Do autonomije kroz državne institucije

, ,

Čini se da više nema takvog entuzijazma kao pre 23 godine, kada se 97 odsto Albanaca izjasnilo za „teritorijalnu i političku autonomiju s pravom priključenja Kosovu“

Albanci u Srbiji ne odustaju od osnovnih principa autonomije, kako god se ona zvala i šta god značila. Međutim, većina njih zna koji put ih tamo vodi, ali danas nikako nisu saglasni o metodama te borbe, a posebno ne sa pitanjem koje političke elite treba tamo da ih vode.

Ovo pitanje ponovo je pokrenuto na 23. godišnjici referenduma iz 1992. godine, na kome se 97 odsto Albanaca Preševa, Bujanovca i Medveđe izjasnilo za stvaranje „teritorijalne i političke autonomije s pravom priključenja Kosovu“. Šta više, u pripremi ovog skupa u Preševu do medija je procurila vest da Albanci na 23. godišnjicu referenduma, ponovo aktuelizuju pitanje formiranja Autonomne oblasti Preševska dolina.

O tome najbolje govori podatak da su godišnjicu Referenduma od 1. i 2. marta 1992. godine, koju su organizovali Riza Halimi i njegova Partija za demokratsko delovanje (PDD), bojkotovali svi drugi albanski lideri i njihove partije, bez obzira što se radi o važnom datumu u novijoj istoriji Albanaca jugu Srbije.

GODIŠNjICA ILI PROVOKACIJA

Da opšta atmosfera oko obeležavanja godišnjice referenduma prošlog petka nije po meri svih, pokazalo se i na početku ovog skupa: posle uvodnih, ne baš protokolarnih rečenica narodnog poslanika Rize Halimija, od preko stotinu uglavnom članova PDD, za reč se javio „provokator“ Kujtim Sadriju, lokalni lider Liberalno demokratske partije (LDP) Čede Jovanovića. On, i Belgzim Kamberi, vatreni pristalica „Samoopredeljenja“ Albina Kurtija, dali su osnovni ton diskusijama na ovom skupu u punoj sali SO Preševo.

-Ja na ovaj skup gledam kao na otvorenu provokaciju narodnog poslanika Rize Halimija i njegove PDD. On, po principu „i jare, i pare“, hoće kada mu treba da bude malo poslanik, a onda malo pristalica otcepljenja, ali sve isključivo za sopstvenu korist, iako zna da Albanci svoj status mogu da menjaju samo u institucijama sistema i na bazi međunarodnih konvencija – kaže Sadriju.

I JARE, I PARE
Reakcije i podsmehe prisutnih izazvala je polemika Kujtima Sadijua, menadžera LDP s Rizom Halimijem.
Sadriju: Čudi nas gospodine Halimi da se danas tako žestoko zalažete za Referendum i njegova načela.
Halimi: Tu ništa nema sporno – ja sam uvek bio na liniji stavova Referenduma.
Sadriju: Zašto onda u vreme oružane borbi, niste nosili uniformu OVPMB?
Halimi: Uniformu mi tada niko nije nudio.
Sadriju: Zanimljivo. Niko ti nije ponudio ni poslanički mandat u Skupštini Srbije?
Halimi: Mandat poslanika dobio sam glasovima građana.
Sadriju: Da, razumem. I mandat i visoka plata, sve po principu „i jare, i pare“.

Prisutni u sali nisu s odobravanjem prihvatili ni diskusiju prekaljenog člana PDD, penzionisanog profesora filozofije Ibrahima Kadriua, koji je te 1992. godine bio predsednik skupštine za sprovođenje Referenduma. On je podsetio da je referendumsko „Da“ tada zaokružilo čak 97 odsto od 45.000 upisanih Albanaca, ali da ciljevi i ideali referenduma nisu realizovani. Za tu „izdaju“ on je optužio političke lidere Albanaca i njihove partije.

– Ciljevi tog istorijskog referenduma nisu realizovani. Krivica je isključivo na političkim partijama Albanaca i njihovim liderima kojima je, sve ovo vreme, glavni cilj bio uzurpacija vlasti i funkcija na jednoj i lojalnost prema službenom Beogradu na drugoj strani – bio je jasan profesor  Kadriu, koji  je posle druge diskusije napustio salu.

Varnice na skupu sevale su i u nastavku. Među Halimijevim istomišljenicima najviše polemika je svojom diskusijom i britkim upadicama proizveo Belgzim Kamberi iz Odbora za ljudska prava, koji se u Preševu već dugo deklariše kao vrli pristalica i pobornik ideja kosovskog „Samoopredeljenja“.

-Albanci danas moraju prošlost da ostave po strani, jer od nje nemaju koristi. Mi se danas moramo okrenu budućnosti i novim modelima i sadržajima decentralizacije vlasti, i novim etničkim i socijalnim sadržajima sopstvene autonomije. U Srbiji danas nisu marginalizovane samo manjine, već sve društvene grupe. Ta činjenica treba da bude povod za regionalno organizovanje protiv Vučićeve „beogradizacije“, a na principima i metodama EU – rekao je Kamberi.

U OKVIRU SRBIJE
SKENDER DESTANI, predsednik Demokratske unije doline (DUD): – Danas praviti nekakvu debatu o tom događaju iz 1992. godine, štetno je i ironično. To je uostalom u maniru gospodina Halimija koji će i ovaj skup iskoristiti za svoje lične interese. Referendumski stav o pripajanju Kosovu, ja sam razumeo ukoliko dođe do promena unutrašnjih granica tadašnje Jugoslavije, pa da Albanci imaju isto pravo kao i svi drugi. U poslednje vreme međutim, ide se ka tome da se ostvari neka politička i kulturna autonomija u okviru Srbije. Naš stav je da se to sada ostvari mirnim putem, u institucijama sistema države u kojoj živimo.
JONUZ MUSLIU, predsednik Pokreta za demokratski progres (PDP): Referendum iz 1992. godine je istorijski događaj za Albance Preševske doline, jer su se oni tada opredelili za pripajanje Kosovu. Na ovom skupu, koji je organizovao gospodin Halimi, mi iz PDP nismo bili iz praktičnog razloga jer je 23. godišnjica referenduma nije 27. februara. Taj događaj smo obeležili kako priliči, ali 1. i 2. marta.
RAGMI MUSTAFA, predsednik optine Preševo Albanaca (DPA): – Osnovni razlog mog odsustva je bio što sam toga dana, kao predsednik opštine i član Upravnog odbora, bio u Blacu gde sam prisustvovao veoma važnoj sednici Evropskog PROGRESA. Mi u DPA smatramo da je stav iz referendum iz 1992. godine za Albance Preševa, Bujanovca i Medveđe i dalje jedina ispravna opcija. Tada su se Albanci izjasnili kakvu budućnost žele. Kako u međuvremenu nismo imali neki novi referendum, sa novim stavom, danas niko on nas, ni partije ni pojedinci, nema pravo da menja volju naroda izraženu tako ubedljivo sa 97 odsto.

Svi drugi učesnici debate držali su se kursa svog lidera Rize Halimi koji je rekao da do decentralizacija vlati u Srbiji i autonomije Albanaca može doći posle usvajanja novog Ustava. Tek tada je moguće dobiti garancije da će politički sadržaj autonomije biti veći od nivoa lokalne samouprave i da će se bazirati na principima evropskih integracija. S tim u vezi on je obelodanio jednu inicijativu.

U DUHU EVROPSKIH STANDARDA

– Pre desetak dana, mi iz poslaničke grupe SDA i PDD predali smo predsednici Skupštine Srbije zahtev da se u dnevni red što pre uvrsti rezolucija za rešavanje nagomilanih problema manjina u Srbiji. Ukoliko se inicijativa usvoji, taj dokument će biti u duhu evropskih konvencija i po uzoru na dobre primere svetske prakse – rekao je Halimi i nastavio.

-Mi i dalje ostajemo na stanovištu da se danas u Srbiji, bez promene državnih granica, a po standardima EU, može ostvariti niz interesa i specifičnosti svih nacionalnih zajednica, pa i autonomija Albanaca.

S tim u vezi on je potvrdio da ne veruje u prisutne inicijative da će Albanci juga Srbije u vremenu pred nama dobiti nešto što se zova Autonomna oblast Preševske doline.

Šaip Kamberi, drugi narodni poslanik Albanaca u Skupštini Srbije, nije prihvatio stav da su izdati ideali referenduma. I tada i danas PDD je na stanovištu da se za ideale Referenduma, Albanci moraju boriti u političkom procesu koji će se odvijati u institucijama sistema.

Rekavši da su„Albanci  jedinstveni u deklarisanju, ali ne i u delovanju“, on je objasnio da se pitanje autonomije Albanaca mora rešavati „ dugoročnim univerzalnim principima“.

-Za nas je najbolje dugoročno rešenje da se u institucijama sistema izborimo za status kojim ćemo dobiti ista prava koja imaju i Srbi na Kosovu. Dakle, naš status se mora rešavati univerzalnim metodama, koje u budućnosti neće biti generatori novih kriza – rekao je Kamberi.