Stručni, a ne „odani“ kadrovi

Imalo bi mnogo što još da se kaže na tu saradnju i podršku jer Pamučni kombinat, Alfa, Simpo, Koštana i drugi nisu bili bez tekućih problema koji su pretili da zaustave fabrike, ali je sve to prevazilaženo, samo na žalost za sve uspehe u preduzećima lovorike su pobrali direktori preduzeća. U ovom periodu su se afirmisali direktori preduzeća: Golubović Jumko, Tomić, Vlajko Jović, Mirko Dimitrijević, Evgenije Liščenko, tvorac Zavarivača, Momčilo Gadžić. Svi su oni bili institucije sistema i zaštitni znak vranjske privrede. Njihova moć je uvek bila iznad crte koje je povlačilo samoupravljanje. Vremenom su postajali uticajniji od lokalnih političara i zbog toga su i danas u Srbiji njihova imena poznata dok se političara vranjskog kraja uopšte niko ne seća ne samo u Srbiji nego i u samom Vranju

U ovom periodu dolazi do spajanja Sreza Vranje sa Leskovačkim srezom i mi smo se kao opština sada našli u novoj ulozi, nema više Sreza da inicira i daje zadatke u pogledu privrednog razvoja nego je to sve opština preuzela.

Vranje je ostalo bez kadrova kao što su Vlajko Stojanović, Stojadin Stošić, Mile Stošić, Voja Stanković Svi su oni prešli na rad u Leskovac, jedino je ostao Stojadin Stošić Mali Diča, kao poslanik u Republičkoj skupštini. Ne tvrdim da su se oni udaljili od vranjske privredne problematike ali njihove snage ranije su bile drugačije. Na čelo Sreskog komiteta je postavljen Djokić Stole, Socijalističkog saveza Mile Veljković,  predsednik Skupštine sreza Josko Trajković a na čelo Privredne komore sreza Vlajko Stojanović.  U takvoj konstelaciji kadrova odmah se je osetilo da neće se lako moći nositi vranjski kadrovi, obzirom da je bila ocena da je Vranje dosta napredovalo u privrednom razvoju. Zbog svega ovoga opština Vranje je bila u posebnoj situaciji kako da se nosi sa problemima koji će nastajati, kod privrednih preduzeća i u društvenim delatnostima. Jer bez obzira na takav investicioni bum opština je i dalje bila društveno i privredno nerazvijena. Dogovorili smo se da nastavimo sa političkom podrškom kadrova koji su na rukovodećim mestima i da pomognemo u funkcionisanju organa samoupravljanja: radničkih saveta, upravnih odbora i sindikata da nebi dolazilo do sukoba izmedju generalnih direktora i ovih organa.

RAZNI TRAČEVI

Vranje kao sredina nije bila imuna da ne naseda na razne tračeve kojii su se pronosili a bili su zlonamerni i politikantski, kao na primer: doveo babicu i dodelio joj stan, dovode mu berberina da ga brije u kancelariji i stalno se opija i juri pevačice i drugo, šofera je pretvorio u ličnog slugu, kabadahijski se ponaša i dugo. Zbog ovoga smo morali da se stalno nalazimo na terenu i u bazi SK kako bi smo u direktnim razgovorima razjašnjavali sve ovakve probleme i da objašnjavamo zašto do toga nije dolazilo u prethodno vreme kada Vranje nije imalo industrijskih preduzeća. Moram da kažem da to nije bilo ni lako objasniti a ne dolaziti u sukob sa članstvom i gradjanima. Zahvaljujući autoritetu funkcija u ono vreme i odredjenom taktikom uspevali smo da sve takve stvari obrazložimo i da dobijemo podršku. Jer bez ovakvog stava i naše uporne brige da sačuvamo autoritet direktora, nijedan se ne bi proslavio ni u Vranju a da ne govorim za druga mesta. Sa druge strane borba za jačanje i afirmaciju organa samoupravljanja je bila osnova za višegodišnje izuzetno dobre poslovne rezultate. Znali smo da je takva briga za stvaranje dobrih odnosa uz angažovanje stručnjaka u proizvodnji, direktora i drugih rukovodećih ljudi u svojim radnim organizacijama bila  osnov za uspeh vranjske privrede. Učinilo se je sve da se stvore skladni uslovi i da se na prvo mesto postavi autoritet direktora naročito direktora Pamučnog kombinata obzirom da je iz toga giganta za Vranje počela da se razvija jaka privreda.

Kompletan tekst možete pročitati pretplatom na elektronsko izdanje „Vranjskih“ preko www.novinarnica.net