Poslednji voz za pravednu Srbiju

U odličnom raspoloženju, uz trube, pištaljke, skandiranje DS-u, završena je prva predizborna konvencija DS, održana u Vranju. Ostaje da vidimo, 24. aprila, da li su Vranjanci „batlije“ (oni koji donose sreću), i da li odista, kako kaže stara poslovica – „u Vranje nema laganje“

Svoju izbornu kampanju Demokratska stranka je, mimo svih očekivanja, počela u Vranju. To će, inače, biti jedna od tri predizborne konvencije DS, a ostale dve će biti održane u Novom Sadu i Beogradu. Vranje se tako našlo u probranom društvu, bar što se DS tiče. Konvencija je održana u subotu, u Sportskoj hali u Vranju, i okupila je, po slobodnoj proceni, oko 3.000 ljudi. Na svečanoj bini, pak, bilo je okupljeno sve ono najbolje što DS danas može da ponudi glasačima, počev od najvišeg rukovodstva stranke sa lično predsednikom, Bojanom Pajtićem na čelu, preko lidera koalicionih partnera DS, pa do najviših rukovodilaca DS u lokalu.

ČEKANjE ŠEIKA

Ono što DS može da raduje, to je prosek godina prisutnih. Većinom su tu bili mladi ljudi, koji u ovoj stranci prepoznaju svoju budućnost, i budućnost svoje države i grada. Ikonografija je bila uobičajena – zastave, baloni u plavo-žutom dezenu, bedževi, a nad svečanom binom dominirao je predizborni slogan DS – „Živeti normalno. Živeti sad. Za pravednu Srbiju. Za budućnost Vranja“. DS je uputila i poruke – „Ne ćuti. Ne trpi. Dostojanstvo ti niko ne može oduzeti. Poslednji voz za pravednu Srbiju“.

Konvencija je, kao što je i red, počela obraćanjem prisutnima predsednika DS, Bojana Pajtića, koji je besednički nadahnuto i politički žestoko osvrnuo na sadašnji društveni trenutak Srbije.

– Kažu – „Srbija pobeđuje“. A mi ih pitamo – i to je glavno pitanje koje svi treba da postavimo – a koga to Srbija pobeđuje? 

Pobeđuje li Srbija u svetu? Na žalost, ne. Mi smo sedma najbednija ekonomija na svetu i četvrta najtužnija zemlja na svetu. Naša vlada je zvanično među deset najnesposobnijih vlada na celoj kugli zemaljskoj. Pobeđuje li Srbija u Evropi? Na žalost, ne. Srbija je jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope. Pobeđuje li Srbija u regionu? Na žalost, ni tu. Srbija je danas ekonomski najslabija država regiona. Imamo najniže plate, najniže penzije, najmanji rast društvenog bogatstva. Svi drugi su bolji od nas. 

Srbija je danas ona zemlja u kojoj roditelji žele svojoj deci da žive što dalje od njih. Ima li veće tuge? Srbija je zemlja beznađa i siromaštva. I mi onda s pravom pitamo: ako takva Srbija pobeđuje, kako onda izgleda Srbija kad gubi? Ako takva Srbija pobeđuje, ko je to onda poražen? 

– Reći ću vam – nastavio je Pajtić – mada odgovor svi znamo: poraženi smo mi, njeni građani. Poraženi su oni koji su učili škole i završavali zanate, poraženi su vredni i pristojni, poraženi su svi koji poštuju zakone i plaćaju račune, poraženi su oni koji hoće da žive od svog znanja i od svog rada, poraženi su svi nevoljni i nemoćni. Svim građanima koji gube, ta bahata „Srbija koja pobeđuje“ poručuje samo jedno: baš nas briga! Deci samohranih majki ukidaju besplatan vrtić, ljude sa invaliditetom ostavljaju bez pomoćnika, đacima ukidaju užinu, radnike podvode da rmbače za 15 hiljada mesečno, malim i srednjim preduzećima povećavaju poreze i namete i kažu nam – baš nas briga! Poljoprivrednicima oduzimaju zemlju od koje žive njihove porodice, obrazovane devojke i mladići beže u beli svet da se nikada ne vrate, lekare proteruju iz Srbije, penzioneri moraju da biraju između hrane i lekova, učitelji vaspitavaju decu za pare za koje ih bejbisiterka ne bi čuvala, baš ih briga! 

– Dok desnom rukom neprestano pokazuju na Demokratsku stranku, misle li da građani ne vide šta rade levom? Kad kažu da neće prošlost, nego budućnost, onda misle da im ne pada na pamet da polože račune za četiri godine apsolutne vlasti. Kad kažu da je potrebno jedinstvo, onda misle na poslušnost, pokornost i jednoumlje. Neće moći. To što četiri godine kao papagaji ponavljaju da je Demokratska stranka leglo svega najgoreg, osim što je laž, njih uopšte ne čini boljima. Zato hajde da mi lepo uporedimo rezultate. 

Pajtićevo obraćanje bilo je propraćeno burnim aplauzima kada se pomene DS, a zvižducima, pištaljkama i skandiranjem „lopove, lopove“, kad god bi se pomenuo premijer Srbije.

– Sva njihova rešenja svode se na čekanje šeika, maharadža i sultana koji će spasiti Srbiju. Pa u to više ni mala deca ne veruju. Zato hajde da upalimo svetlo. Pa kad se razbeže botovi i poltroni, da uporedimo rešenja. Fraze o budućnosti neka obese mačku o rep. Građani Srbije traže samo jedno: živeti normalno. Živeti sad! Samo jedan život imamo i nećemo više da ćutimo i da trpimo! Jer o ljudima se radi.o životima. O sudbinama.O bedi i o siromaštvu. O poniženju svih građana Srbije. 

Kakva je, pak, Pajtićeva vizija o pravednoj Srbiji?

– U pravednoj Srbiji, sve škole imaju uredne toalete i đačke kuhinje. Svi učenici osnovnih i srednjih škola imaju tablet i elektronske udžbenike. To je obaveza države i elementarna pismenost 21. veka. U pravednoj Srbiji mladi su zaposleni, a poslodavci porezom motivisani da ih zapošljavaju. Kad dugujete državi, sledi vam kamata, pa sudski izvršilac. Kad država duguje vama, nikom ništa. U pravednoj Srbiji je obrnuto. U pravednoj Srbiji prvo se naplaćuju veliki dugovi, pa tek onda mali. Veliki odgovaraju više, a mali manje. U pravednoj Srbiji mladi parovi dobijaju kuće na selu, a na prvu privatnu firmu ne plaća se prve godine porez. U pravednoj Srbiji građani su bezbedni, a kriminalci strahuju. Policija i obaveštajne agencije štite građane i državu, a ljudi im pomažu u tome. Pravedna Srbija voli, poštuje i neguje svoju kulturu i umetnost. Bez toga – mi smo niko i ništa. U pravednoj Srbiji mediji su i slobodni i odgovorni, jer jedno bez drugoga ne ide. Novinarstvo je ponovo poštovana i ugledna profesija. Dostojanstvo vam niko ne sme oduzeti. To je prvi i najvažniji zadatak pravedne Srbije. Kako da to postignemo? Kako da izgradimo pravednu Srbiju? Tako što, za početak, znamo da je, po svim istraživanjima, čak tri četvrtine građana protiv ove vlasti. Zato vas molim da tiho i odlučno izađete na izbore. Povedite sa sobom vašu porodicu, vaše prijatelje i kolege. Niko od nas nema pravo da sebe i svoju porodicu ugrozi s još četiri godine bede i poniženja. Da živimo normalno. Da živimo sad. To vam dugujemo. Sve što vam Srbija duguje, vratiće vam Demokratska stranka. Dajem vam reč. Prvi i poslednji put. 

Za pravednu Srbiju!

DOGOVOR SA NARODOM

Reč je zatim uzeo domaćin, predsednik GrO DS Vranje, dr Slobodan Stamenković, koji je prisutne pozdravio sa – „Dobro veče građanke i građani Vranja, dobro veče pristojni i hrabri ljudi. Nema većeg zadovoljstva, kada iz našeg grada, sa juga Srbije, polazi jedan voz, na kome piše – „za pravednu Srbiju, i u tom vozu ima mesta za sve poštene, vredne i radne ljude“!

– Nije lako govoriti umornim i izmaltretiranim ljudima od praznih obećanja, umornih od straha za budućnost. I zbog toga mi imamo najsvetliji zadatak, da politiku izvučemo iz blata. A kakvu to šansu mi nudimo? Da ta politika bude poštena i javna, sistem u kome će se znati red, i zato danas krećemo iz Vranja, a završavamo 24. aprila, rezultatima koji će pokrenuti Srbiju na bolje! I zbog toga nam je potrebna energija pre svega mladih, jer ovo je borba za mladost i budućnost Srbije! I zbog toga sam srećan što danas pravimo dogovor sa narodom, jer svaki je glas bitan; ne za nas, već za pojedinca koji tim glasom poštuje sebe, zato što se na izborima odlučuje o boljem životu! Voz za pravednu i normalnu Srbiju polazi iz Vranja. U tom vozu ima mesta za sve poštene i vredne ljude koji žele da žive i rade pošteno od svoga rada. Taj voz će protutnjati Srbijom, i stići na krajnje odredište, koje se zove – bolji život za Srbiju!

Na konvenciji je govorila i pesnikinja iz Vladičinog Hana Ana Ilić, koja se nalazi na poslaničkoj listi DS-a.

– Kao što pesničko delo nađe put do onoga ko želi da primi poruku, tako se nadam da će i ovog puta poruka da nađe onog ko želi da je čuje. Najveća promena je kada promenite sebe i promenita sada – rekla je Ana.

Zatim je govorio Zoran Živković, predsednik Nove stranke, koalicionog partnera DS. U svom prepoznatljivom stilu, nije imao dlake na jeziku.

– Srbiji je potrebna nova „Sablja“. Ona iz 2003. godine uspela je tada da „kriminal spusti na istorijski nivo, ali taj korov je ponovo izrastao, i u vladi i u lokalnim samoupravama i u vrhu vojske gde su oni koji se igraju tuđim životima“, ocenio je lider NOVE uz zaključak da se „sablja nikada ne vadi bez razloga niti se vraća bez časti. Stvorićemo Srbiju u kojoj će svima biti bolje, pa i Vučiću i njegovima! Obećavamo im lepu budućnost… Ima pored Beograda jedno mesto… Padinska Skela. Tamo su im na raspolaganju tri vrste aktivnosti… Tamo je poljoprivredno dobro gde mogu da okopavaju krompir i da najzad u svom životu budu korisni… ali tamo su još dve institucije: jedna za lečenje, druga za sprovođenje kaznenih sankcija. Neka izaberu koji deo žele, a u tome će im pomoći i policija i tužilaštvo!

– Ako želite svom detetu da kažete nešto lepo, na primer kupićemo taj tablet, ići ćemo na more, 89 posto vas mora da slaže jer za to nemate para! To je učinila ova vlast u poslednje četiri godine! Nasledila je državu u ne baš dobrom stanju, ali je uspela ne da je popravi, već da je potpuno uništi! Deset milijardi novog duga! Za šta? Za diplome? Napredno je nekad značilo nešto dobro, a oni su uspeli da unište čak i tu reč! Zbog njih napredno danas znači laž, prevara, podići helikopter i ubiti sedmoro ljudi zbog prilike da vas snimi neka kamera!

Kraj zvaničnog dela konvencije DS u Vranju, pripao je njenom potpredsedniku, Goranu Ješiću.

– – Nisam siguran da imamo još četiri godine da popravimo sve ono štotreba da se popravi. Zato krećemo i ne stajemo do trenutka kada ih pošaljemo napolje iz Vlade, a onda, kako je ko zaslužio. Jer, želimo da živimo sad, želimo da radimo i imamo pristojne zarade i želimo da imamo normalnu i slobodnu zemlju – istakao je Ješić.

U odličnom raspoloženju, uz trube, pištaljke, skandiranje DS-u, završena je prva predizborna konvencija DS, održana u Vranju. Ostaje da vidimo, 24. aprila, da li su Vranjanci „batlije“ (oni koji donose sreću), i da li odista, kako kaže stara poslovica – „u Vranje nema laganje“.