Ničiji radnik

Sedmicu posle tragedije na gradilištu u centru Vranja nejasno je mnogo toga – čiji je Igor Kostić bio zaposleni i da li je bio prijavljen, kako se kao radnik angažovan na unutrašnjim radovima našao na osam metara visokoj skeli sa koje je pao. Barem do sačinjavanja obdukcijskog zapisnika ostaće nepoznat i tačan uzrok smrti i da li je povređeni adekvatno medicinski zbrinut nakon povređivanja

Dalibor Kostić, mlađi brat sada pokojnog građevinskog radnika Igora Kostića (35) iz sela Panevlje, koji je prošle srede, 25. maja pao je sa skele na gradilištu stambene zgrade u centru Vranja i kasnije preminuo u vranjskoj bolnici, kaže za „Vranjske“ da je u momentu pada njegov brat obavljao posao za koji nije bio angažovan.
– Igor je bio angažovan na tzv. unutrašnjim radovima. Prema mojim saznanjima, u jednom momentu zapušilo se crevo za mašinsko malterisanje i on je izašao da ga pročisti i obezbedi prohodnost maltera. Ne znam da li je to uradio samoinicijativno ili mu je neko rekao. Crevo se u međuvremenu navodno odvezalo i palo na niži sprat, pa je brat sišao da doda radniku iznad da ga ovaj ponovo pričvrsti. Čuo sam da je posle toga pošao pet šest koraka i onda iznenada pao sa visine od sedam, osam metara. Da li mu se nešto dogodilo, da li je u pitanju nesvestica ili je udario u skelu i pao, može samo da se nagađa – kaže Dalibor. 
TREĆI DAN
Mlađi brat poginulog radnika dodaje da je Igor bio novajlija na tom gradilištu.
– Bio mu je treći dan na tom radnom mestu, do posla je došao preko prijatelja. Nije bio baš neiskusan na građevini jer je i ranije povremeno radio te poslove s obzirom na to da nije bilo drugog zaposlenja. Kritičnog dana moj brat je bio običan radnik. Radio je samo najjednostavnije poslove, mešao malter, unutar zgrade dodavao zidarski alat majstorima i iskusnijim radnicima. Znam samo sigurno da moj brat nije bio prijavljen, radio je na crno – navodi Dalibor.
Ova tragedija dogodila se na gradilištu investitora Koste Pavlovića koji u Ulici Beogradskoj, kod kružnog toka, zida stambenu zgradu (vidi okvir). Podsećanja radi, Pavlović je bio prvi lokalni investitor kome je u aprilu prošle godine građevinska dozvola uručena po novom zakonu, u pojednostavljenoj proceduri, a dozvolu mu je prilikom posete Vranju uručila ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović lično. 
Okolnosti pod kojima se dogodila ova tragedija ni nedelju dana kasnije nisu do kraja poznate jer nadležni organi (policija, tužilaštvo, inspekcija rada) još uvek rade na slučaju i oprezni su u davanju izjava medijima. Informacije kojima se ovih dana spekuliše su na nivou glasina i neproverenih priča, a potekle su od onih koji su se našli u blizini ili su poslovno angažovani na gradilištu. 
Inspekcija rada za Pčinjski okrug ovlašćena je da postupa u ovakvim situacijama i ispita radno-pravni status i poštovanje zakona u konkretnim slučajevima. U ovom državnom organu, međutim, smatraju da je rano za davanje informacija medijima jer se, kako kaže načelnik Miletije Stojanović, na ovom slučaju još radi.
– U toku su predistražne radnje, uzimaju se izjave, dostavlja nam se dokumentacija na uvid, tako da vam u ovom momentu ne možemo ništa konkretno reći. Kad bude gotov zapisnik, a za to je potrebno oko dve sedmice, onda vam možemo saopštiti neke detalje o zatečenom činjeničnom stanju – kaže Stojanović. 
Zanimljivo je da je pre ovog odgovora čelnika inspekcije za „Vranjske“ iz istog organa bilo i konkretnih i poluzvaničnih informacija. I to dan nakon tragedije. Lokalni OK portal objavio je izjavu jedne inspektorke rada angažovane na slučaju (ime poznato redakciji) koja je navodno saopštila nekakve detalje poput onih da je Kostić radio na crno, odnosno da nije bio prijavljen kao radnik. Da onaj ko ga je angažovao nije prijavio radove, iako je kao podizvođač imao takvu obavezu. Sve je dovedeno u vezu sa firmom „Baneks“ AG koja je, navodno, jedan od više podizvođača koje je angažovao glavni izvođač na gradilištu – Stambena zadruga „Vranjanka“.
Vlasnik „Baneksa“ Branislav Slankamenac nije želeo da za „Vranjske“ komentariše glasine o tome da Igor Kostić neprijavljen radio za njegovu firmu.
– Sve je još uvek u fazi istrage, nemam komentar – bio je jedino što je hteo da kaže Slankamenac.
PODIZVODjAČ PODIZVODjAČA
Uporedo, gradom kruži neproverena priča da se zapravo ne zna čiji je Igor Kostić bio radnik i ko ga je angažovao jer navodno i podizvođači na ovom gradilištu imaju svoje podizvođače pa je teško ući u trag tome ko je od radnika u određenom momentu čiji na gradilištu i znaju li podizvođači ko zapravo radi za njih. Iako su, prema zakonskim propisima, dužni da to znaju.
Inspektorka koja je dala izjavu pre nego što je njena inspekcija odlučila da ne daje izjave do kraja istrage, kazala je navodno još i da je na gradilištu zaista bilo angažovano više firmi-podizvođača koje imaju „različit broj radnika“, odnosno da se ta „brojka menja iz dana u dan“. I da glavni izvođač navodno „ima devet radnika, a ostali po jednog, dvoje“. Da su neki imali neprijavljene radnike „koje su odmah nakon ove nesreće prijavili“ i slično. 
– Kad god smo otišli tamo našli smo radnike na crno – citiraju se navodne reči inspektorke.
Ova državna službenica još je navodno objasnila i da je glavni izvođač zadruga „Vranjanka“ pokrivena papirologijom, da ima prijavu radova, lice koje brine o bezbednosti radnika, procenu rizika i kompletirane elaborate o bezbednosti na radu. Stanko Dodić, direktor ove zadruge, garantuje da kod njih nije bilo propusta.
– Nije mi jasno kako se sve dogodilo. Taj podizvođač samo što je počeo da radi na gradilištu, još su formirali tim radnika. Imamo ugovor sa njima. Stradali radnik je radio unutra, zašto je otišao napolje na skelu, ne znam. Posle sam čuo razne priče da se nije ni znalo za tog radnika, da se navodno ne zna čiji je, ali to je već posao za nadležne organe – kaže Dodić. 
On dodaje da glavni izvođač nema zakonska ovlašćenja da kontroliše podizvođače, ko je kod njih zaposlen, da li je zaposlen ili nije. 
– Uglavnom, po zakonu svaki podizvođač dužan je da brine o bezbednosti svojih radnika, kao što mi brinemo o našim – objašnjava proceduru Dodić.
Portparolka Osnovnog javnog tužilaštva Mirjana Vukoičić-Jović otkriva za „Vranjske“ da je postupajući zamenik OJT odmah nakon pogibije, zajedno sa inspektorom sa krvne delikte Policijske uprave Vranje i inspektorkom rada, obavio uviđaj na licu mesta.
– Naloženo je da veštak zaštite na radu obavi veštačenje, kao i da se obavi sudsko medicinska obdukcija. Preduzimaju se druge mere i radnje radi potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja – navodi se u odgovoru iz OJT.
Znajući za neke ranije slične slučajeve (vidi okvir), jedno je sigurno – pred porodicom poginulog je najverovatnije dug i mukotrpan sudski postupak koji može trajati godinama.

KOSTA PAVLOVIĆ, INVESTITOR
IMAM SVE ELABORATE O BEZBEDNOSTI
Pavlović, u vezi sa aktuelnim slučajem stradanja radnika, kaže da on ima sklopljen ugovor sa glavnim izvođačem radova, zadrugom „Vranjanka“, koji po tom ugovoru može da angažuje podizvođače sa kojima, pak, „Vranjanka“ sklapa zasebne ugovore.
– U svim ugovorima koje je „Vranjanka“ sklapala sa podizvođačima navedeno je da je svaki podizvođač odgovoran za bezbednost svojih zaposlenih. Na kraju krajeva, to je i zakonski tako rešeno. Lično sa tim u formalno-pravnom smislu nemam nikakve veze. Samo investiram i uplaćujem izvođaču radova – objašnjava Pavlović.
On navodi da je, prema njegovim saznanjima, sa firmom „Baneks“ AG kao podizvođačem, „Vranjanka“ ugovorila više vrsta radova, od kojih za neke „Baneks“ kao podizvođač pak angažuje svog podizvođača. 
– Znam da je Igor bio radnik na unutrašnjem malterisanju, da mu nije niko naložio ni tražio od njega da ide na skelu, niti mu je to bilo u opisu posla – kaže Pavlović. 
On dodaje da tok istrage nije ni u jednom momentu bio usmeren ka njemu.
– Niko me nije zvao, niti sam davao bilo kakve izjave državnim organima povodom ovog nesrećnog slučaja, objasnio sam i zbog čega. Kad sam vadio građevinsku dozvolu morao sam da imam sve elaborate o bezbednosti na radu. Pribavio sam ih na vreme i overeni su u Gradskom sekretarijatu za urbanizam. Kao takvi se koriste u radu glavnog izvođača i podizvođača radova – navodi Pavlović.
On kaže da stradalog radnika nije poznavao, ali da je kao investitor otišao da izrazi saučešće i ljudski popriča sa porodicom.

POVREDE
Dalibor Kostić, brat stradalog radnika, kaže da je u bolnici čuo kako je njegovom bratu prilikom pada teško povređena jetra, da je slomio dva rebra koja su probila plućnu maramicu. Dodaje da porodica ima osnova da sumnja da Igor, navodno, nije adekvatno medicinski zbrinut na dan prijema u vranjsku bolnicu i da će se, nakon dobijanja obdukcijskog zapisnika, odlučiti da li će podneti prijavu protiv odgovornih u Zdravstvenom centru Vranje. 
– Mnogo je vremena prošlo dok se ustanovilo koje povrede ima. Lekari su se usredsredili na navodne povrede glave, sumnjali su da je došlo do preloma lobanje. On na glavi ima ožiljke zbog saobraćajnog udesa od prošle godine. Ispostavilo se da nije glava jer se moj brat na kraju, kako čujem, ugušio. Pretpostavljam da su mu pluća kolabirala zbog pucanja plućne maramice. Ipak, sačekaćemo zvaničan obdukcijski zapisnik kako bismo saznali šta je tačno uzrok smrti. Onda odlučujemo šta dalje – kaže Dalibor.

SLUČAJ „METEOR“
ČETIRI I PO GODINE BEZ PRESUDE
Četiri i po godine prošle su od pogibije radnika Dejana Dončića i Ananija Gligorova na gradilištu GP Meteor kod Glavne autobuske stanice, a epiloga sudskog postupka nema. Podsećanja radi, nesreća se dogodila kada se na njih obrušila velika količina zemlje dok su u kanalizacionom rovu obavljali pripreme za postavljanje drvene oplate za betonski šaht. Koliko je jeftin radnički život najbolje znaju ukućani stradalih kojima je život prekinut u najproduktivnijem dobu života (Dejan je u momentu nesreće imao 29, a Ananije 44 godine). 
Optužnica Osnovnog tužilaštva u Vranju (predmet Kt.br.2500/11) podignuta 1. marta 2013. godine (petnaest meseci posle nesreće na gradilištu) tereti vlasnika GP Meteor Bobana Zlatanovića, šefa gradilišta na kojem je došlo do tragedije Predraga Stamenkovića, te Jovicu Mihajlovića, vlasnika firme EBS-4M koja je u kritično vreme brinula o preventivnoj zaštiti i bezbednosti radnika Meteora za krivično delo „teško delo protiv opšte sigurnosti“ (iz člana 288, stav 4 u vezi člana 280, stav 3 u vezi stava 2 Krivičnog zakonika). Vlastimir Dončić, brat poginulog Dejana, posle svega ne zna šta da kaže novinaru.
– Poslednji put su se krajem marta izjašnjavali veštaci i ne znam više dokle tako. Stalno se nešto odlaže, evo četiri i po godine mi čekamo pravdu na sudu i nikako da je dočekamo. Poslati su tamo gde nisu trebali da budu, neko je zbog toga odgovoran, a niko ne odgovara. To je za nas kao porodice poražavajuće saznanje – ogorčeno će Vlastimir.