Švajcarci u Japanu

Ostaje dilema za privredne analitičare i sociologe, da li je Vranje strukturom privrede šezdesetih godina napravilo greške koje su ga sada stigle!? Da li je tranzicioni rez posle 2000. godine, koji je u Vranju bio bolniji nego u drugim sredinama, posledica orjentacije na nisko akumulativne privredne grane kakve su drvna, tekstilna i obućarska industrija

Stanovnici svih sedam opština Pčinjskog okruga moraju se ozbiljno zabrinuti nad svojom ekonomskom sudbinom. U konkurenciji od 24 okruga, od Pčinjskog u lošijem je položaju samo Toplički, a inače trojka sa „južne pruge“ Leskovac, Vranje i Prokuplje sigurno drži fenjer začelja zarada u Srbiji. Ilustracije radi, prosečna zarada u okrugu juna bila je na samom dnu u zemlji sa nešto iznad 32.000 dinara (vidi okvir).
Opasno je i upozoravajuće, što iz godine u godinu postajemo sve siromašniji, sa sve slabijom kupovnom moći, dok na drugoj strani ceo beogradski region i desetak drugih, opasno vuku napred. Tako se regionalne ekonomske razlike povećavaju, umesto da se smanjuju. Utoliko je ova materija problem države i njenih najviših političkih i ekonomskih organa i institucija. Ovu činjenicu naše političke elite u svakom trenutku moraju imati u vidu.
-Situacija jeste teška i kompleksna, ali na zarade zaposlenih lokalna vlast ne može da utiče. Dakle, kada se govori o zaradama, mora se analitički dobro pretresti država, njena preduzeća, ustanove, institucije, potom banke, policija, vojska – kaže Zoran Antić, gradonačelnik Vranja, koji nam se ovom opaskom javio s godišnjeg odmora.
Podsetimo da je Vranje, do 1988. godine i vremena pune privredne ekspanzije, imalo oko 34.000 zaposlenih. I visinom prosečnih zarada, tih godina Vranje je bilo na vrhu liste u Srbiji, a zaposleni su primali i po 18 plata godišnje. Oni sa boljim pamćenjem sećaju se da su tada visinom plata, prva mesta na tabeli najvećih zarada u Srbiji, redovno pripadala Vranju, Majdanpeku, Gornjem Milanovcu, Priboju na Limu, Vršcu, Kikindi…! Tada su nastale i one dve kovanice: „Švajcarska na jugu Srbije“ (u „Simpu“) i „Vranjanci ko Japanci“ (u „Jumku“).
Onda je broj zaposlenih počeo lagano da se smanjuje, da bi od 2000. godine i kasnije, taj proces počeo da beleži zabrinjavajuće brojke. Tako je u Vranju 2004. bilo 25.940, a 2010. godine, samo 18.958 zaposlenih.
-Ovo što sada doživljavamo u Vranju, posledica je situacije iz 90-ih godina, kada je naša privreda bila pod snažnim uticajem političkih moćnika i Beograda, a u svemu tome lokalna samouprava se nije snašla. Umesto da smo se oslonili na ekonomske zakonitosti, te strukture su nas, u želji da nađu kraći put i rešenja nekih tranzicionih problema, dovele ovde gde smo danas. Primer za to je činjenica da je u zemlji opstao veliki broj fabrika obuće, a „Koštana“ je stradala iz razloga koje sam pobrojao – kaže Milivoje Stamenković – Konzul, penzioner, dugogodišnji uspešan privrednik.
Ostaje dilema za privredne analitičare i sociologe, da li je Vranje strukturom privrede šezdesetih godina napravilo greške, koje su ga sada stigle? Da li je tranzicioni rez posle 2000. godine, koji je u Vranju bio dublji i bolniji nego u drugim sredinama u Srbiji, posledica takve orjentacije na nisko akumulativne privredne grane kakve su drvna, tekstilna i obućarska industrija? Zapravo, da li je orjentacija na prerađivačku privredu i radno intenzivne grane, morala da dovede do pozicije u kojoj se sada nalazimo?
Odnosno, u kakvoj bi poziciji bilo Vranje da smo imali još jednu fabriku metalnog kompleksa kakva je „Alfa plam“ i da smo sačuvali „Zavarivač“? I tako dalje u smislu „šta bi bilo kad’ bi bilo“.
– Nekoliko je razloga što su danas Vranje i jug Srbije u tako nezavidnom položaju. Prvo, ovo je posledica vremena u kome su najveći poslodavci „Simpo“ i „Jumko“ prestali da budu ono što su bili. Drugo, što je u vremenu tranzicije, na političko-ekonomskim relacijama, izostala iole prepoznatljiva podrška malim i srednjim preduzećima . I treće, mislim da bi ovaj kraj morao da utroši mnogo više vremena, znanja i energije u izgradnji stabilnih i upotrebljivih kontakata sa Beogradom u najširem smislu reči – analizira Goran Kostić, generalni direktor „Alfa plam“:
No, vratimo se situaciji u kojoj se sada nalazimo: prosečna junska zarada 1,7 miliona zaposlenih u Srbiji iznosi 44.583 dinara. Ona je (vidi tabelu) prilično iznad proseka od 32.344 dinara koju su ostvarila 36.402 zaposlena u Pčinjskom okrugu.
Najveću prosečnu zaradu 73.689 dinara, ostvarila su 10.334 zaposlena u beogradskoj opštini Surčin, a najmanju – 21.963 dinara, 923 zaposlena u Trgovištu. Dakle, prosečno zaposleni stanovnik Surčina primao je 3,5 pata prosečno zaposlenog u Trgovištu.
Sledeće bitno: od 174 opštine u Srbiji, zaposleni u 147 primili su u junu manje od srpskog proseka, dok su više od 44.583 dinara, primili zaposleni u samo 27 opština.
To što nam situacija sa prosečnim zaradama u Srbiji nije ružičasta, ne sme da bude opravdanje za zarade zaposlenih u opštinama Pčinjskog okruga, koje su, sve do jedne, u grupi onih koje su ispod proseka. Šta više, opština Trgovište je prosečnom zaradom zaposlenih, čvrsto zakovana za dno – na poslednje 174. mesto.
Po logici stvari, kao sedište Pčinjskog okruga, Vranje bi trebalo da bude lokomotiva razvoja juga, a zarade zaposlenih da prednjače u odnosu na druge opštine. Ne, ovde te ekonomske logike nema: iako u broju zaposlenih u Okrugu, Vranje učestvuje sa 55 odsto (19.877, mart ove godine), njihove prosečne zarade su manje od onih u Okrugu. Jedina iole svetla tačka su zarade zaposlenih u Surdulici (36.605) koje su za skoro 8.000 dinara manje od srpskog proseka.
-Ekonomska situacija u celoj zemlji, a na jugu posebno, loša je jer su nam privredu vodili i vode ekonomski nepismeni i nekompetentni ljudi. S tom praksom se mora hitno raskinuti. Uporedo, država mora da pohvata sve konce ovakve situacije i da što pre reaguje konkretnim ekonomskim merama, a pre svega dovođenjem novih investitora ne samo u Jagodinu– komentariše narodni poslanik Novica Tončev, inače uspešan privrednik iz Surdulice.
U kontekstu kakvog-takvog uspeha treba pomenuti i Vladičin Han. Pre sedam-osam godina, u toj opštini skoro da je sve bilo stalo, a ona je redovno bila među deset opština u Srbiji koje imaju najmanje prosečne zarade. Danas se ta sredina polako uspinje na svim ekonomskim lestvicama.
Međutim, više od ostalih podaci o prosečnim zaradama treba da brinu rukovodstvo Trgovišta. U toj sredini juna pre dve godine prosečna zarada je bila 28.380, a sada je 21.963 dinara. O obimu i stepenu brige, bolji podatak nije potreban.
S druge strane, podaci o broju nezaposlenih (vidi tabelu) stvaraju lažnu i iskrivljenu sliku. Tako je broj nezaposlenih u svim opštinama Pčinjskog okruga, osim u Bosilegradu, manji danas nego pre dve godine. Taj podatak nije rezultat ubrzane politike zapošljavanja iliti povećanog broja novih radnih mesta. I ovo je, na žalost, rezultat naše ukupne društvene i ekonomske situacije – povećanog boja iseljenih sa juga Srbije.
Nedžat Behljulji, uspešan privrednik iz Bujanovca prognozira da se komunistički kadrovi, koji su zaseli na ekonomnskim pozicijama, neće otuda skloniti glasovima birača.
-Tu smo gde jesmo, jer nam sve opštine i dalje vode komunistički kadrovi koji su u prvi plan stavili politiku, a potisnuli ekonomiju i zakone tržišta. Njih nećemo moći da sklonimo glasovima i izborima. Moraće tu da prorade pritisci , pa možda i prinuda. Što pre, to bolje. Sada je poslednji čas da i mi na jugu volan privrede prepustimo mladim, školovanim i hrabrim ljudima, koji su tu pored nas – kaže Behljulji.
Iz ovog beznađa u kome se nalaze sve opštine, pa i ceo Pčinjski okrug, izlaz se zna. On se može tražiti samo otvaranjem novih radnih mesta u privredi. No, biće da mi baš tu jako loše stojimo. Biće da za takav vid promena mi u ovom trenutku nemamo dovoljno ni spremnosti, ni kapaciteta. Aforističar Dejan Pataković čak prognozira da ovakve promene nemaju podršku građana, pa zato u svom aforizmu kaže: „Narod nije spreman na promene. I dalje bi da jede“.

SOCIJALA
Čini se ipak da pravu sliku našeg ekonomskog položaja, najbolje ilustruju podaci o korisnicima socijalne zaštite. Oni kažu da se broj ekonomski ugroženih pojedinaca i porodica, u poslednje dve godine, značajno povećao u svim opštinama. Tako se u Vranju, broj onih koji su korisnici jednog od vidova socijalne zaštite, sa 4.574 povećao na 8.612 odnosno za 49,2 odsto. Najviše zbog toga u Okrugu je taj broj povećan za jednu trećinu.

ZARADE, NEZAPOSLENI, SOCIJALA
PROSEČNA ZARADA NEZAPOSLENI KORISNICI
SOC. ZAŠTITE
jun
2013. jun
2015 jan./jun
2015. jun
2013. april
2015. jun 2013. april
2015.
Vranje 33.223 32.405 31.178 9.627 8.701 4.547 8.612
Bosilegrad 31.461 28.802 31.805 1.484 1.507 996 1.186
Bujanovac 33.353 31.229 30.638 4.474 4.214 3.516 3.803
V. Han 27.703 30.589 30.165 3.883 3.170 2.443 3.187
Preševo 39.793 35.390 33.817 5.240 5.153 4.122 6.117
Surdulica 36.236 36.605 36.265. 3.345 2.824 1.537 4.267
Trgovište 28.380 21.963 25.778 1.127 1.089 447 579
Pč. okrug 32.749 32.344 31.621 28.274 26.658 17.608 27.751
Srbija 44.394 44.583 43.234 741.906 682.172
Beograd 54.265 56.067 53.906 107.041 92.356
Surčin 66.842 73.689 66.917 2.151 2.391
*IZVOR: DevInfo (RZS)

PROSEČNE ZARADE PO REGIONIMA

Beogradski 56.067
Juž. banatski 46.644
Južnobački 46.465
Braničevski 43.793
Podunavski 43.207
Pirotski 40.460
Kolubarski 40.086
Šumadijski 39.618
Sev. bački 39.480
Sremski 38.887
Moravički 38.667
Sev. banatski 38.664
Borski 38.104
Zlatiborski 37.635
Nišavski 37.457
Mačvanski 36.845
Rasinski 35.983
Pomoravski 35.919
Zaječarski 35.820
Raški 35.161
Zap.banatski 35.032
Jablanički 33.505
Pčinjski 32.344
Toplički 31.185

NAPOMMENA: PODACI ZA JUN 2015.