Ne mogu da stvaram bez pritiska

Logoi, reklame, igrice, sajtovi, sve ono bez čega se ne može zamisliti poslovni svet 21. veka, stvara Vranjanac Predrag Paunović u svom “Kreativnom studiju” u Beogradu

U svet vizuelnih umetnosti uplovio je još 1986. godine, kada je upisao Srednju umetničku školu u Nišu. Kako kaže, njegova generacija je poslednja koja je grafički dizajn studirala olovkama i tušem, a kompjuter je prvi put u nastavi imao na master studijama ilustracije na Fakultetu primenjenih umetnosti.

– Moja dizajnerska priča krenula je od trenutka kada je profesorka Ljiljana Petrušijević videla moje školske crteže. Sugerisala je mojim rediteljima da odem na prijemni Srednje umetničke u Nišu. Otišao sam, položio prijemni i upisao grafički dizjan – priča Paunović o svojim počecima.

SVEMIRSKI BROD IZ SRBIJE

Paunović je šest godina proveo i u Sloveniji, gde je radio za nekoliko kompanija. Nakon završenog Grafičkog dizajna na Fakultetu umetnosti u Prištini 1997. godine, radio je kao slobodni strelac, po konkursima koje je nalazio na internetu, pa je tako 2002. godine dobio ponudu i otišao za Sloveniju, gde je radio kao supervizor tima.

– U Sloveniji su me gledali kao spejs šatl. Njima je za jednu niskobudžetnu reklamu, koju ja radim sam, potrebno petoro ljudi. Bilo im je neverovatno da neko sam crta, montira, po potrebi popravlja svoj kompjuter. Oni zbog toga i cene naše ljude koji rade za njih – kaže Paunović i dodaje da ga nervira kada neko priča da su ljudi u Srbiji lenji i neće da rade.

Priča kako do odlaska u Sloveniju nije imao radno vreme, ali kako je tamo prvi put osetio ekonomsko rasterećenje i mogao da planira unapred. Ali ,posle izvesnog vremena ušao je u slovenačku kolotečinu, što je počelo da mu smeta.

– Odjednom nisam imao probleme, nije bilo tenzija kao u Srbiji, mogao sam da planiram gde ću na odmor naredne godine. Bilo bi glupo da kažem da mi je to bilo loše, ali počeo sam kreativno da atrofiram. Tenzije kod nas kreativaca stvaraju oštrinu, a u advertajzingu je određena doza provokacije i potrebna. Slovenci nemaju taj bezobrazluk koji mi imamo – smeje se Paunović.

U Srbiju se vratio 2008. godine, zbog srećnih okolnosti, jer je njegova sadašnja supruga ostala trudna i više nije mogla da putuje, a on je za slovenačku firmu mogao da radi preko interneta.

– Danas i nije više toliko bitno u kojoj zemlji živite. Naši kreativci putem interneta sada lakše dolaze do stranih klijenata i grade uspešnu poslovnu saradnju sa njima – zaključuje Paunović.

DEČKO ZA SVE

Kada je počinjao da se bavi grafičkim dizajnom, nije mu bilo najjasnije šta bi baš mogao da radi sa tom profesijom, ali je znao da mu je lepo.

Neki od Paunovićevih klijenata bili su i Audi, Filips, Samsung i Monus. Kako kaže i domaće tržište je veoma svesno potrebe da se ime učini prepoznatljivim, ali za to često nema finansijskih uslova, pa se u Srbiji najčešće rade vizuelne kampanje sa manjim budžetima.

– Prva stvar koja se ukida u finansijama je budžet za marketing ,a to je budžet iz koga se finansira ono što ja radim. Što je privreda neke zemlje u boljem stanju, to je povoljnija klima za posao. Radim ja ponekad neke fine projekte i kod nas, ali činjenica je da sam većinu referentnih projekta do sada uradio za strano tržište – kaže Paunović.

U svom studiju (!!!!!!!!!!!!!!!!!!www.predragpaunovic.com) projekte, od sastanaka sa klijentima, istraživanja tržišta, pravljenja skica i strategija, najčešće radi sam, ali, povremeno, za neke veće i skuplje reklamne kampanje uzima saradnike, među kojima se ponekad nađu i njegov brat Nenad, koji živi u Vranju, gde se bavi studijskom fotografijom, i bratanac Marko “ekstremno talentovani programer koji se probija na globalnom tržištu” sa kojim sarađuje na interaktivnim projektima.

– Moj posao na prvu loptu izgleda jednostavno, ali kada mu pristupite ozbiljno i profesionalno, može biti rudarski kuluk koji se radi 24 časa dnevno. Kada dodam i česte probleme kratkih rokova, malih budžeta, promene usvojenog koncepta u toku realizacije, tehničke greške velikih tiraža i slično, ovaj posao može biti i prilično stresan. Ali svi problemi se zaborave istog trenutka kada i neki vaš identet, ambaža, brend, kampanja postane prepoznatljiva i uspešno zaživi na tržištu – kaže Paunović.

Kako objašnjava, u radu mu je mnogo pomoglo i to što je završio muzičku školu i razvio sluh, jer može sam da montira reklame ili animacije, jer dobro uklapa ton i sliku, a jedan od dokaza za to je i Specijalna nagrada za animirani film “Palm lajns” koju je dobio na Festivalu kratkog filma u Beogradu 2004. godine.

Pored kreativnog rada Paunović vodi i praktičnu nastavu na predmetima Grafički dizajn i Grafičke komunikacije na Beogradskoj politehnici. Trudi se da svojim studentima pruži znanje koje može da se dobije samo iz iskustva u poslu, a ne i iz knjiga, kako bi nakon više škole bili sprmni za posao.

– Pokušavam da im plastično objasnim sve ono čega nema u nastavnom programu, a bitno je i očekuje ih u budućem radu: definisanje ciljnih grupa, rad pod pritiskom, kratki rokovi… Ono najbitnije što im objašnjavam je to da je grafički dizajn uglavnom vizulena komunikacija između proizvoda i potrošača – objašnjava Paunović, koji je ponosan što će škola na kojoj predaje dobiti i master studije animacije.

Kako kaže, trudi se da ne pravi dugoročne planove i kod njega je sve otvoreno.

–  Ideja da smnjim količinu i obim posla sa jedne, i povećanjam kvalitet i cenu mojih usluga sa druge strane, ostvaruje se polako ali sigurno. Biću zadovoljan onog trenutka kada budem radio samo jedan do dva značajnija projekta godišnje – kaže Paunović.

VRANjSKO PROLEĆE

Iz Vranja je otišao sa 15 godina u srednju školu, ali je još skoro deceniju proveo na jugu Srbije, u Nišu i Prištini. Iako duže vreme živi u Beogradu, brižljivo neguje južnjački akcenat, jer bi jednoličnost bila dosadna. Ipak u Vranje dolazi jednom godišnje i to obično za Božić ili Uskrs.

– Uvek se sa ponosom predstavljam kao Vranjanac. Činjenica je da mi do sada nigde proleće nije mirisalo kao u Vranju. Bebezbrižnost, sloboda i druženje koje smo kao klinci imali u osnovnoj školi u Vranju, moja ćerka teško može i da zamisli kao osnovac sada u Beogradu. Svaki put kada se isključim sa autoputa i ulazim u Vranje, razveže mi se neki sentimentalni čvor u stomaku, a na odlasku se ponovo uveže i strpljivo čeka do narednog povratka – kaže Paunović.

Dok je išao u srednju školu u Nišu dolasci u Vranje bili su češći, i Priština je bila blizu, a iz studentskog života seća se provoda u studentskim domovima ili u ateljeima.

– Živeli smo kao neka vesela radna komuna i provodili po ceo dan zajedno. Do tri popodne su se završavala zvanična predavanja i vežbe, a onda smo mi nezvanično nastavljali rad uz opušteno druženje do kasno u noć, skoro svakog dana – seća se Paunović.

I pored gradova na jugu i Beograda, voli da se opusti u nekoj kafanici na zemunskom keju, a u najprijatnijem sećanju ostali su mu gradovi Slovenije.

– Mala zemlja sa fenomenalnim geografskim položajem, iz koje za čas skočite do Italije, Austrije, Mađarske. U istom danu možete skijati na Alpima i brčkati u moru slovenačke Istre.