Umetnost se iz muke rađa

RAZGOVOR: ŽETICA DEJANOVIĆ, NAJBOLjA GLUMICA FESTIVALA „JOAKIM VUJIĆ“

Umetnost se iz muke rađa

Iako je od ovogodišnjeg 52. po redu festivala „Joakim Vujić“, najznačajnijeg južno od Beograda, prošlo dve i po nedelje, susreti profesionalnih pozorišta Srbije još uvek su u žiži interesovanja kulturne javnosti. Pozorište „Bora Stanković“pridružilo se festivalu 1997. godine kada je postalo profesinalno. Najbolja predstava u celini ovog maja u Gračanici je komad „Perikle“ Vilijema Šekspira u režiji Nikite Milivojevića i u izvođenju glumaca teatra iz Šapca. Među najznačajnim nagradama su i nagrade za najbolja glumačka ostvarenja. Glumica Žetica Dejanović iz Vranja našla se rame uz rame sa još troje glumaca, sa Milanom Vasićem, Aleksandrom Radulovićem i Vladimirom Milojevićem. Nagrada za ulogu Maše u predstavi „Tri sestre“ Antona Pavlovića Čehova, u režiji Trajčeta Georgijeva, je značajna, tim pre što je, kako pišu pozorišni kritičari, ove godine konkurencija bila izuzetno jaka. Inače festival „Joakim Vujić“ ove godine je trebalo da se održi u Vranju. Održan je nakon dvadeset osam godina pauze na Kosmetu u Gračanici, jer izgradnja vranjkog teatra nije završena.

VREDNOSTI NISU VREDNOSTI

VRANjSKE: Nagrade prijaju ali i obavezuju. Šta za Vas znači nagrada na „Joakimu“ imajući u vidu pre svega uslove u kojima je predstava „Tri sestre“ pripremana i postavljena na scenu Doma vojske?

DEJANOVIĆ: U svet glume, uplovila sam pre 25 godina. I danas mi je važno da  radim predano, savestno, odgovorno i da uživam u tome.  Svaku svoju ulogu, bez izuzetka volim i stvaram na isti način ,promišljeno uz odgovarajuću analizu dok je istinski ne doživim i proživim na sceni. Čehov je pisac koji naučno precizno sagledava i definiše likove, i zato se i radi na drugoj godini akademije kada se uči lik. Tu sam ga, zahvaljujući mom profesoru Božidaru Bošku Dimitrijeviću, dobro upoznala i zavolela, tako da sam, kad smo krenuli sa radom, već imala dobro predznanje. Uslovi jesu veoma teški, ali nama je ovo već četvrta sezona kako nemamo svoj dom pa smo već naučili kako da radimo pod nemogućim uslovima. To dokazuju i rezultati koje postižemo, a i broj premijera koje imamo u sezoni. Ponosna sam na sve nas koji radimo u pozorištu i zahvalna svakom gledaocu i ljubitelju pozorišta koji nas na bilo koji način podržava. Naš rad dokazuje da se prava umetnost iz muke rađa. Ova nagrada mi je priznanje da je ono što sam radila od srca i s ljubavlju dobro, u tome su mi mnogo pomogle kolege, a naročito moje partnerke Raca, Kristina i Jelena, moje sestre na sceni.

Kako nakon nagrade doživljavate Mašu, ulogu za koju ste nagrađeni?                                                                                                     – Maša je,kako je opisuje Aleksandra Glovacki u svojoj kritici,  žena vidljivo iscrpljena patnjom zbog neljubavi; ni malo zavodnica, ni malo zainteresovana za svoj izgled, sa podočnjacima, gorka i očajna. Baš tako sam je i ja doživela, i ništa se tu neće promeniti,osim što ću je vezivati za nagradu za glumačko ostvarenje na festivalu profesionalnih pozorišta “ Joakim Vujić“ održanom u Gračanici.

 Kakva je scena u pozorištu u Gračanici, i kako ste se snašli?              

-Predstava “ Tri sestre“ u režiji Trajčeta Georgijeva, prilagođena je prostoru Doma Vojske, u sali za balove, gde mi radimo posle požara od 2012.  Pre festivala ova predstava je igrana u JDP-u, u sali studija u Beogradu,  Velesu i Skoplju u Makedoniji, tako da smo imali prilike da je igramo i u drugim prostorima, što nam je pomoglo da se snađemo i u Gračanici.  Prostor je manji od našeg, tako da nam je publika bila bliža, što je doprinelo tome da oni predstavu dožive snažnije. Publika je bila zadivljena, disala je i živela sa nama na sceni, a kolege su izrazile divljenje za naš rad pod nemogućim uslovima, a da pritom ne narušavamo nimalo kvalitet predstave.

Jeste li Vi lično očekivali nagradu?                                             

– Nisam očekivala ovu nagradu, nadala sam se nekoj drugoj, ovoj ne. Ne razmišljam o nagradama, ja uvek radim najbolje što umem i mogu,  nikad ne zabušavam, a ako za to dobijem neko priznanje- dobro je, i ako ne dobijem opet dobro. Učestvovala sam na mnogim festivalima, samo na „Joakimu“ 10 puta, uvek sam dobijala pohvale za svoj rad i to mi je prijalo, isto ovoliko koliko mi prija i ova nagrada. U Srbiji ima zaista divnih i talentovanih glumaca i svako od njih zaslužuje nagradu, samim tim što taj posao radi u ovoj zemlji gde se kultura ne ceni baš mnogo i gde prave vrednosti nisu vrednosti. A to važi i za druge umetničke stvaraoce koji su toliko hrabri, a možda i ludi, što ipak ostaju i opstaju u ovoj državi.

Da li su festivali prilika da se napravi „presek“ trenutne pozorišne scene u zemlji?          

– Festival jeste prilika da se napravi “presek“ trenutne pozorišne scene, samo što su ranije glumci, reditelji, scenografi, pisci, kompozitori, upravnici i ostali umetnički stvaraoci, boravili sve vreme na festivalu, tako da su mogli da pogledaju sve predstave i da razmene iskustva. Danas se ide na dan kada se igra predstava i eventualno prespava, ukoliko je grad dosta udaljen, tako da smo uskraćeni da pogledamo i druge predstave u konkurenciji. Štedi se…

Zanimljivo je da je festival bio podeljen u dve grupe. Vi ste nastupili u takmičarskom i u specijalnom programu. Kakva je bila konkurencija?                                                                                           –Da, bio je podeljen na glavni ( od klasike do rijalitija i nazad) i specijalni program (devalvacija pojedinca). Pozorište iz Niša i naše su učestvovala u oba programa. Za nas je to svojevrstan uspeh. Naći se u oba programa pod ovim okolnostima za rad, gde od 13 pozorišta iz Srbije, koja imaju milionske budžete za produkciju, za razliku od nas koji nemamo ni zgradu a budžet je smešan,jedino smo mi i Niš prošli selekciju sa dve predstave, to je kao da smo dobili sve nagrade na festivalu. Ove godine naše pozorište nije dobilo sredstva od Ministarstva kulture za održavanje “Borinih pozorišnih dana”! Odbijen nam je projekat. To je još jedna vetrenjača sa kojom se borimo!

IGLA I KONAC

Kakve su u umetničkom smislu bile ostale predstave u takmičarskom delu?                                                                                      -Po rečima Svetozara Rapajića, reditelja i profesora glume i režije, koji je bio jedan od žirija festivala, sve predstave na festivalu su bile na visokom umetničkom nivou. To je rekao na zatvaranju festivala.

Gotovo sva pozorišta rade pomoću „štapa i kanapa“. Imate li utisak da bi predstava bila drugačije režirana u normalnim okolnostima?                                                 

 – Mi ovde radimo uz pomoć “ igle i konca“ da nam je „štapa i kanapa“ ko zna dokle bismo dogurali kad ovako uspevamo da se dignemo iz pepela, stanemo rame uz rame sa ostalim pozorištima u Srbiji i donesemo nagrade ovom gradu. Ne znam da li bi ova predstava uopšte bila režirana da je zgrada izgrađena, sada je naš san o Moskvi u predstavi, san o pozorištu na javi. Da imamo svoj dom verovatno bi druge bitke bili, pa bi u skladu sa tim i repertoar bio pravljen. Ali i kad bi radili „Tri sestre“ u novom pozorištu, likovi bi isto bili ljudi od krvi i mesa puni patnje i boli koju preživljavaju, jer Čehov ne može drugačije, protkani apsurdom i duhovitošću, dok bi koncepcija predstave verovatno bila drugačija.

Žetica Dejanović,rođena Jovanović u Vranju 1975. god. Osnovnu i srednju školu završila u rodnom gradu. Fakultet dramskih umetnosti u Prištini je završla u klasi prof. Boška Dimitrijevića. Diplomirala monodramom „Boginje“ Dragoslava Mihailovića u pozorištu “ Zoran Radmilović“ 1999. god. Gde je započela i svoj prvi profesionalni rad. Do sada je imala oko 70 premijera, dečijih, večernjih, lutkarskih. 2001. god. vraća se u svoj rodni garad, gde još uvek živi i radi. Jedan je od osnivača glumačke radionice u pozorištu „Bora Stanković“ u Vranju, koja još uvek postoji i sa uspehom radi još od 2003. god. Bavi se i pedagoškim radom. Do sada je režirala 3 predstave, a bila je asistent režije na 8 predstava. Snimala je TV serije, reklame.                                                                               Nagrade :

Nagrada za predstavu „Divče“ u istoimenoj predstavi.

Nagrada publike ( dečji žiri) za ulogu „Leptirica“ u predstavi „Cvrčak i mravi“  na festivalu “ Borini pozorišni dani“.

Nagrada za skupnu igru u predstavi “ Kako snimiti porno film“ na festivalu „Borini pozorišni dani.

Nagrada za kolektivnu igru u predstavi “ Jedan poremećen dan“ na festivalu „Borini pozorišni dani“.

Nagrada za glumačko ostvarenje za ulogu „Maša“ u predtavi “ Tri sestre“ na Festivalu „Joakim Vujić“