Matursko veče kroz ružičasto staklo

Kraj maja i prvi dani meseca juna su u znaku mature. Meni su pažnju privukli maturanti koji će od oktobra na fakultet. Živim u zgradi preko puta restorana gde se održavaju matuske večeri tih mladih ljudi. Starije komšije su nervozne jer se čuje glasna muzika nepoznatog pravca iz restorana. I ja nisam znala šta se dešava na ulici, dok nisam izašla da vidim „modnu pistu“. Muškarci u odelima, sa cvećem i poklonima u ruci… Svakoga od njih drži pod ruku pratilja u štiklama sa platformom, verovatno od 12 do 15 centimetara. Iznajmljeni fotografi slikaju, roditelji i prijatelji takođe. Sami maturanti rade „selfi“. Primetila sam da niko nije imao običan mobilni telefon. Gotovo svi su imali one ogromne. Čitam u novinama da za jednog maturanta treba da se izdvoji od 30 do 80 hiljada dinara. Prošle godine su ovi mladi ljudi slavili punoletstvo. Retko ko će prepoznati devojku pod šminkom profesionalnih šminkera, koja košta oko 10 hiljada dinara. Za punoletstvo, koje se inače proslavlja u nekom od restorana, plaćano je od 800 do 1000 evra. Ali, glupo je da se za maturu obuče kao za 18. rođendan, jer, već si „kačio“ slike na fejsbuku. Mora novo da se kupi. Vidi se da su svi „skupo“ odeveni, jer verovatno i za njih važi ono da ako nisi obučen kako „pink moda“ diktira, bolje da nisi došao na matursko veče. Da, u trenutku su mi delovali kao voditelji uli učesnici neke od emisija ružičaste televizije, kao da svuda cvetaju ruže u roze boji. Vratile su se devedesete, ili možda nikada nikada nisu ni odlazile. Za mene je potpuno nevorevotano da niko nije ispao iz klišea oblečanja. Zar ovo nije uticaj jednog medija ili posledica jedne vlasti gde je sve što je normalno-nenormalno i obratno?

Pouzdano znam da su maturanti za maturski ispit imali temu iz srpskog da opišu lik Raskoljnikova iz romana „Zločin i kazna“, Dostojestovskog. Pa šta? Ta pisanija se plaćaju. Za dve do tri hiljade dobije se sastav, ili se tema „skine“ sa neta. Jednostavno, zar ne? Suština je, dakle, da je virtuelni dres kod „ispoštovan“, kao i profili na društvenim mrežama. E, sad, da li će ova generacija možda voditi državu kroz najmanje tri decenije, ili šta će ovi ljudi postati kad završe fakultete, da li će ih završiti i čime će se baviti, očigledno ni za koga nije važno. A, možda sve to gledamo ružičastim naočarima. Možda nije sve baš ovako kako deluje na prvi pogled. Bilo kako bilo, neka im je srećna matura!