slika, ali će zato one imati veliku cenu – prisetila se Vesna Marinković Stanković.
– Što se Zorana tiče, on je za mene najveći slikar koji korača planetom Zemljom. I danas kada ga vidim zaboli me stomak, jer ga doživljavam kao boga, kao nekog velikog oca. Sigurna sam da je Vranje upamćeno i pamtiće se po Zoranu Petrušijeviću. Zizi je spoj Zorana i Ljilje, i to se vidi na njenim slikama – završila je Vesna Marinković Stanković.
POSLE KIŠE
Uprkos pljusku, olujnom vetru i grmljavini, veliki broj posetilaca došao je na izložbu da uživa uz muziku na klaviru Biljane StošiĆ, pijanistkinje iz Vranja.
Te večeri napolju se pojavila duga. Mini koncert pod nazivom „Posle kiše“ održao je Jovica Davidović, frontmen benda „Jolly Jumper“. Slučajnost?
RODOLjUB KARANOVIĆ
TRAGANjE ZA SMISLOM
Na otvaranju je pročitano pismo Rodoljuba Karanovića, slikara i likovnog kritičara, inače kolege s fakulteta Ljiljane Petrušijević:
– O njoj kao ličnosti ne mogu da vam govorim.Znate je duže i bolje od mene, njeno delo je pred vama, a radila je na više razboja na svakom drugim sredstvima, služeći se drugim jezikom, drugačijom tehnologijom a uvek dajući sebe u potpunosti, stvarajući nove vrednosti jer je to bio njen način komuniciranja sa svetom i samom sobom u traganju za smislom svog bitisanja.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.