Buntovnik sa razlogom

,

Život je igra u kojoj se stalno boriš, jedno neizvesno putovanje, ali putovanje na kome možeš da izabereš sa kim ćeš se družiti. A, dobro raspoloženje? E, pa, žao mi je sisteme, to je stanje duha, to se ne da uništiti. Sa tim se rodiš, ili jesi ili nisi

Šta sam? Ko sam? Ja sam samo sanjar,
čiji pogled gasne u magli i memli,
živeo sam usput, k’o da sanjam,
kao mnogi drugi ljudi na toj zemlji…

Poeziju baš i ne volim, uvek mi je bila draža proza, ali baš sad mi je nešto došlo da se setim Jesenjina. Naopako. Verovatno ne slučajno, jer ja u slučajnosti ne verujem. U prevodu, u zemlji „Šizofreniji“ u kojoj živim, i koja je prepuna apsurda, paradoksa, i predrasuda, i gde je sve naopako, i gde se sve može, a svi ćute i prave se da je sve odlično i da baš tako treba da bude, i ne čudi me što sam i ja postao deo naopakosti.  Ne dam se, ali me sistem uvlači u svoje. Da li će i do kraja, u to ne verujem. Žao mi je sisteme, takav mi je kod! Generacijski kod. Buntovan sa razlogom, to što mislim to i kažem, u lica gledam, ali ih ne lažem. U Boga verujem, ali ljudima ne. Nepravdu ne podnosim, ali teret svojih vrednosti nosim. Sam. Tako sam vaspitan. Naopako? Da, u sisitemu današnjih vrednosti, kreiranom u medijima, od strane kojekakavih likova i likuša koji postavljaju merila i norme ponašanja, i onih koji to kao „slatkiš“ nude običnom svetu, to se bukvalno ne uklapa.

PROFIL:
Dragan Živković Durge rođen je 12. aprila 1969 godine u Vranju. Osnovnu, srednju i višu školu završio je u Vranju. Pozorištem počeo da se bavi sa 10 godina. Prvu predstavu odigrao kod Momčila Antića.  U pozorištu „Bora Stanković“ debitovao 1995. godine kod Radoslava Radivojevića.  U 20 godina dugoj glumačkoj karijeri odigrao preko 1100 predstava, iza sebe ima 43 premijere.

***

Nije bilo tako oduvek. Pamćenje me odlično služi. Nismo bili oduvek naopaki. Naprotiv. Bili smo veseli, razdragani, maštoviti,  srećni. Naše je detinjstvo imalo boje. Bili smo drugačiji, bili smo svoji, ali ne naopaki… Živeli smo za igru. Za žmurke. Za fudbal. Za leto. Za sneg. Živeli smo sporije, jednostavnije i iskrenije. Jednako smo žurili da odrastemo, kao i sve generacije pre nas, ali ne naopako. Možda je sa fejsbukom, mobilnim telefonima i kompjuterima, život lepši, ali nije slađi. Moje detinjstvo je bilo slatko. Mirisalo je na zemlju, na ispucalo grožđe, na lipu, na pokošeno seno, na zrele kajsije, koje smo preko komšijske ograde krali, na jorgovan, na štamparsku boju, na benzin što se isparava iz motora novog „Fiće“, na ajvar, zimnicu, na kišu. Tako ja pamtim svoje Vranje. Po detinjstvu, bojama i mirisima. Po starinskim kućama, zidovima i ćeremidama, tarani i džemu. Po sitnim nestašlucima, skijanju na skijicama od plastičnih gajbi, po“ puškama na pasulj“, po klikerima „jednobojcima“, „šarencima“ i „gađarcima“. Po zabavištu, pijaci i ogromnoj subotnjoj gužvi,  (na prostoru gde je sada nedovršebni Dom kulture) po dugim, prijatnim letima, po raspustu, po knjigama koje sam pročitao. Ne lektiru. Lektira je uglavnom bila bez veze. Sećam se i stare Osnovne škole u centru grada, i zabavišta i parka. I „Baba Dike“, i čak dva bioskopa, i klakera preko puta Civrića, takozvanog „duta-metana“.

***

Grad u kome sada živim, nije moj grad koga sam zapamtio. Ovo nije to Vranje, ovo je nešto… tako. Naopako? Naravno. Pešaci hodaju kolovozom, automobili su parkirani na trotoaru, crveno na semaforu se ne gasi pet minuta. Fekalije plivaju gradom sa svakom jačom kišom. Rovovi, rovovi, rovovi, jendeci, šanci, rupe. Ups, šahte. Na svakom koraku udarna šahta! Ovo nije moje Vranje, ovo je samo grad u kome živim. U kome ćutim, kao i svi ostali, a to je najnaopakije…

***

Nismo mi oduvek ćutali. Jok. Umeli smo itekako da „istresemo“ svoje mišljenje, nezadovoljstvo. Da, ali smo moji vršnjaci i ja imali svoj stav. I ne samo mi. Imati svoj stav i potpis, bilo je pitanje vaspitanja, obrazovanja, karaktera. Nismo bili mediokriteti. Bar ne većina. Tada kada sam ja išao u školu, znanje je bilo na „ceni“. Za druga se „ginulo“, za ideal živelo. Idoli? Da, mnogo ih je, revolucionari, fajteri, glumci, sportisti, sportistkinje… naročito sportistkinje.

***

Važno je bilo samo dobro se zezati, sa alkoholom i bez njega. Zezanje bez limita. U klupi, u diskoteci, u parku, na autobuskoj, kod zubara, na ekskurziji. Dobar vic, dobar poljubac, dobar gol, dobra muzika, to je to. Nekim današnjim klincima, važno je samo dobro se napiti. Naopako? Kako nije naopako? Uroviti se u kafani od alkohola, biti žensko, i hvaliti se drugaricama, kako si „preživela petak“, ne da je naopako, nego je katastrašno!

***

A, tek prve ljubavi… školske ljubavi. Čista poezija, mada ja poeziju ne volim baš… ali zato prozu… To kad ti od njenog pogleda nije baš dobro, i zaboravljaš  se. Kad celo odeljenje skoči na tebe kao da si postigao odlučujući koš, a ne da ti je ona, po drugarici poručila, „kaži mu, rekla sam, DA, pošli smo“. Romantično? Pa, romantično, brate, ali nije naopako!

***

E, a onda šamar! Tras. Vojska. JNA. Vojni rok koji se služio 12 meseci. Čemu, nisam baš siguran. Tada su moje boje počele da se mute. Tada sam skapirao da se moje vrednosti gube u pridošlom nacionalizmu i šovinizmu. Da na scenu dolaze neki novi ljudi, koji i danas zagovaraju šund svom silinom. Koji uporno skreću poglede javnosti od suštine. Oni određuju merila. I to traje. I te boje sivo i danas dominiraju na licu Srbije. A šamari su tako česti. Naopako? Pa zar nije, da vas gori od vas stalno guraju u blato?

***

Sistem naglavačke izokrenutih vrednosti, i dalje se servira građanima na tacni. I u takvoj atmosferi, ambijentu, treba biti kreativan, naći posao, ne mrzeti, ostati svoj, dosledan. Kako? Teško je ali se snalazimo. Trudim se da stvorim nešto. Da poklonim, da dam. Mislim da je suština u davanju. U treptaju, u pogledu. U deliću vremena, kada nekoga učinite srećnim. Postupkom, gestom, rečju, suzama. I nema predaje. Život je igra u kojoj se stalno boriš, jedno neizvesno putovanje, ali putovanje na kome možeš da izabereš sa kim ćeš se družiti. A, dobro raspoloženje? E, pa, žao mi je sisteme, to je stanje duha, to se ne da uništiti. Sa tim se rodiš, ili jesi ili nisi…