Govor slike i reči

,

Galerija Narodnog univerziteta Vranje: Dejan Trajković Dex – „Bon voyage“, izložba slika; Biljana Dimčić – „Razgovori“, novinarske priče

Petak uveče bio je jedinstveni praznik ljubiteljima slikarstva, ali i pisane reči, što obično ide jedno uz drugo, kao rukavica uz ruku. Naime, u Galeriji narodnog univerziteta u Vranju, otvorena je izložba akademskog slikara Dejana Trajkovića Dex-a, a u isto vreme predstavljena je i knjiga „Razgovori“ Biljane Dimčić, novinarke i diplomiranog politikologa.

DEX: Izložbu Dejana Trajkovića otvorila je Slađana Nedeljković, multimedijalna umetnica iz Vranja, nadahnutim izlaganjem pod naslovom „Trag vidljivog i nevidljivog“.

Odrastao sam na šinama… kraj lokomotiva, vozova i skretnica – kaže nam naš autor, akademski slikar Dejan Trajkovic DEX u neformalnom razgovoru.

Da li to dete što živi u nama i kada odrastemo, igra se i „vidi“, pamti, oseća te naše nekadašnje vragolije, čarolije i maštanja ostaje ucrtano – urezano u nama, na neki način stopljeno. Ne, to nije arhetip po samom shvatanju, poimanju arhetipa kao urodjenog obrasca mišljenja, osećanja i delanja kao rezultat vekovima taloženog iskustva brojnih generacija predaka. Ne na taj način.

– Kod Trajkovića je to kao sama vrednost života, ideal, neki bi rekli ljubav ili kako bi Platon rekao „posmatranje lepote“ koja je (sve)prisutna u svemu i svuda oko nas.

Načini, metode, su možda razni – raznovrsne igre tog našeg deteta, a u slučaju D.T. to je likovnost koja izranja iz najtananijeg kutka tišine bića, otvara nam se kroz potez, širinu, liniju i osećaj. Još samo nešto malo nedostaje da mi posmatrači osetimo kroz čula – a to je miris. Miris detinjstva, miris tih lokomotiva, masnih točkova, livada i polja, kiše, snega, bandera i sve to upakovano u magiju, materijalizovanu u odraz koji čini sliku pred nama.

– A priče se nižu – kolorit nežan, grub vrlo retko. Grubosti nema ni u tragovima na nevidljivim i vidljivim delovima utabanih staza kojima se kreću naši zanimljivi vozići. Prozirni a jaki potezi pokazuju nam snagu snova i priče o životu, trajanju, koja ostaje za nama, razvlači se kao dim koji se s vremena na vreme pojavi iz lokomotive senzibilno a ipak ostavi jak trag.

– I tu smo sada, da slušamo te priče Dejana Trajkovića, za one koji vole da ih čuju – a njegove će lokomotive već naći svoj put. On je utaban još odavno. Dobija na težini, snazi, ostvarenju i realizaciji kroz umeće našeg dragog autora. On to zna i ume da nam prenese. Neka lokomotive krenu na put osvajanja sveta. Deca u nama ostaće da mašu za njima.

Ima toga još: Slavica Erdeljanović Curk, profesorka Fakulteta u Nišu, o Deksovoj poetici kaže:

– Prividna jednostavnost kompoziciji predočena senzibilnost koja modeluje, sugeriše ali ne opisuje u svoj zgusnutosti sadržaja. Upečatljiv emotivni naboj, stišan i zreo, ovaj rad karakteriše i izdvaja.

Deksov pak kolega, diplomirani slikar Dragan Dejanović, u pesničkom haiku stilu opisuje autorove „lokomotive“:

„Na peronu
od uzdaha sivom
i čekanja
Nema me više“.

Sladokusci likovne umetnosti, ne propustite ovo.

BILjANA: Slučajno je vaš izveštač imao priliku da vidi posvetu autorke na primerku njene knjige „Razgovori“, i ostala mu je u sećanju:

„U knjigu su smeštene ličnosti koje zavređuju tuđu pažnju, jer su u vremenu lične izložljivosti skrajnute u stranu“.

Radi se o seriji intervjua, koje je Biljana Dimčić, kao reporter različitih medija, odradila i objavila; ovo je prava galerija, grupni portret s damom, a na slici su ličnosti koje izazivaju poštovanje – između ostalih, Kemal Monteno, Biljana Krstić, Radoman Kanjevac, Vladimir Arsenijević, Nebojša Dugalić, Sanja Dragićević, Vlada Divljan… Od „naših“ – Zoran Antić, Dejan Trajković, Dragana Mladenović, Bojan Jovanović, Nebojša Dimčić… Možemo samo da zavidimo autorki.

– Bez obzira kojom se profesijom bave izabrane ličnosti – kaže u recenziji Marija Petruljević, diplomirani politikolog za novinarstvo i komunikologiju – Biljana u prvi plan stavlja kulturu. Njena osnovna poruka je da ljudi neguju kulturno stvaralaštvo. Zato i bira slikare, glumce, muzičare… Njeni sagovornici ne moraju nužno da budu poznati širokim masama, ona će u svakom čoveku koji voli umetnost pronaći adekvatnog sagovornika i napraviti zanimljivu priču. Ta priča uvek odiše ljudskošću i toplinom koje autorka stvara sa svakim svojim sagovornikom.  – Knjiga se preporučuje ljubiteljima kulture u širem smislu i osobama koje takođe žele da upoznaju sadašnje kulturno i socijalno okruženje Bore Stankovića. Knjiga neguje lepo i estetiku, pa je samim tim namenjena čitaocima toplog srca, kao popodnevni odmor od brze i stresne svakidašnjice.

I za kraj, epigraf:

„Tužno je staviti tačku na jedno poglavlje.

Takva su mi osećanja“.