Novinarka i načelnica Službe za odnose sa javnošću Grada Vranja, nakon svoje prve knjige „Život sa šifrom C20“ izdate 2013. godine, napisala je drugu pod nazivom „Sunce i klupa“ koja predstavlja ispovest o susretu i prijateljstvu dve žene koje su pobedile rak
Koji su vas motive vodili u pisanju druge knjige?
– Posle prvenca mislila sam da nikad neću da napišem drugu knjigu, ali me život demantovao. Sve sam stavila na papir da ljudi, uz prepisku sa Mirjanom, ženom koja je u 42. godini obolela od karcinoma debelog creva, imaju potpunu sliku psihičkog stanja obolelih i kako se treba ophoditi prema njima. Vodila sam se željom da svima na neki način pomognem. Obolelima, porodicama i njihovim prijateljima. Ljudi koji obole često menjaju raspoloženje, euforični su, pa depresivni, ćudljivi, onda im sve smeta, paralisani su od straha i neizvesnosti jer žele da budu onakvi kakvi su ranije bili. A sa druge strane, porodica ne zna kako da se ponaša i mislim da će pomoću smernica koje su u knjizi, neko naći pravu meru kako da se ophodi u takvim situacijama.
Koja je simbolika naslova “Sunce i klupa?”
-Igrala sam ulogu klupe dok je sunce neminovno ulivalo novu iskru života svima onima koji su bili spremni da to shvate. Ja sam Mirjani bila sunce kao izvor života, nešto što greje u danima koji su jako hladni i klupa na kojoj je mogla da se odmori. Ponavljala mi je to dok sam boravila u Nemačkoj kod nje i njene porodice.
Šta je presudilo da se spakujete i odete tamo?
– Zahvaljujući prvoj knjizi javljali su mi se ljudi iz Makedonije, Bosne, Crne Gore koji su imali isti problem kao i ja. Tako mi je u januaru 2015. godine stigao mejl od porodice Davidović koja živi u Nemačkoj, da žele da pročitaju moju knjigu i da im je potrebna moja podrška. Tako je i počelo dopisivanje sa Mirjanom. Iz njenih mejlova se vidi šta obolelom pacijentu „prođe kroz glavu“, o čemu razmišlja i sa kojim se strahovima suočava. Onda je prepiska postala intenzivna, dnevno smo razmenjivale po 20-30 mejlova, a uveče se čule preko internet platformi. Toliko smo se vezale da mi je jednom prilikom napisala mejl koji je bio vapaj za pomoć i prilično deprimirajući tako da sam odlučila da odem tamo i budem sa njom. Nisam mogla da odolim tom izazovu, da pomognem i njoj, a na neki način i sebi jer me ispunjava kada mogu da pomognem ljudima koji su bolesni. Njima topla reč, stisak ruke, sve to mnogo pomogne.
Nesreća može tako da spoji dve osobe?
– Rodilo se veliko prijateljstvo koje će da traje dok trajemo i nas dve. Toliko smo postale bliske, osećamo jedna drugu. Potpuno se razumemo jer taj jezik bolesti odlično poznaju oni koji su bolovali, a koji okolina ne može toliko da razume. I dan danas je tako, kad god ima neki problem, uvek mi kaže, sve mi ispriča, a tako je i sa mnom. Prvo me zvala “Anđelina”, pa “Čuvar”, “Profesorica”, kao njen anđeo čuvar, oslonac, učitelj… Želela sam da unesem vedrinu u porodicu koja je bila u šoku, kao i svaka porodica koja ima “slučaj” obolelog. Pokušala sam da joj pomognem tako što sam govorila da mora da misli pozitivno, a negativne misli da uništava jer one mogu čoveka da odvedu na drugu, lošiju stranu. Dok sam boravila tamo, toliko je bilo situacija koje su ukazivale na prevelike slučajnosti u životu. Ali to je već za nekog ko se bavi psihoanalizom da bi mogao to da protumači i razloge zbog kojih se nešto dešava. Ja sam se uverila da u životu nikada ništa nije slučajno.
Postoji li paralela između vaše prve i druge knjige?
– Prva se oslanja na drugu, ali ona može da se čita bez čitanja prve. Totalno je drugačija. U prvoj ukazujem na značaj rane dijagnostike, na redovno javljanje lekaru i na značaj pravilne ishrane, a kroz drugu knjigu uvodim čitaoce u život svakog pojedinca ko je oboleo od karcinoma. Knjiga je teška kroz prepisku, ali su mnogi rekli da je sunčana i može da pomogne bolesnima, porodici i prijateljima. Onaj ko je čitao obe knjige kaže da su one malo kapitalno delo, u smislu da iako si u tunelu, nikada ne pomisli da ne možeš da izađeš iz njega jer svetlo postoji, ali treba mnogo volje da se stigne do tog svetla.
Koju poruku nosi ova knjiga?
– Kada nekom dodele “šifru C20”, automatski ne znači i smrt! Potrebni su jaka volja i nada. Nikada ne treba prestati sa borbom, uostalom čitav život je neprestana borba, ali mi od problema koje imamo i svakodnevnice koja nas melje, ne vidimo koliko je život lep, ništa oko sebe ne primećujemo. Da ljudi misle pozitivno, jer samo tako mogu da pobede rak i, naravno, uz podršku porodice i prijatelja koja je vrlo dragocena. Uvek kada pacijent traži da priča o tome, porodica neka sluša jer ona predstavlja oslonac. Ako to tlo nije stabilno, onda nije dobro ni za koga. Treba uživati koliko god je to moguće – !!!!!!!!!!!!!!Carpe diem – kaže latinska poslovica – Iskoristi dan, a ja dodajem, iskoristi dan, jer život je kratak.
O knjizi
„Vesnina identifikacija sa bolesnom ženom je kao kompletiranje dvokomponentnog medikamenta, čiji se delovi moraju spojiti u istoj posudi, te stoga ona putuje u Nemačku i neposredno se suočava sa već preživljenom bolešću, iako je sada nosilac druga osoba. Osim humanog stava i postupanja, gospođu Miletić, očigledno je, krasi i znatan pripovedački dar, mada je njena ambicija skromnija, ona želi samo da objavi priručnik za obolele, a krasi je i osećanje za meru u iznošenju intimnih činjenica, meru da kaže taman toliko koliko je potrebno, ali da se ne približi neukusu i patetici“ – napisao je u predgovoru književnik Zoran S. Nikolić.
„Knjiga ima značajni doprinos u psihološkom razumevanju različitih nivoa ličnosti i razvoja, ali i predstavlja vredno psihoterapijsko sredstvo, kao nada i putokaz, pružena ruka za oslonac, ohrabrenje u beznađu mnogim ljudima koje je bolest dovela do klupe bolesti sa pogledom u sunce, koje obasjava put ka zdravlju, ljubavi, lepoti življenja i veri u dobrotu ljudi“ – kaže recezent Ljiljana Simonović, profesorka psihologije u Gimnaziji „Bora Stanković“ u Vranju.
Knjiga je delom finansirana sredstvima odobrenim na konkursu Grada Vranja za projekte iz oblasti kulture. A izdavač je sama autorka.
Knjiga se može poručiti na mejl [email protected]
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.