Ploče iz Mominog kamena

S obzirom da se rekonstrukcija zgrade Selamluka odvija po etapama, na red su došli stubovi na ulazu u zgradu, stepenice i popločavanje trema. Narodni muzej  je, nakon projekta Zavoda za zaštitu spomenika kulture, a na osnovu javnih nabavki početkom ove godine,  odredio da izvođač ovog dela radova bude Građevinsko preduzeće „Trnda“ iz Vranja. Investicija je procenjena na 393.000 dinara. I onda se stalo

Kada turisti ili gosti Vranja, pa i mi sami pomislimo gde bismo pametno mogli da provrdemo dan ili vikend, nekako vešto izbegavamo posetu Narodnom muzeju ili kako zamo da zovemo ovo zdanje „Zgradu Selamluka“. To je u ljudskoj prirodi, jer bismo nakon razgledanja zbirki u Muzeju, logično trebalo da odemo na piće u Haremluk. Dokle će to biti tako?

Zgrada Selamluka, koja datira iz druge polovine 19. veka, do danas nikada nije temeljno rekonstruisana, i nikada do kraja nisu završeni konzervatorski radovi. U ovom zdanju nakon oslobođenja Vranja, 1878. godine bile su smeštene Opština, Gimnazija, SUBNOR, a 1960. u njoj je osnovan Narodni muzej.  

KROV

Delimični radovi na rekonstrukciji Muzeja urađeni su 70-ih godina prošlog veka. Tokom 2000.-ih godina zgrada je počela da propada.

 Pre dve godine, 2014. Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Niša, uradio je projekat hitnih konzervatorsko-restauratorskih radova na zgradi Selamluka, vrednosti oko tri stotine hiljada dinara, i odmah se krenulo sa sanacijom krova.

-Krov je prokišnjavao godinama i ugrožavao je samu zgradu kao i stalnu postavku Muzeja koja je od neprocenjive vrednosti – kaže Nenad Stoiljković, direktor Muzeja.

Stoiljković naglašava da je Grad Vranje izdvojio 4,7 miliona dinara i novembra 2014. godine završeni su radovi na sanaciji krova, pa je tako sprečeno dalje propadanje zgrade.  

Izvođač radova, uz nadzor nadležne službe Zavoda za zaštitu spomenika kulture je bio vranjski „Noveko“.

S obzirom da se rekonstrukcija zgrade Selamluka odvija po etapama, na red su došli stubovi na ulazu u zgradu, stepenice i popločavanje trema. Narodni muzej  je, nakon projekta Zavoda za zaštitu spomenika kulture, a na osnovu javnih nabavki početkom ove godine,  odredio da izvođač ovog dela radova bude Građevinsko preduzeće „Trnda“ iz Vranja. Investicija je procenjena na 393.000 dinara. Popločavanje trema i radovi na rekonstrukciji stubova nikada nisu počeli. Stoiljković kaže da je izvođač posao mogao da završi za nedelju dana.

-Bilo je potrebno da se iz Mominog kamena doteraju adekvatne ploče, idealne za popločavanje trema- kaže Stoiljković, koji nas je uputio na Srđana Kostova, direktora „Trnde“.

Kostov je najpre pristao da govori o tome zašto ploče iz Mominog kamena nisu doterane, rekavši da je čitav posao sprečio spor koji se vodio oko Koridora 10, a potom je odustao da, kako reče „daje bilo kakve izjave“. Nenad Stojiljković nam je u sms poruci napisao da ne zna ni za kakav spor.

TENDER

Nela Dimitrijević, doskorašnja većnica za kulturu kaže da je Gradsko veće donosilo odluke samo o novčanim sredstvima za nasavak radova na rekonstrukciji zgrade Muzeja.

– Izvođača je putem tenderske dokumentacije odabrao Muzej – kaže Dimitrijevićeva.

 Kada će radovi početi i kada će biti završeni, za sada niko ne zna. Novac je obezbeđen, izvođač izabran, još samo da saznamo ko sprečava realizaciju projekta Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu.

PAŠIN KONAK

Pašin konak je sagradio Raif-beg Džinić 1765. godine. Konak se sastoji od dve zrade. U prvoj zgradi (Narodni muzej )bio je selamluk za boravak muškaraca, a u drugoj  haremluk za pašine žene. Zgrada selamluka se nalazi pored ulice, a zgrada haremluka iza nje, u dvorištu. Od pašinih potomaka konak je otkupio vladika Pajsije i poklonio gradu. U dugogodišnjoj istoriji ove zgrade u njoj se nalazila i prva otvorena Gimnazija od 1881. do 1932. Nju je kao sedmorazrednu pohađao i književnik Borisav Stanković a profesori su mu bili Radoje Domanović i Jaša Prodanović. Nakon toga, ovo zdanje je postojalo kao opština. U zgradi nekadašnjeg selamluka od 1960. nalazi se Narodni muzej kao Muzej narodnooslobodilčke borbe.Vremenom je prerastao u muzej kompleksnog tipa, koji pored istorijskog ima i odeljenje arheologije dopunjeno numizmatičkom zbirkom i odeljenje etnografije. U svojim zbirkama danas ima preko 15.000 predmeta. Prvi konzervatorsko-restauratorski radovi izvedeni su 1955, a 1994. završena je revitalizacija.