Očekujem izvinjenje od Zorane

 

Saznali smo slučajno, upravo u medijima, da ministarka stiže. Očekivali smo da nam se kao dobrim domaćinima u čiju kuću dolazi najavi i odvoji malo vremena za nas. Pošto to nije učinila, potrudili smo se sami da s njom porazgovaramo. Nismo blokirali put, samo smo je čekali

 

Predsednik opštine Bosilegrad Vladimir Zaharijev dospeo je proteklih dana u žižu javnosti, ponajviše zbog prošlonedeljnog verbalnog okršaja sa ministarkom građevinarstva i potpredsednicom SNS Zoranom Mihajlović na ulazu u ovaj grad. Na svim bitnijim srpskim televizijama emitovani su prilozi u kojima se vidi kako Zaharijev sa velikom grupom svojih istomišljenika stoji na braniku Bosilegrada, štiteći, kako kaže, svojinu opštine od uzurpatora. Ministarka, koja je došla u Bosilegrad službenim autom vlade sasvim drugim povodom, po političke poene za svoj SNS, na pitanja Zaharijeva uzvratila je kontrapitanjem „zašto ovde pravite cirkus“. Čim ga je optužila da „drži politički miting“ i da takvim ponašanjem „od Bosilegrada hoće da napravi geto“, bilo je jasno da od razgovora i razumevanja za probleme Bosilegrađana nema ni „r“. I da će u predizbornoj kampanji biti obesmišljen svaki pokušaj da se dobije odgovor na pitanje – zašto su tačke razdora na relaciji opština-država svojinski odnosi nad jednom benzinskom pumpom i nad jednim proizvodnim pogonom?

Vranjske: Gospodine Zaharijev, neki mediji optužili su vas za postavljanje barikada na ulazu u Bosilegrad s ciljem sprečavanja dolaska ministarke Zorane Mihajlović. Šta kažete na to?

Zaharijev: Saznali smo slučajno, upravo u medijima, da ministarka stiže. Očekivali smo da nam se kao dobrim domaćinima u čiju kuću dolazi najavi i odvoji malo vremena za nas. Pošto to nije učinila, potrudili smo se sami da s njom porazgovaramo. Nismo blokirali put, samo smo je čekali.

PUMPANjE PROBLEMA

Da li ste mitingovali i pravili cirkus, kako kaže ministrka?

– Ne. Odlučili smo da održimo sednicu skupštine kod sporne benzinske pumpe. Zamolili smo prethodno organe bezbednosti da preko svojih veza kontaktiraju ministarkinu pratnju sa namerom da Mihajlovićka, ako ima vremena, zastane na ulasku u Bosilegrad i popriča s nama. Posle dva, tri minuta stigla je povratna informacija da će nas saslušati. Kad je stigla, poljubio sam joj ruku kao pravi džentlmen, popričali smo, izneli naše probleme. Nije bilo mitingovanja.   

Izgleda po onome što se videlo i čulo na snimcima da baš i nema sluha za vaše probleme.

– Saslušala nas je delimično, bilo je malo varnica. Ne znamo zašto se tu njen protokol raspao, nije otišla ni u centar za kulturu da tamo govori, ni u fabriku, nekadašnji „Kobos“ gde je pompezno trebalo da najavi otvaranje novih radnih mesta.

Pa, gde je otišla?

– U sedište svoje partije. Mi smo sa pumpe otišli pred pogon „Kobosa“, da je tamo dočekamo i pitamo o problemima vezanim za tu fabriku. Videli smo postavljenu binu, ali gospođa, očito, nije imala hrabrosti da dođe i otvori praznu fabriku u kojoj nema radnika. Bilo je očito da je u partijskoj kampanji jer je iza njenog automobila došlo još pedesetak vozila iz okolnih gradova.

A lokalni SNS?

– Nemaju ovde više od pedeset članova. Moji sugrađani, komšije, kad su videli ona mnogobrojna, nepoznata lica koja su se tog dana sjatila u naš grad, počeli su da se raspituju da nije to neka svadba kod nas, a da mi ne znamo.

Kad ćete dobiti gorivo u opštini, to ste pitali Mihajlovićku.

– Nismo dobili odgovor. Isečena je struja, pumpa je trenutno van funkcije.

Čija je benzinska pumpa?

– Mi smo kao opština kompletan kapacitet benzinske stanice, koju je još sedamdesetih godina otvorila hrvatska INA, posle nekoliko promena firmi-snabdevača dobili kao donaciju od „Lukoil Srbija“. To je učinjeno zvaničnim putem, izjavom o donaciji 2005. godine.

Šta piše u toj izjavi, šta ste tačno dobili?

– Ovde (Zahrijev pokazuje izjavu novinaru, p.a)  lepo piše  da nam „Lukoil“ daje saglasnost da bezuslovno i neoročeno možemo upisati u katastar pravo svojine na stvarima doniranim ugovorom. A to su rezervoari, agregati za istakanje goriva, nadstrešnica, vodovodna linija, asfaltni i prilazni put.

POLITIKA U PRAVOSUDjU

A zemljište? A sporna montažna zgrada koja je, kako se priča, prodata?

– U papirima je kao vlasništvo opštine upisano sve, osim montažne kućice od 32 kvadrata koja je pod volšebnim okolnostima prodata na licitaciji privatniku Stefanu Kostovu, vlasniku firme „Jugturist“. Ta montažna kućica je ranije bila upisana na preduzeće „Autotransport“ koje je svojevremeno dalo baraku za prodavnicu. Sada su samo ta četiri gola zida njegova, čak je i krov-nadstrešnicu kao što rekoh „Lukoil“ donirao nama.

I, šta sad?

– I sad bi oni, na osnovu toga što je taj čovek kupio četiri gola zida, na osnovu jedne nakaradne sudske odluke da mu daju u vlasništvo celu pumpu.

Ko je i zašto doneo takvu sudsku odluku koju nazivate nakaradnom?

– Odluka je doneta pod političkim pritiskom. Doneo je sudija Osnovnog suda u Surdulici – sudske jedinice u Bosilegradu. Taj sudija je, iako je sudijama Ustavom i zakonima ove države zabranjeno da se bave politikom, svojim prisustvom uveličao osnivanje odbora SNS u Bosilegradu. Kao i kupac četiri zida montažne kućice Kostov. Mi smo sudiji podneli krivičnu prijavu.

A ko je od 2005. korisnik pumpe?

– NIS sa kojim smo napravili ugovor, kasnije i neke anekse. Oni su od 2005. godine u neprekidnoj državini nad objektom i redovno su nas snabdevali naftom i naftnim derivatima. Ispostavilo se da je na kućicu, montažni objekat u sklopu pumpe, kasnije stavljena hipoteka, verovatno zbog nekih dugovanja preduzeća „Autotransport“, niko to od nas nije znao. Iskreno, ne znam da igde na svetu neko za 7.000 evra kupio celu benzinsku pumpu, kako oni to žele da predstave.

Ali, Kostov tvrdi da pumpa nikada nije bila u vlasništvu opštine, već preduzeća „Autotransport“ koje je dalo zgradu pod hipoteku da bi se zadužilo kod jedne banke?

– Ponavljam, na „Autotransport“ je bila upisana samo kućica na koju smo mi, uzgred, morali imati pravo preče kupovine, a sud to nije dozvolio.

Da li je to jedina pumpa u Bosilegradu? Priča se da postoji još jedna.

– Postoji, ali nema upotrebnu dozvolu zbog čega se nikad taj privatnik nije javio ni na jedan naš tender. Sa ove sporne snabdevaju se vozila opštine, doma zdravlja, direkcije, komunalnog preduzeća, MUP, veterinari, poljoprivrednici regresiranom naftom itd.

Da li ste pokušavali da rešite problem sa predstavnickma Vlade Srbije pre nego što je eskalirao?

– Išli smo kod državnog sekretara iz SNS Dragana Stevanovića Bosketa. Bilo nam je odmah jasno da od pomoći nema ništa.

BOSKE NIJE MOJ NIVO

Po čemu?

– Ponašao se kao da je dobio zadatak da pokori Bosilegrad kako bi SNS na silu doveo svoje ljude na vlast. Ponašaju se kao da ovde žele da zatru svaku različitost, da sve bude uniformno. Da naprednjaci vladaju celom Srbijom, kao da su neka viša rasa.

Na čemu još, osim pumpe, SNS pokušava da vas ruši?

– Na pomenutom „Kobosu“, na slučaju ispostave EPS gde su već doveli svog čoveka. Silom preuzimaju polugu po polugu vlasti.

Pred ministarkom ste onog dana optužili državnog sekretara Stevanovića da je opstruirao investiciju u Kobosu, iako ste vi pronašli stranog ulagača?

– Našli smo sami ozbiljnog investitora iz Pernika u Bugarskoj koji bi u postojećem pogonu započeo proizvodnju garderobe od džinsa. Vlasnik je poreklom Grk, posluje u Perniku izvanredno i želi da širi proizvodnju.

Šta je nudio?

– Zaposlio bi u startu 250 do 300 ljudi. Što je najvažnije, nije tražio ni dinara subvencija od države poput ovih stranih firmi koje su došle u Vranje i dobile 9.000 evra po radniku. Nudio je čak da obezbedi bankarske garancije za redovnu isplatu bruto-plata i za plaćanje svih obaveza prema lokalnoj samoupravi.

Šta je rekao Stevanović na to?

– Ma, on je baratao nekim poluinformacijama, išao Jumku i državi na vodenicu. Taj Boske nije moj nivo, nije dostojan funkcije koju obavlja.

Zašto vaš investitor nije došao?

– Vlada, odnosno SNS osporava naše vlasništvo nad fabrikom, na našu štetu, a u korist Jumka kojim vladaju država i SNS. Jumko je još 2006. godine pokušao da prisvoji fabriku od nas. Podneli su nam tužbu, ali je sud presudio u našu korist. Predmet po njihovoj žalbi otišao u Vranje, ali je presuda potvrđena i postala je pravnosnažna.

I? Šta se dogodilo?

– Svi objekti, Kobos, Čarapara, prateći objekti, na Blagovesti 7. aprila 2015. upisani su u katastru u vlasništvo opštine Bosilegrad. Jumko je opet tu nešto pokušavao, fingirali su dokumentaciju, ali ih je ministarka Mihajlović lično odbila za uknjiženje. Onda su sve zgrade i zemljište koje je oduvek bilo opštinsko 7. decembra 2015. postali javna svojina opštine Bosilegrad.      

Čekajte, fabrika je opštinska, a ministarstvo sada tu dovodi nekog imaginarnog investitora i zaposliće navodno, kako je najavila ministarka Mihajlović onog dana, 250 ljudi?

– Sve su to lažna obećanja SNS pred izbore da bi ljudi glasali protiv mene. Pitam, gde su bili četiri godine?! Što dalaze sad dve nedelje pred glasanje.

Ako Vlada sve vreme ćuti, pitam Vas ponovo, kakvo to sad zapošljavanje najavljuje ministarka Mihajlović? Ko je njihov investitor?

– Ne znamo. Kako uopšte neko može da uđe u fabriku koja je naša? Nemoguće.

Da li se vi kao pripadnik bugarske nacionalne manjine, vaši saradnici, prijatelji, komšije osećate ugroženim posle najnovijih dešavanja u Bosilegradu? Da li vam smeta nešto u odnosu ljudi z Vlade Srbije i SNS prema vama?

– Naravno da nam smeta. Oni nas uopšte na uvažavaju kao manjinu. Ostali smo kao opština bez goriva, blokirali su nam sve službe, to je nedopustivo u 21. veku. Da li smo mi krivi što smo Bugari? Šta oni hoće?! Da svi mi pređemo u SNS. Pa nećemo u SNS! Jer imamo obraz. Kao vlast radimo vrlo odgovorno i pošteno.

Optužuju vas da ste korumpirani, da ste doveli do katastrofalne situacije u Bosilegradu?

– Evo, ja vas pozivam da proverite ima li osim nas još neka opštinu u Srbiji da posluje bez dinara uzetog kredita? Raspolažemo novcem i servisiramo naše obaveze isključivo sopstvenim parama. Time sam sve rekao.

BLANKO OSTAVKA

Šta predlažete kao rešenje za „Kobos“?

– Istinu! Za fabriku imamo investitora i ne damo da nam je otmu. Napišite slobodno, ako nam daju da dovedemo investitora koji će ovde stvarno da zaposli 300 radnika, da plate budu redovne u rasponu od 25.000 do 40.000 dinara i ako to sve ne bude završeno u roku od petnaest dana, ja dajem ostavku. Daću im blanko moju ostavku, neka stoji u SNS.

A pumpa?

– Imamo sve moguće dozvole, legalnu državinu NIS od 2005. Da ljudi nastave da rade, da mi imamo naftu i benzin.

Šta biste poručili ljudima iz SNS?

– Naprednjacima poručujem da sam spreman da svoje stavove i pravdu branim u javnom TV duelu s bilo kim iz te stranke, na bilo kom mediju. Zorani Mihajlović poručujem da pogleda prilog koji je emitovan na „N1“, da se izvini Vladi Zaharijevu i povuče šta je rekla. Ja nju cenim kao damu i šaljem joj još jedan poljubac u ruku.  

Dejan DIMIĆ

 

antrfile

NAROD SE PITA

Kakva su vaša očekivanja pred lokalne izbore?

– Nikada ne prognoziran ishod izbora, na narodu je da odluči ko će da ga predstavlja. Da li ja  valjam ili ne, oni se pitaju. Ovde naprednjaci dele šećer, brašno, zejtin, pokušavaju na razne načine da se dodvore biračima. Mi nemamo novca za to. Ni za plakate, flajere, hemijske olovke, ni za upaljače, ali imamo obraz. Nismo se prodali, imamo svoje lice i svoja imena u Bosilegradu. „To smo mi“, kao što kaže naziv našeg pokreta i naše izborne liste. 

 

antrfile

SKOJEVCI I ŽUTI

Nevenka Kostadinova, šefica SNS, vaš je glavni kritizer u Bosilegradu.

– Šta reći. Bila je predsednica SKOJ, pa socijalistikinja, julovka, onda je prešla u G17 i URS. Tu je bila predsednica odbora, pa preletela u SNS. Inače u Bosilegradu ima lanac prodavnica, pekaru, koristi svaku pomoć države preko nacionalnog tržišta rada za zapošljavanje.  

Kažete, SNS u Bosilegradu ima pedesetak članova. Šta nude biračima?

– Oni imaju jednu tačku programa, da mene smene po svaku cenu. Samo ponavljaju kao papagaji „on je ovakav, on je onakav“. Nemaju nijedan argument. Prazna priča.

INTERVJU: VLADIMIR ZAHARIJEV, PREDSEDNIK OPŠTINE BOSILEGRAD

Očekujem izvinjenje od Zorane

Saznali smo slučajno, upravo u medijima, da ministarka stiže. Očekivali smo da nam se kao dobrim domaćinima u čiju kuću dolazi najavi i odvoji malo vremena za nas. Pošto to nije učinila, potrudili smo se sami da s njom porazgovaramo. Nismo blokirali put, samo smo je čekali

 

Predsednik opštine Bosilegrad Vladimir Zaharijev dospeo je proteklih dana u žižu javnosti, ponajviše zbog prošlonedeljnog verbalnog okršaja sa ministarkom građevinarstva i potpredsednicom SNS Zoranom Mihajlović na ulazu u ovaj grad. Na svim bitnijim srpskim televizijama emitovani su prilozi u kojima se vidi kako Zaharijev sa velikom grupom svojih istomišljenika stoji na braniku Bosilegrada, štiteći, kako kaže, svojinu opštine od uzurpatora. Ministarka, koja je došla u Bosilegrad službenim autom vlade sasvim drugim povodom, po političke poene za svoj SNS, na pitanja Zaharijeva uzvratila je kontrapitanjem „zašto ovde pravite cirkus“. Čim ga je optužila da „drži politički miting“ i da takvim ponašanjem „od Bosilegrada hoće da napravi geto“, bilo je jasno da od razgovora i razumevanja za probleme Bosilegrađana nema ni „r“. I da će u predizbornoj kampanji biti obesmišljen svaki pokušaj da se dobije odgovor na pitanje – zašto su tačke razdora na relaciji opština-država svojinski odnosi nad jednom benzinskom pumpom i nad jednim proizvodnim pogonom?

Vranjske: Gospodine Zaharijev, neki mediji optužili su vas za postavljanje barikada na ulazu u Bosilegrad s ciljem sprečavanja dolaska ministarke Zorane Mihajlović. Šta kažete na to?

Zaharijev: Saznali smo slučajno, upravo u medijima, da ministarka stiže. Očekivali smo da nam se kao dobrim domaćinima u čiju kuću dolazi najavi i odvoji malo vremena za nas. Pošto to nije učinila, potrudili smo se sami da s njom porazgovaramo. Nismo blokirali put, samo smo je čekali.

PUMPANjE PROBLEMA

Da li ste mitingovali i pravili cirkus, kako kaže ministrka?

– Ne. Odlučili smo da održimo sednicu skupštine kod sporne benzinske pumpe. Zamolili smo prethodno organe bezbednosti da preko svojih veza kontaktiraju ministarkinu pratnju sa namerom da Mihajlovićka, ako ima vremena, zastane na ulasku u Bosilegrad i popriča s nama. Posle dva, tri minuta stigla je povratna informacija da će nas saslušati. Kad je stigla, poljubio sam joj ruku kao pravi džentlmen, popričali smo, izneli naše probleme. Nije bilo mitingovanja.   

Izgleda po onome što se videlo i čulo na snimcima da baš i nema sluha za vaše probleme.

– Saslušala nas je delimično, bilo je malo varnica. Ne znamo zašto se tu njen protokol raspao, nije otišla ni u centar za kulturu da tamo govori, ni u fabriku, nekadašnji „Kobos“ gde je pompezno trebalo da najavi otvaranje novih radnih mesta.

Pa, gde je otišla?

– U sedište svoje partije. Mi smo sa pumpe otišli pred pogon „Kobosa“, da je tamo dočekamo i pitamo o problemima vezanim za tu fabriku. Videli smo postavljenu binu, ali gospođa, očito, nije imala hrabrosti da dođe i otvori praznu fabriku u kojoj nema radnika. Bilo je očito da je u partijskoj kampanji jer je iza njenog automobila došlo još pedesetak vozila iz okolnih gradova.

A lokalni SNS?

– Nemaju ovde više od pedeset članova. Moji sugrađani, komšije, kad su videli ona mnogobrojna, nepoznata lica koja su se tog dana sjatila u naš grad, počeli su da se raspituju da nije to neka svadba kod nas, a da mi ne znamo.

Kad ćete dobiti gorivo u opštini, to ste pitali Mihajlovićku.

– Nismo dobili odgovor. Isečena je struja, pumpa je trenutno van funkcije.

Čija je benzinska pumpa?

– Mi smo kao opština kompletan kapacitet benzinske stanice, koju je još sedamdesetih godina otvorila hrvatska INA, posle nekoliko promena firmi-snabdevača dobili kao donaciju od „Lukoil Srbija“. To je učinjeno zvaničnim putem, izjavom o donaciji 2005. godine.

Šta piše u toj izjavi, šta ste tačno dobili?

– Ovde (Zahrijev pokazuje izjavu novinaru, p.a)  lepo piše  da nam „Lukoil“ daje saglasnost da bezuslovno i neoročeno možemo upisati u katastar pravo svojine na stvarima doniranim ugovorom. A to su rezervoari, agregati za istakanje goriva, nadstrešnica, vodovodna linija, asfaltni i prilazni put.

POLITIKA U PRAVOSUDjU

A zemljište? A sporna montažna zgrada koja je, kako se priča, prodata?

– U papirima je kao vlasništvo opštine upisano sve, osim montažne kućice od 32 kvadrata koja je pod volšebnim okolnostima prodata na licitaciji privatniku Stefanu Kostovu, vlasniku firme „Jugturist“. Ta montažna kućica je ranije bila upisana na preduzeće „Autotransport“ koje je svojevremeno dalo baraku za prodavnicu. Sada su samo ta četiri gola zida njegova, čak je i krov-nadstrešnicu kao što rekoh „Lukoil“ donirao nama.

I, šta sad?

– I sad bi oni, na osnovu toga što je taj čovek kupio četiri gola zida, na osnovu jedne nakaradne sudske odluke da mu daju u vlasništvo celu pumpu.

Ko je i zašto doneo takvu sudsku odluku koju nazivate nakaradnom?

– Odluka je doneta pod političkim pritiskom. Doneo je sudija Osnovnog suda u Surdulici – sudske jedinice u Bosilegradu. Taj sudija je, iako je sudijama Ustavom i zakonima ove države zabranjeno da se bave politikom, svojim prisustvom uveličao osnivanje odbora SNS u Bosilegradu. Kao i kupac četiri zida montažne kućice Kostov. Mi smo sudiji podneli krivičnu prijavu.

A ko je od 2005. korisnik pumpe?

– NIS sa kojim smo napravili ugovor, kasnije i neke anekse. Oni su od 2005. godine u neprekidnoj državini nad objektom i redovno su nas snabdevali naftom i naftnim derivatima. Ispostavilo se da je na kućicu, montažni objekat u sklopu pumpe, kasnije stavljena hipoteka, verovatno zbog nekih dugovanja preduzeća „Autotransport“, niko to od nas nije znao. Iskreno, ne znam da igde na svetu neko za 7.000 evra kupio celu benzinsku pumpu, kako oni to žele da predstave.

Ali, Kostov tvrdi da pumpa nikada nije bila u vlasništvu opštine, već preduzeća „Autotransport“ koje je dalo zgradu pod hipoteku da bi se zadužilo kod jedne banke?

– Ponavljam, na „Autotransport“ je bila upisana samo kućica na koju smo mi, uzgred, morali imati pravo preče kupovine, a sud to nije dozvolio.

Da li je to jedina pumpa u Bosilegradu? Priča se da postoji još jedna.

– Postoji, ali nema upotrebnu dozvolu zbog čega se nikad taj privatnik nije javio ni na jedan naš tender. Sa ove sporne snabdevaju se vozila opštine, doma zdravlja, direkcije, komunalnog preduzeća, MUP, veterinari, poljoprivrednici regresiranom naftom itd.

Da li ste pokušavali da rešite problem sa predstavnickma Vlade Srbije pre nego što je eskalirao?

– Išli smo kod državnog sekretara iz SNS Dragana Stevanovića Bosketa. Bilo nam je odmah jasno da od pomoći nema ništa.

BOSKE NIJE MOJ NIVO

Po čemu?

– Ponašao se kao da je dobio zadatak da pokori Bosilegrad kako bi SNS na silu doveo svoje ljude na vlast. Ponašaju se kao da ovde žele da zatru svaku različitost, da sve bude uniformno. Da naprednjaci vladaju celom Srbijom, kao da su neka viša rasa.

Na čemu još, osim pumpe, SNS pokušava da vas ruši?

– Na pomenutom „Kobosu“, na slučaju ispostave EPS gde su već doveli svog čoveka. Silom preuzimaju polugu po polugu vlasti.

Pred ministarkom ste onog dana optužili državnog sekretara Stevanovića da je opstruirao investiciju u Kobosu, iako ste vi pronašli stranog ulagača?

– Našli smo sami ozbiljnog investitora iz Pernika u Bugarskoj koji bi u postojećem pogonu započeo proizvodnju garderobe od džinsa. Vlasnik je poreklom Grk, posluje u Perniku izvanredno i želi da širi proizvodnju.

Šta je nudio?

– Zaposlio bi u startu 250 do 300 ljudi. Što je najvažnije, nije tražio ni dinara subvencija od države poput ovih stranih firmi koje su došle u Vranje i dobile 9.000 evra po radniku. Nudio je čak da obezbedi bankarske garancije za redovnu isplatu bruto-plata i za plaćanje svih obaveza prema lokalnoj samoupravi.

Šta je rekao Stevanović na to?

– Ma, on je baratao nekim poluinformacijama, išao Jumku i državi na vodenicu. Taj Boske nije moj nivo, nije dostojan funkcije koju obavlja.

Zašto vaš investitor nije došao?

– Vlada, odnosno SNS osporava naše vlasništvo nad fabrikom, na našu štetu, a u korist Jumka kojim vladaju država i SNS. Jumko je još 2006. godine pokušao da prisvoji fabriku od nas. Podneli su nam tužbu, ali je sud presudio u našu korist. Predmet po njihovoj žalbi otišao u Vranje, ali je presuda potvrđena i postala je pravnosnažna.

I? Šta se dogodilo?

– Svi objekti, Kobos, Čarapara, prateći objekti, na Blagovesti 7. aprila 2015. upisani su u katastru u vlasništvo opštine Bosilegrad. Jumko je opet tu nešto pokušavao, fingirali su dokumentaciju, ali ih je ministarka Mihajlović lično odbila za uknjiženje. Onda su sve zgrade i zemljište koje je oduvek bilo opštinsko 7. decembra 2015. postali javna svojina opštine Bosilegrad.      

Čekajte, fabrika je opštinska, a ministarstvo sada tu dovodi nekog imaginarnog investitora i zaposliće navodno, kako je najavila ministarka Mihajlović onog dana, 250 ljudi?

– Sve su to lažna obećanja SNS pred izbore da bi ljudi glasali protiv mene. Pitam, gde su bili četiri godine?! Što dalaze sad dve nedelje pred glasanje.

Ako Vlada sve vreme ćuti, pitam Vas ponovo, kakvo to sad zapošljavanje najavljuje ministarka Mihajlović? Ko je njihov investitor?

– Ne znamo. Kako uopšte neko može da uđe u fabriku koja je naša? Nemoguće.

Da li se vi kao pripadnik bugarske nacionalne manjine, vaši saradnici, prijatelji, komšije osećate ugroženim posle najnovijih dešavanja u Bosilegradu? Da li vam smeta nešto u odnosu ljudi z Vlade Srbije i SNS prema vama?

– Naravno da nam smeta. Oni nas uopšte na uvažavaju kao manjinu. Ostali smo kao opština bez goriva, blokirali su nam sve službe, to je nedopustivo u 21. veku. Da li smo mi krivi što smo Bugari? Šta oni hoće?! Da svi mi pređemo u SNS. Pa nećemo u SNS! Jer imamo obraz. Kao vlast radimo vrlo odgovorno i pošteno.

Optužuju vas da ste korumpirani, da ste doveli do katastrofalne situacije u Bosilegradu?

– Evo, ja vas pozivam da proverite ima li osim nas još neka opštinu u Srbiji da posluje bez dinara uzetog kredita? Raspolažemo novcem i servisiramo naše obaveze isključivo sopstvenim parama. Time sam sve rekao.

BLANKO OSTAVKA

Šta predlažete kao rešenje za „Kobos“?

– Istinu! Za fabriku imamo investitora i ne damo da nam je otmu. Napišite slobodno, ako nam daju da dovedemo investitora koji će ovde stvarno da zaposli 300 radnika, da plate budu redovne u rasponu od 25.000 do 40.000 dinara i ako to sve ne bude završeno u roku od petnaest dana, ja dajem ostavku. Daću im blanko moju ostavku, neka stoji u SNS.

A pumpa?

– Imamo sve moguće dozvole, legalnu državinu NIS od 2005. Da ljudi nastave da rade, da mi imamo naftu i benzin.

Šta biste poručili ljudima iz SNS?

– Naprednjacima poručujem da sam spreman da svoje stavove i pravdu branim u javnom TV duelu s bilo kim iz te stranke, na bilo kom mediju. Zorani Mihajlović poručujem da pogleda prilog koji je emitovan na „N1“, da se izvini Vladi Zaharijevu i povuče šta je rekla. Ja nju cenim kao damu i šaljem joj još jedan poljubac u ruku.  

 

NAROD SE PITA

Kakva su vaša očekivanja pred lokalne izbore?

– Nikada ne prognoziran ishod izbora, na narodu je da odluči ko će da ga predstavlja. Da li ja  valjam ili ne, oni se pitaju. Ovde naprednjaci dele šećer, brašno, zejtin, pokušavaju na razne načine da se dodvore biračima. Mi nemamo novca za to. Ni za plakate, flajere, hemijske olovke, ni za upaljače, ali imamo obraz. Nismo se prodali, imamo svoje lice i svoja imena u Bosilegradu. „To smo mi“, kao što kaže naziv našeg pokreta i naše izborne liste. 

 

SKOJEVCI I ŽUTI

Nevenka Kostadinova, šefica SNS, vaš je glavni kritizer u Bosilegradu.

– Šta reći. Bila je predsednica SKOJ, pa socijalistikinja, julovka, onda je prešla u G17 i URS. Tu je bila predsednica odbora, pa preletela u SNS. Inače u Bosilegradu ima lanac prodavnica, pekaru, koristi svaku pomoć države preko nacionalnog tržišta rada za zapošljavanje.  

Kažete, SNS u Bosilegradu ima pedesetak članova. Šta nude biračima?

– Oni imaju jednu tačku programa, da mene smene po svaku cenu. Samo ponavljaju kao papagaji „on je ovakav, on je onakav“. Nemaju nijedan argument. Prazna priča.