On the road again

Cilj je jasan: od Kladova, preko hidroelektrana Djerdap 1 i 2, Tekije, Lepenskog Vira, Kazana, Donjeg Milanovca i Golupca. Zatim, drugog dana preko Kučajskih planina, obići Kučevo, Majdanpek i preko Homoljskih planina Bor, Boljevac, Soko Banju, Bovansko jezero, Aleksinac, te preko naše čuvene Grdeličke klisure nazad do Vranja

Prvi topli zraci aprilskog sunca i porast temperature, izmamili su petoricu bajkera iz Vranja- Marka Bubrega, Nenada Stenda, Sašu Vučka, Zorana Pampura i Gorana Manasiju, na put. Željne vožnje nakon duge zime, teškog doba za većinu bajkera, Vučko je pronašao odličan razlog za vožnju, kupovinu motora u Negotinu. Novi Vučkov ,, gvozdeni konj,, je Afrika-tvin. Afrika je Afrika. Ideja je Vučkova, doterati motor i odvoziti najlepši deo Dunavske magistrale, od Kladova, preko hidroelektrana Djerdap 1 i 2, Tekije, Lepenskog Vira, Kazana, Donjeg Milanovca i Golupca.
Zatim, drugog dana preko Kučajskih planina, obići Kučevo, Majdanpek i preko Homoljskih planina Bor, Boljevac, Soko Banju, Bovansko jezero, Aleksinac, te preko naše čuvene Grdeličke klisure nazad do Vranja.
Najzad ideja prerasta u realizaciju.
MOĆNI DUNAV
Krećemo ispred jedne vranjske pekare, posle pristojnog doručka. Tankujemo gorivo, izlazimo na novi autoput i “tučemo” ka Nišu. Od stvari, osnovnih za put, nosimo kacigu, tanktorbu, novo sedište za Afriku, poneki slatkiš i pljosku.
Do Niša, Vučka vozi na svom motoru auto rove reportaže, a dalje Pampur. Kroz Grdeličku .klisuru, zapevah u sebi On the road again!!!!!!!!!!!!!. Brzo stižemo u Niš. Završavamo sitne obaveze. Zoran Pampi, na kratko se viđa sa svojom ćerkom koja studira u Nišu. I ona voli motore, htela bi sa tatom, ali preča je škola. Nastavljamo odličnim putem preko Svrljiga, Knjaževca, Zaječara do Negotina, uz jednu odličnu kafe pauzu.
Koliko puta smo prolazili selima tog dela Srbije, no uvek iznova očaravaju lepi predeli, predivna priroda i sveže prolećne boje. Stižemo u Negotin. Iz prve pogađamo ulicu prodavca. Posle kratke priče, neophodnog sređivanja i soka za osvženje, uzimamo motor. Odmah svraćamo na simpatičan gril sa lepim radnicama, na ljute pljeske sa lukom. Siti i sretni nastavljamo ka Kladovu. Na kratko svraćamo kod hidroelektrane Djerdap 2, pa nastavljamo obilazeći mesta pored Dunava. Dolazimo do hidroelektrane Djerdap 1. Pauza za ljubitelje duvanskog dima uz razgovor o hidrocentrali. Djerdap 1 stoji prkosno zaustavljajući moćni Dunav, crpeći potrebne kilovate struje i povremeno propusta rečne brodove.
Nece – Stend, sve beleži svojom kamerom prikačenom za kacigu. Beleži krajolike, puteve, Dunav, okolna brda, čak i bezazlene prekršaje koje nenamerno činimo. Prolazimo pored Miroča, osmatračnice kapetana Miše Anastasijevića. Kod “Kazana” stajemo na uređeni parking sa stolovima i klupama. Divimo se mestu na kojem je Dunav najdublji a najuži. U blizini su ostatci rimskog mosta i Trajanova tabla. Veličanstvena su i okolna brda koja ponosno stoje kao čuvari bajkera, Dunava i Srbije. Ka Donjem Milanovcu vozimo dobrim ali opasnim putem kroz tunele, useke i krivine, posebno pazeći na terške kamione koji velikim brzinama prolaze magistralom.
Stižemo do Golupca. Razgledamo centar grada, upoznajemo okolinu i pronalazimo smeštaj u odličnom motelu kod Golubačke tvrđave koju restauriraju.
Ali, pored sve navedene lepote krajolika, Golupca, tvrđave, Dunava, pažnju nam zaokuplja noć koja se bliži, umor koji nas stiže i nešto više oblaka. Parkiramo motore u ograđenom parkingu, raspremamo se i smeštamo u toplim sobama sa pogledom na Dunav. Uz obilnu večeru kao i par pića za dobar san i rokenrol (hrkanje), sređujemo utiske, gledamo kartu, dajemo predloge i pravimo rutu za sledeći dan.
Budi nas sunčan dan. Stvoren za vožnju. Ništa od najavljivanog lošeg vremena. Od vitezova beži sve što ne valja, pa tako i kiša ode nas.
Nakon čaja i kafe od gazdarice (sada smo na nuli), krećemo preko brda ka manastiru Tumani. Po običajima obilaazimo manastir, koji je po predanju sagradio Miloš Obilić na mestu gde je izdahnuo njegov sluga kojeg je greškom u lovu pogodio strelom.
ISPIRANjE ZLATA
Vozimo putem kroz prelepe šume Kučajskih planina, pored obrađenih njiva, uređenih livada, lepih vlaških sela, a prednost vožnje motorom je izmedju ostalog i ta što osetiš miris zemlje, livade, šume i poneke pregažene divlje životinje. Preko Kučeva za Majdanpek, vozimo uz Pek, našu jedinu zlatonosnu reku.
Neko predlaže da ispiramo vodu, ne bi li pronašli koji grumen zalata. Nakon razgledanja jalovišta rudnika Majdanpek, u centru grada klasičan doručak, ništa posebno ali prija. Dalje preko čuvene Rudne glave stižemo u Bor, drugi rudarski grad na našoj divnoj ruti. Tankujemo gorivo. Zoran Pampi zove druga koji dolazi da nas pozdravi. Časti nas slatkišima i sokom. Našem najmladjem članu Marku, od pića samo to odgovara. Mladi vitez, koji obećava i bajker za primer.
Uz lagani vetar koji miluje naše mašine, hladeći ih, kao i lepom sunčanom vremenu, vozimo putem za Boljevac i dalje, pored Rtnja ka Sokobanji. Na motorima smo deo prirode. U Sokobanji duža pauza u pešačkoj zoni u centru, u bašti odličnog bajkerskog kafića, sa pićem po želji. Na Bovanskom jezeru fotografisanje i dalje poznatom rutom monotonim autoputem ka Grdeličkoj klisuri i Vranju. U Grdeličkoj kllisuri srećemo jedinu patrolu policije, na celoj ruti, koje slobodno pozdravljamo. Treba reći da za pređenih 900 kilometara, nismo nigde videli patrolu policije. Neka svako za sebe razmisli da li je to dobro ili ne.
Nakon pozdrava, odlazimo svako svojoj kući, naravno sa kacigama na glavama.
Po ustaljenom običaju, kući me čeka unuka Nina, pomaže na svoj način oko raspremanja, postavljajući interesantno prijatna pitanja.
Preporučujemo bajkerima, odlična ruta, obiđite je, kad se može i bude prilike.