Antićev zavet

Siniša Mitić, okružni lider, odmah oplete po naprednjaku. Smeta mu što vlada odbija od zarada i penzija. To sve naprednjaci rade. Reče da je to bahat stvor, da u kampanji vrši dosad neviđeni pritisak na srpskog birača. Ali da je Vranjanac tvrdokožac, natprosečno pametan, neće naprednjak da ga prevari. Hoće Vranje svoj deo

Vip sedišta na parketu sportske hale su puna. Sve zauzeli poštovani drugovi socijalisti, građani i građanke Vranja i Vranjske Banje. U prvim redovima najviše rukovodstvo. Nema Dačića, on će, najavljeno je, doći sutra, narod zato gleda Branka Ružića. Vazduh treperi, oseća se ona poznata napetost. Bliži se taj 24. april, dan „D“. Glasači na tribinama imaju onaj pogled – moj glas je siguran glas za SPS. Organizacija konvencije perfektna. Bane (Branimir Stojančić, gensek socijalista) kopa sa sve četiri, ima oči i na leđima. Ti to, ti to… Sve ide kao po loju. Tehnika na nivou. Tamo video bim, ‘vamo svetla u koloru, suvi led, vatromet, zvučne kutije kao za !!!!!!!AC-DC!!!!!. Sa strane posadili filadendrone i ikebane. Trešte sa razglasa tradicionalni socijalistički hitovi, glava zuji, slušni živci se tanje, trubači pomeraju dijafragmu, da začine. Nije još ni počelo, kako li će biti na kraju?!

MOGU DA TI…

Odbornički kandidati, zvezde večeri, napirlitani. Odelo, kravata, parfem, kako koji. Dame svečano našminkane, poneka se odlučila za „tesno mi ga skroji nane“ kompletić. Pa, nije svaki dan završna predizborna konvencija SPS. Stranačke zastave se vijore. Popunjavaju praznine na tribinama. Sve je na početku krcato. Ali, kako program odmiče, masa se osipa. „Gde nema ljudi, uskače zastava“, komanduje šef parade. Sparno je, strašna vrućina, neki ljudi jedva dišu. Traže spas na vazduhu, izvan hale.

Inače, uglavnom sve štima. Setio se Zoran (Antić, gradonačelnik i šef SPS) po običaju osnivača satanke u Vranju, setio se disidenata. Bivših šefova iz zlatnih vremena socijalista. Što Dačića nema, rekoše, da se ljudi ne plaše. Ne duri se on ništa. Dolazi sutradan da prošeta novim šetalištem i razgovara s građanima, javljaju brže-bolje voditeljke, Dve Marije. Ali tu je Ružić (Branko, potpredsednik SPS). Da Ivicu dostojno odmeni, da nasmeje i razgali narod, da važno telefonira, esemesira. Radi sve. Jasno je da će, ako ustreba, Miljacku da zapeva.

Gensek Bane brifinguje u novinarsko uvo. Veli, 800 stolica je na parteru, sve puno k’o oko. Na tribinama još tri i po tisuća socijalista, i „jače“. Stoji se na prstima. Kaže, 4.500 duša minimum. U hali vazduh sve teži, napolju dva vozila hitne pomoći, za ne daj bože. Omladinci iznenada napraviše špalir od zastava, čeka se da svečano umaršira prvi red. I to bi. Šef stranke Zoran Antić ima podršku cele porodice. Kad su svi bili na svojim mestima, krenu aplauz. Podigoše se i zastave i narod. Zatutnjaše bubnjevi i krenu poklič, skandiranje. Stotine glasova se sudari.

Zo-ran An-tić, Zo-ran An-tić!

I ono skandiranje što nije baš za dečje oko i novinarsku stranicu. Što počinje sa mogu da ti… I slične navijačke umotvorine. Pade celivanje u loži i krenu govorancija. Rekoše Dve Marije, kao užasno važnu informaciju, da je „pobedničku listu“ SPS čak podržala i porodica Dragana Tomića Simpa.

Bane još u startu izapelir’o da skup prođe u dostojanstvenoj atmosferi. Da se mrski naprednjak mnogo ne ocrni. Ali, Siniša Mitić, okružni lider, odmah oplete po naprednjaku. Smeta mu što vlada odbija od zarada i penzija. To sve naprednjaci rade. Reče da je to bahat stvor, da u kampanji vrši dosad neviđeni pritisak na srpskog birača. Ali da je Vranjanac tvrdokožac, natprosečno pametan, neće naprednjak da ga prevari. Hoće Vranje svoj deo.

Izređaše se za govornicom bivši predsednik stranke Zoran Knežević, Bane Stojančić, eks gradonačelnik Mire Stojčić, još neki socijalisti iz Vranja i Banje. Raspališe svi po naprednjacima, beše umereno i u granicama verbalne obdarenosti. Reče Knez, par reči o Vranjskoj Banji, toploj vodi, izvorima energije, da će tamo da se gradi, da će biti čuda. Da samo SPS sve to može. Samo da i dalje vlada. Tu zapeva STR Neša Galija o pravoslavlju sa juga. Valjda gratis, jer Dve Marije rekoše da je kandidat za narodnog poslanika na listi SPS.

ANTIĆ ĆE U VLADANjE

Krenu gensek Bane da grmi u mikrofon o uspesima još uvek aktuelne vlasti čiji je SPS stožer. Glas mu jedva poznaješ od decibela. I Mire pecnu naprednjake. Zove radnike Simpa i Jumka da u nedelju pametno glasaju. Državni sekretar zdravlja Vlada Djukić kaza „biće hirurškog bloka“, ne i kad. A drugi Vlada (Vasić, p.a) gradonačelnik Pirota da, iako nije socijalista, izuzetno ceni šefa SPS i gradonačelnika Vranja, kolegu Antića. Da je to jedan od najsposobnijih lidera koje poznaje. U ime GG Probudimo Vranje o sigurnoj pobedi ove liste na lokalu govoraše nadahnuto bivši ursovac Dragan Janjić. A doktor Mladen Kostić, kao nestranačka ličnost, osudi pokušaj naprednjaka da snajperima i velikim brojem autobusa uplaše Vranjance prošlog četvrtka kad je u Vranje stig’o Vučić.

Ružić, u Ivičino ime, čestita u desetoj sekudni govora pobedu koaliciji Zajedno za Vranje i Antiću. Objasni da, za razliku od socijalista, naprednjaci ne znaju šta je lokalpatriotizam. Da ne poznaju elementarne stvari u politici. Korektnost SPS nije slabost, već snaga socijalista, zagrme sa bine. „Nikad mi nećemo klečati pred bilo kim“, zamaha kažiprstom. I završi sloganom: „U Vranje nema laganje, neki će u beganje, a Antić u vladanje“. Prosu se aplauz i napred i pozadi.

Posle dva sata žestoke paljbe sa govornice i petnaestak govornika, izdadoše novinarske noge. Ali, ne lezi vraže, nije još kraj. Sve je dotad išlo svojim tokom, ali postade malo salonski, da ne kažemo monotono. Tad Zoran viknu. Nakači onog „pilota“, taj bežični mikrofon za govoranciju da su mu ruke i noge slobodne. Počistiše momci iz stranke sve one stabilne mikrofone i stative, pa i govornicu. Skoči Antić na noge lagane, pope se na onu binčugu, korača snažno, sve odskače i popada na bini pod veselim i odlučnim šefovim koračajima. Grmnu preko onog „pilota“ kao hip-hop pevač, odoše slušni živci, ljudima se srca zalediše. I oni što su upravo planirali da odu, odustaše i sedoše nazad na svoja mesta. Pola razumeš, pola ne razumeš, decibeli probijaju čekić, srednje i unutrašnje uho. Čuje se u jednom momentu da Antić sanja „švajcarski san“ na jugu. Tomić stajl. Ne plaši se, veli, ni crnog đavola. I to razaznasmo. Obrušava se Zoki na jednu, pa na drugu stranu hale, po unapred pripremljenoj režiji skoči međ’ narod, šeta parketom, sa glasačima se grli, u lice ih ljubi. Deca, porodice, mladi, budućnost Vranja, zaslužni, padaše redom u šefov zagrljaj. Pokreti uigrani, gangam stajl. Sve ih Antić ishvali i pozva da u nedelju budu zajedno pred glasačkim kutijama. Da budu pametni. Da pošalju naprednjaka na smetilište istorije. Ono što bi jedino moglo da se zameri socijalistima vezano je za formu, odnosno trajanje skupa. Dva i po sata je mnogo i da smo gledali izbor za mis sveta. Ostalo je sve bilo po (es) pe-esu.

CELIVANjE TROJERUČICE

Na kraju se opet pope na binu, predstavi sve odborničke kandidate. Onda, da pripremi raju, najavi da će da uradi nešto što će možda „izgledati malo infantilno“. Najpre se tri puta pravilno prekrsti desnom rukom, čučnu, a preko mikrofona i ozvučenja začu se poljubac u unapred pripremljenu ikonu. U Trojeručicu. Antić se zavetova nad njom da će, ako ustreba, život dati za spasenje Vranja od nevernika.