Panjimaješ li po norveški

, , ,

Dok se mediji ovih dana bave obnavljanjem proizvodnje u Simpu i odlaskom poluvekovnog predsednika kompanije Dragan Tomića u penziju, zaboravlja se najvažnije pitanje – šta će sa biti sa Simpom od septembra kada ga država skine sa grbače, a Agencija za privatizaciju u međuvremenu ne pronađe privatizacionog partnera, što je gotovo izvesno

Kompanija Delo grupa iz Rusije sve je dalje od kupovine državnog paketa akcija u Simpu, tvrdi Dragan Boske Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede i najuticajniji naprednjak juga Srbije. Sada su Kinezi, Danci i Norvežani glavni takmaci u trci za vlasništvo nad Simpom, dodaje samouvereno i pompezno Boske.

Reteriranje Rusa, da li i definitivni odustanak, ne predstavljaju iznenađenje. Rusi se jesu zvanično javili Agenciji za privatizaciju pismom o zainteresovanosti za privatizaciju Simpa (uz još jedno fizičko lice srpskog porekla iz Nemačke), ali je za njih jedini legitiman pregovarač bio Dragan Tomić, kao predsednik vranjske kompanije. A on je od pre neki dan u penziji. Donedavni predsednik Nadzornog odbora Simpa Borislav Milačić rekao je „Vranjskim“ još u septembru da Rusi neće sedati za sto sa nekim drugim.  

– Sve snage koje računaju da će rušenjem autoriteta Dragana Tomića poboljšati situaciju, greše. Ponavljam, nijedan potencijalni partner neće da pravi dogovore, ako ih ne pravi direktno sa njim – upozoravao je Milačić u intervjuu za naš list.

KINEZI I NORVEŽANI

Milačić danas ima čak i grđu prognozu za Simpo u pogledu „udaje“ za Delo grupu.

– Nemam saznanja da je ruski partner definitivno odustao. Ipak, mogu da naslutim da je interesovanje za investiranje promenjeno zbog neuporedivo goreg položaja u kome se nalazi vranjska kompanija u odnosu na momenat inicijalnog ruskog interesovanja za Simpo. Proizvodnja je dugo stajala, kompanija je načinila tolike gubitke, ekonomski oslabila usled nesiporučivanja robe i gubitka tržišta – ukazuje Milačić.

Po njegovom mišljenju, jasno je da će se potencijalni kupac zapitati treba li mu takva investicija.

– Prisustvo na tržištu, domaćem, a posebno stranom je i te kako bitno za nekog ko hoće da investira. Jer, kupac zapravo kupuje proizvodnju koja ima kupca, a ovde taj momenat nemamo. Takođe, i u Rusiji je situacija bitno promenjena u odnosu na neko ranije vreme, što dodatno otežava stvar – konstatuje Milačić.

MIROVINA I OTPREMNINA ZA TOMIĆA
Čim je Dragomir Tomić poslat u penziju krenula je proizvodnja u tri pogona Simpa u Vranju, kao i u njihovim celinama u Bujanovcu i Radovnici kod Trgovišta. Za desetak dana trebalo bi da bude pokrenuta proizvodnja i u fabrikama u Preševu i Surdulici, potvrđuje za „Vranjske“ direktor Slađan Disić.
– Odlukom NO kompanije od 5. decembra prekinut je zaključno sa 31. decembrom radni odnos zaposlenima koji ispunjavaju uslove za odlazak u starosnu penziju. Postupajući po navedenoj odluci, u penziju su uz isplatu otpremnina otišla 33 zaposlena, među njima i predsednik kompanije Dragomir Tomić – kaže Disić.

On navodi da je u proteklom periodu prisustvovao jednom sastanku u Vladi Srbije na kome je dogovoreno da Tomić „nastavi da koordinira poslovima u vezi sprovođenja strategije za privatizaciju“, čak i kao penzioner.

– Nije mi poznato koliko se ta koordinacija sada drži između Tomića i Disića (Slađan, generalni direktor Simpa). Tomić jeste od 1. januara u penziji, ali on statutarno ostaje na funkciji u kompaniji. Na sastanku u Vladi napravljen je dogovor da i dalje bude radno angažovan, da mu se obezbede uslovi za rad u kabinetu u sedištu kompanije u Beogradu. Kao i da se on ne meša u rukovođenje, da tekuće poslovanje prepusti drugima, ali da bude radno angažovan na pitanjima strategije suštinskog završetka procesa privatizacije. Da li se to poštuje, ne znam – navodi Milačić. 

Ako se poštuje, onda možda još ima šanse za Ruse. Državni sekretar Dragan Stevanović sa pozicije vlasti priča drugačiju priču. Pominje druge kompanije, a uopšte ne pominje Tomića. Kaže da će odlazak oko 1.400 radnika, najkasnije do kraja februara kroz socijalni program Vlade Srbije, te realizacija Vladinog koncepta ekonomskog oporavka (vidi okvir), učiniti Simpo znatno atraktivnijim za potencijalne investitore.

– Ima interesovanja partnera iz Norveške i Kine. Očekuju nas ozbiljni i teški pregovori sa njima zbog dugova i problema koje smo u Simpu nasledili. Ako uspemo da do septembra sprovedemo sve planirano, onda će dolazak strateškog partnera u Simpo obezbediti dugoročan rast i razvoj na jugu Srbije – projektuje Stevanović.

O nameri partnera iz Norveške Stevanovića je, kaže, površno proteklih dana obavestio ministar Željko Sertić i uskoro bi trebalo da uslede prvi kontakti. Zasad nije obelodanjeno o kojoj je kompaniji reč. Kada je reč o Kinezima, predstavnici tog investitora bili su na Samitu u Beogradu sredinom decembra.

KINEZI IZ RUME
Kineska kompanija Healthcare CO LTD, prema signalima iz Ministarstva privrede, označena je kao novi, ozbiljan potencijalni kupac Simpa. Ima proizvodnju na preko 100.000 kvadrata širom sveta. Zapošljava oko 1.000 radnika, a vrednost njene godišnje proizvodnja premašuje 100 miliona američkih dolara. Sedište joj je u Jiangsuu. Kinezi uglavnom proizvode memorijsku penu za jastuke i dušeke. Glavna izvozna tržišta su im Bliski i Srednji Istok, Istočna Evropa, Okeanija, Južna i Severna Amerika.
Kinezi su već ušli na naše tržište i sa jednim partnerom iz Danske (po principu kineski kapital, danska tehnologija) formirali privredno društvo „Everest prodakšn“ u julu 2012. godine. Firma posluje kao mikro pravno lice, sedište im je u Novom Sadu, a šifra delatnosti proizvodnja dušeka. Vlasnik 90 odsto kapitala je kineska kompanija, dok je 10 odsto u vlasništvu danske firme Everrest APS sa ukupnim upisanim i uplaćenim novčanim kapitalom od 100 miliona dinara.
Predsednik Skupštine zajedničkog preduzeća u Srbiji je izvesni Kristian Frismot koji je i izvršni direktor danske firme Everrest APS sa sedištem u danskom Arhusu. Prema finansijskim izveštajima sa sajta Agencije za privredne registre u 2012. i 2013. godini preduzeće Everrest production imalo je više nego skromne poslovne rezultate u Srbiji, lane čak sedam miliona dinara neto gubitka. I samo dva zaposlena. Zajedničko preduzeće trenutno u Rumi gradi fabriku memorijske pene. Na 30.000 kvadrata trebalo bi da zasposle oko 250 radnika. Planirano je da celokupna proizvodnja ide u izvoz za zemlje Evrope i severne Afrike.

– Kinezi su već prisutni u Rumi. Tamo grade fabriku za proizvodnju dušeka od memorijske pene. Izjasnili su se da žele proširenje svoje delatnosti u sferi nameštaja u Srbiji. Kada smo predložili Simpo kao potencijalnu firmu, zainteresovali su se i već smo im u Kinu poslali nekoliko prospekata i podatke o Simpu. Nadamo se da ćemo uskoro ući u ozbiljnu pregovaračku priču sa njima – najavljuje Stevanović.

RUSI PROPUSTILI ŠANSU

A ruska Delo grupa? Zar se osnivač i vlasnik te kompanije iz Moskve Sergej Nikolajevič Šiškarjov nije u vreme predizborne kampanje prošle godine sastajao sa Aleksandrom Vučićem dok je ovaj bio prvi potpredsednik Vlade. Pominjalo se i da je potpisan nekakav memorandum, trubilo da će Rusi putem dokapitalizacije obnoviti tehnologiju, povećati proizvodne kapacitete i sačuvati radnike.

– Nikakav memorandum – rezolutno će Stevanović – sa Rusima nije potpisan. Razgovarali smo, ali mi nismo Delo, nego oni i sve je na njima. Dobili su šansu, možda će se i kasnije javiti, ali su se izgleda trenutno povukli. Lično bih voleo da smo to već završili, nažalost nije tako.

Do juče najbliži Tomićev saradnik u Simpu Borislav Milačić ocenjuje da su šanse da Kinezi ili Skandinavci dođu u Simpo minimalne.

– Kinezi jedino mogu imati interes da naprave tzv. „montažnicu“ ovde, da instaliraju svoju proizvodnju za sklapanje nameštaja i da je prodaju kao domaću. A to Simpu ništa ne vredi. Ne vidim Kineze kao ozbiljne partnere. Imaju stabilnu proizodnju nameštaja u svojoj zemlji s kojom su se pojavljivali ovde, znamo svi kako – kaže Milačić.

On podseća da je to recept po kome je Simpo jedno vreme radio u SAD, kada je izvozio sitan nameštaj u elementima i tamo ga samo sklapao i prodavao.

– Kada je reč o Norvežanima ili Šveđanima, ko god bio u pitanju, ne vidim u čemu bi bio njihov interes da se ovde pojave. Ako bi negde imali interes, to je u okviru proizvodnje lesonita u pogonu Simpo-Kuršumlija, jer je to repromaterijal koji im je potreban – mišljenja je Milačić.

Generalni direktor Simpa Slađan Disić nije rad da za „Vranjske“ iznese svoje procene o potencijalnom strateškom partneru.

– Da li je neko od potencijalnih strateških partnera ili investitora uputio pismo o zainteresovanosti, kao i da li je kasnije odustao, to znaju samo ljudi u Agenciji. Mi takva saznanja nemamo – kratko će Disić.

NEMA NIŠTA OD KUPCA

Izvor „Vranjskih“ blizak aktuelnom rukvodstvu „Simpa“ prognozira da od privatizacije, odnosno prodaje Simpa nema ni „p“.

– Rusi nikako, a Stevanovićeve priče o Kinezima i Norvežanima iznete su na osnovu nekih površnih ocena i kontakata. To je priča za lakoverne ljude koji brzo zaboravljaju slična neispunjena obećanja političara. Ne treba biti mnogo pametan pa zaključiti da Simpo kao bankrotirana firma nije nikome interesantna, jer ne vredi ništa. Niko nema čak ni interesovanje za imovinu jer je veći deo nje opterećen hipotekema u nekoliko redova hipotekarnih poverilaca. Istina je da Simpo trenutno nema kupca – zaključuje izvor našeg lista koji je insistirao na anonimnosti.

ČOKOLADICE, OVČICE, KARANFILIĆI
Simpo će, obećava državni sekretar Dragan Stevanović, do septembra početi da radi „održivo“. Navodno će sve svoje tekuće obaveze moći da servisira sam, iz vlastitih prihoda. Zvuči futuristički.
– Sve fabrike u kojime se obnavlja proizvodnja biće deo Simpovog „kor biznisa“ (u slučaju Simpa  taj biznis je proizvodnja nameštaja, p.a). Neće fabrika nameštaja više da pravi čokoladice, prašak, cveće, da uzgaja svinje i ovce i da proizvodi rakiju. Te celine takođe idu u proces privatizacije, ali ne u paketu sa maticom. Simpo bez njih država do završetka procesa privatizacije može da istrpi – kaže Stevanović, uz napomenu da će kroz socijalni program budžet Simpa i države biti relaksiran za plate i ostale obaveze za oko 1.200-1.400 radnika koji će u skladu sa zakonom uzeti otpremnine.
Simpu je samo u 2014. godini dato preko milijardu dinara kroz razne vidove subvencionisanja preko Ministarstva privrede. Teško je tačno ustanoviti gde su završile te pare.

Privatizaciju Simpa dodatno opstruiše činjenica da je zaključkom Agencije za privatizaciju od 29. oktobra 2014. privatizacioni postupak prekinut do okončanja postupka konverzije dugovanja. Državni sekretar Dragan Stevanović kaže da se konverzija privodi kraju i da je ostalo da se neznatan broj akcije upiše na državu i objavi u Registru hartija od vrednosti. Onda će po starom srpskom običaju reći da su učinili sve. Ali, Simpo? Šta im bog da.

REAKCIJE POLITIČARA
SAMO NEKA GA NEKO KUPI
Zoran Antić, gradonačelnik Vranja: Podržavam i Ruse i Kineze. I Japance ako treba. Ko god da je, samo da ga kupe da više nemamo glavobolje.
Goran Nikolić, jedan od poverenika SNS i član NO Simpa: Čuo sam za Kineze i Šveđane. Za Simpo je najbolje da radi, da stane na zdrave noge, da uđe svež kapital, da se modernizuju linije.
Goran Stefanović, predsednik Okružnog odbora DS: Ako se država i nadalje bude ponašala nekorektno kao što je to bilo prema našoj lokalnoj samoupravi koju je ostavila bez mesta u NO Simpa, iako smo bili maksimalno korektni na planu konvertovanja dugova u akcijski udeo u vranjskoj kompaniji, onda ne očekujem ništa dobro.