Bajka sa tužnim krajem

,

Čovek koji je bio sinonim Simpa povukao se pre nego što je Skupština akcionara ukinula mesto predsednika kompanije, a leđa su mu okrenuli oni koje je stvorio. Na poslednjem bedemu odbrane ostao je samo Budimir Mihajlović

Dragomir Dragan Tomić više nije na čelu Simpa, posle više od 50 godina koliko je vodio tu kompaniju. Tomić, koji danas ima 78 godina i u penziju je silom zakona morao da ode još 2002. godine, ostao je bez funkcije predsednika kompanije. Pored ostalog (konverzija potraživanja Fonda PIO i grada Beograda u akcijski kapital) Skupština akcionara je ukinula mesto predsednika kompanije i tako elegantno Tomića ostavila bez ikakve moći i uticaja u Simpu. Tomić sa Simpom više nema nikakve dodirne tačke, što je potvrdio i ministar privrede Željko Sertić kada je obilazio Simpo prošlog petka. Ova vest  brižljivo je sakrivana od javnosti, iako je Simpo praktično državna firma i čitavo njeno poslovanje, pa i sve odluke najviših organa, moraju da budu u potpunosti dostupne javnosti. Ipak, ovde se ništa nikada nije sakrilo, a kamoli će jedna tako krupna činjenica kao što je kraj čitavog jednog vremena, pola veka dugačkog.

NIŠTA STRAŠNO

A činjenicu da više nije na čelu Simpo za sada je sam Tomić javno potvrdio samo beogradskom „Blicu“.

– Nisam smenjen, sa funkcije sam se povukao, ali se ne povlačim iz privredne aktivnosti – izjavio je Tomić komentarišući svoj odlazak.

Priču je potvrdio i Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede i prvi naprednjak Pčinjskog okruga. On napominje da je  funkcija predsednika Simpa ukinuta izmenom Statuta kompanije, koji je, pak, usklađen sa Zakonom o privrednim društvima koji ne prepoznaje funkciju predsednika.

– Ništa nije strašno, i hvala mu na svemu. Zakon je naložio ukidanje funkcije predsednika. Svestan te činjenice, Tomić je sam podneo ostavku. Ako budemo imali potrebu za njegovim savetima ili mišljenjem, nećemo se libiti da ga pozovemo – najavljuje Stevanović.

ŽELjKO SETRIĆ, MINISTAR PRIVREDE
POVRATAK U BUDUĆNOST
Ministar privrede Željko Sertić bio je nedavno u poseti Simpu, i tom prilikom, prema sopstvenom svedočenju, video „zadovoljne radnike koji sede i rade svoj posao“. Uz nekoliko opominjućih podataka, Sertić je naglasio da je sa Tomićem imao više sastanaka, jer je „gospodin Tomić neko ko je podigao Simpo i ima zasluge za one najveće zasluge Simpa u prošlosti“.
– Međutim, došlo je drugačije vreme u kome država ne može da pomaže kompaniji kako je to ranije činila. Bliska istorija je objektivna okolnost za teškoće u Simpu, ali smo svejedno morali da preduzmemo mere oporavka. Jedna od njih je bila i promena rukovodstva. Svo poštovanje za gospodina Tomića, za sve ono što je uradio do ovog perioda, ali Simpo ubuduće zavisi isključivo od gospodina Disića i njegovog tima – rekao je Sertić.
Da bi stvari bile još jasnije, Sertić je u obraćanju radnicima rekao da nikakve priče o „duplom rukovodstvu ne smeju da postoje“ da da oni „neće dozvoliti širenje takvih priča bilo gde i bilo od koga, ovde ili u Beogradu“.
– Gospodin Tomić, koji je podneo ostavku na mesto predsednika, je neko ko je izgradio kompaniju. I prema tome treba imati poštovanje, ali, isto tako, gospodin Tomić je neko ko više nije u kompaniji, i ko neće, ni direktno ni indirektno, uticati na odluke u kompaniji. Sve ostale priče u odnosu na prošlost treba da budu stavljena ad akta, jer se put u budućnost ne nalazi u prošlosti – jasan je bio ministar Sertić.

Lepo, samo po saznanjima „Vranjskih“ Tomić je na dva sastanka ministru Sertiću izložio plan izlaska Simpa iz krize i plan daljeg razvoja kompanije. No, osnovni uslov za sprovođenje takvog plana je novo upumpavanje državnog novca u Simpo, o čemu Sertić i da je hteo nije mogao da razgovara, jer ne odlučuje on o parama. I, onda, epilog: Tomić mora da ode, a dugogodišnji generalni direktor Simpa Slađan Disić, sa Izvršnim odborom koji je sam formirao, preuzima na sebe punu odgovornost za opstanak kompanije koja hoda po žiletu bankrota, sa dugovima koji u ovom času prelaze sto miliona evra.

Ovome treba dodati i činjenicu da je SNS sada preuzeo Simpo, i da se bez Stevanovića, kao predstavnika države, ali i stranke, malo šta sme uraditi u Simpu danas. Osim očekivanog dobitka na izborima, SNS je tako na sebe preuzeo vreo krompir potpune odgovornosti u posrnuloj firmi.

Ali, valja se vratiti na početak. Sednica Skupštine akcionara morala je biti dosadna, jer je vodeća struja, sastavljena od države i Disićevih ljudi u međuvremenu dobila još jedan glas u tom telu, pa sada od 11 ima devet glasova, dok su protiv samo predstavnik malih akcionara, Budimir Mihajlović, doskorašnji načelnik okruga  i Vene Zdravković, predstavnik lokalne samouprave iz Vranja. I upravo je mirnu i tajnu atmosferu Skupštine, po kojoj je izgleda planirano da Tomić bude najuren iz Simpa, sa što manje buke, poremetio rečeni Mihajlović.

– Ja sam se na Skupštini javno izjasnio da neću da glasam za ukidanje funkcije predsednika i ukidanje Dragomira Tomića u toj funkciji.  Dragomir Tomić je tu fabriku stvorio, 50 godina je pravio i ovo što se sada događa u kompaniji ne ide u dobrom pravcu i neće dobro da se završi. Mislim da nema niko razgloga za slavlje zato što je otišao Tomić, jer mislim da treba da tugujemo. Ako je otišao Tomić, možda je sa njim otišla i budućnost Simpa – kaže Mihajlović.

TEŠKA SENKA

I sad, šta? Otišao je Tomić, doduše na mala vrata, pre kao gubitnik nego kao legenda, ali ostaje Simpo, sada 80 odsto u vlasništvu države, sa ogromnim dugovima i neizvesnom budućnošću, menadžmetom koji je očišćen od Tomićevih ljudi, i radnicima kojima će biti podeljen socijalni program. I onda, šta? To u ovom času malo ko zna (vidi okvir), ali se svi nečemu nadaju – sad kad nema više teške Tomićeve senke, sve će biti u redu. Teško da ovakav stav ima nekakvo uporište u stvarnosti, ali prve izjave lokalnih političkih faktora jasno pokazuju zbunjenost novonastalim okolnostima.

Tako, naprednjaci imaju dva skoro pa suprotna mišljenja. Dok je jedan od poverenika SNS-a za Vranje Goran Nikolić član Nadzornog odbora Simpa, dakle direktni učesnik čitave priče, drugi, Slaviša Bulatović, smatra da je trenutak za Simpo preloman, te da su radikalne mere, u koje se svakako mora računati odstranjivanje Dragana Tomića, potpuno očekivane.

– Konverzija je okončana i Simpo je sada državna firma. Prilikom obilaska Simpa ministar Sertić jasno je rekao da odgovornost za Simpo preuzima Slađan Disić, uz punu podršku države. Važno je i da će država pomagati, ali ne novcem, nego na sve moguće načine. Sertić je bio jasan –  Simpo više ne može da očekuje pare, nego mora da se bolje upravlja firmom. Situacija je na ivici i pravo na grešku ne postoji – kaže Bulatović.

Sa druge strane, narodni poslanik SNS-a Dragan Nikolić kaže da se seća vremena u kojima je on dizao glas protiv Tomića kada ovi što ga sada ruše nisu smeli ni da slušaju takve ideje.

ZORAN ANTIĆ, GRADONAČELNIK
KO JE VAS POZNAVAO…
Gradonačelnik Vranja i šef lokalnog SPS-a kaže da nikada nije i neće reći ništa loše o Tomiću.
– Onaj ko je preživao šest režima ne može da bude neprijatelj ni SPS-u ni svojoj firmi. Ovo je psihološki momenat. Na delu je stvaranje nove klase upravljača u Srbiji, kojoj Tomić, kao ortodoksno domaći kadar, svakako smeta. Kada bude odlazio, Tomić sa punim pravom može da kaže svojim saradnicima: deco, ko je vas poznavao, ni pakao mu neće teško pasti – kaže Antić.
On naglašava da je Grad Vranje pruži ruku saradnje Simpu, ali da sa druge strane nije bilo odgovora, te da sada Vranje neće da se meša u poslove kompanije.

– Oblivao ih je hladan znoj i od samog pominjanja njegovog imena. Ako bi to bio spas za Simpo, mislim da bi ga Tomić sam napustio. Ali, biće da su za propast Simpa krivi svi zajedno koji su ga vodili, a ne samo jedan čovek. Želim mu dug i zdrav život i mirne penzionerske dane, ali, znajući ga kao velikog borca, ne verujem da će se predati – kaže Nikolić, uz napomenu da ima puno poverenje u ono što vlada radi u Simpu, te da radnicima želi mnogo posla i redovne plate.

I dok vlast smatra da je odlazak Dragomira Tomića kamen temeljac od koga će se ponovo računati vreme, opozicija misli da je na delu samo prirodan, mada zakasneli tok stvari.

Igor Andonov, gotovo jedini pravi opozicioni političar u lokalnoj skupštini, kaže da je za odlazak Tomića bilo krajnje vreme.

– Tu nema ništa lično. U poslednjih10 godina Simpo je od države dobio pomoć od 130 miliona evra. Ili je reč o nesposobnosti, ili o totalnom kriminalu. To neka razluče nadležni. Ne verujem da je Tomić jedini krivac, reč je o grupi ljudi, ali i to treba istražiti. Spiskati toliki novac, pa to može samo neki umetnik! –  čudi se Andonov, šef lokalnog SDS-a,

Prema njegovoj računici, u Vranju je za te pare moglo da se otvori najmanje 10 fabrika sa po 1.000 radnika, i da sve rade super profitabilno!

BORBA ZA NASLEDSTVO
Simpo je dugo važio za firmu koja je osnova moći SPS-a ne samo u Vranju nego i u čitavoj Srbiji. Sada, posle Tomićevog odlaska, na delu je borba za njegovo političko nasleđe, pa pitanje za koga će na izborima glasati radnici svakako nije nezanimljivo. Šef SPS-a i gradonačelnik Zoran Antić kaže pak da Simpo nikada nije bio socijalistički sa više od trećine glasova.
– Tomić je znao da poslovanje firme prilagodi aktuelnoom političkom režimu. Svi su od toga imali koristi. Sad, da li su svi podržavali takvu politiku? Mi nikada nismo verovali u to. Očigledno je da je SNS-u stalo da drži Simpo i Jumko, vrši se pritisak na ljude tamo da se svi učlane u stranku, ali šta će od toga biti, videćemo – kaže Antić.
Sa druge strane, kopoverenik SNS-a Slaviša Bulatović kaže da je od izbora prošlo gotovo godinu dana, a da popularnost SNS-a i premijera Vučića ne opada.
– Građanima i radnicima je jasno da mi te probleme koje imaju nismo napravili, ali ih mi rešavamo. Možda ljudi ne odobravaju svaki naš potez, ali veruju da smo na pravom put i da radimo ispravne stvari, ma kako teške one bile – kaže Bulatović.

– Šta to znači „uspešno Simpo“ u poslednjih 15 godina? Neka govore parametri, ali samo je mađioničar mogao da dovede firmu dovde uz  svu pomoć koju je imao. Zato treba naći krivce za ovo što se dešava, a dešava se potpuna katastrofa – zaključuje Andonov. 

RADNICI ĆE POŽELjET’ TOMIĆA…

Možda ključno pitanje je kako će na sve ovo da reaguje Tomić. Povlačenjem u ilegalu, ili nekakvim novim veleobrtom? Toliko puta su se njegovi neprijateji, a još više prijatelji, od njega opraštali, a on je i dalje tu  i obećava da će nastaviti sa „privrednim aktivnostima“, ma šta to značilo. Može Tomić da ima kakve god planove, ali su cifre neumoljive. Tako je Slađan Disić, sada prva Simpova violina, inače lična izmišljotina Dragana Tomića, pred novinarima rekao da je Simpo, u poslednjih deset godina, pravio minimum 15 do čak 20  milijardi dinara čistog gubitka na kraju godine. Plus krediti, hipoteke, tekući dugovi… To je ogroman novac, i njegov nedostatak ili otkrivanje njegovih ponornih tokova mogao bi da uzdrma i čitavu Srbiju, a ne samo Vranje. Na kraju, mada to nije realno očekivati, možda će i Tomić progovoriti. A njegovog govora u ovoj zemlji, Vranje da se ne pominje, ima ko da se plaši. Opet, i sama činjenica da je Tomić morao silom da bude odguran u penziju jasno pokazuje koliko je čitava situacija nenormalna, sa sve državom u kojoj se dešava. Radnici za sada ćute i čekaju socijalni program. Njihov Bog odlazi na mala vrata, a oni, koji mu sve duguju, gledaju to okrećući glavu, kao da ih se ništa ne tiče. To znači samo jedno – nemaju više nikakav interes za Simpo. I utoliko su šanse kompanije da nekako preživi manje. Sa Tomićem, na njemu ili bez njega. A možda će smisao ovde da dobje i ona narodna: radnici će poželjet Tomića, al Tomića više biti neće.