Evropska strategija otpada

,

U neophodno proširenje objekta u Suvom Dolu, čiji su kapaciteti popunjeni 60 odsto, potrebno je uložiti pet miliona evra. A Vranje te pare nema

Svakoga dana, u poslednje dve godine, na gradsku deponiju „Meteris“ u Suvom Dolu, 13 km istočno od Vranja, 35 do 50 kamiona, dovezu između 270 i 300 kubnih metara komunalnog otpada. Ta količina najrazličitijeg sastava (vidi okvir) prikupi se svakodnevno u gradu i jednom nedeljno u nekoliko prigradskih sela. Trenutno se manja količina reciklira, a ostatak završava na deponiji čija je površina 40.000 m kvadratnih, odnosno četiri hektra. Od septembra 2002. godine, kada je otvorena, na nju je, po slobodnoj proceni upućenih, dopremljeno oko 200.000 tona otpada. Međutim, ukupnim uslovima rada deponija zadovoljava samo minimalne uslove koje propisuje Evropska unija.

IMOVINSKI ODNOSI

Zbog toga Dejan Ilić, direktor Javnog preduzeća „Komrad“, koje gazduje deponijom,  najvaljuje proširenje Meterisa koji će uskoro postati regionalna deponija. On kaže da je u prvih nekoliko godina, prosečno dnevno na deponiju dopremano između 100 i 150 kubnih metara otpada. Ilić upozorava da se poslednjih dve godine ta brojka popela od 270 do 300 kubnih metara dnevno.

PROFIL „METERISA“
Od 1962. do septembra 2002. godine, Vranje je za odlaganje komunalnog otpada koristilo smetlište ispod magistralnog puta u naselju koje je po tom ruglu nazvano Palestina. Početkom 80. godina prošlog veka započele su prve rasprave o izgradnji gradske deponije. Onda je 1986. godine formirana komisija koja je dobila zadatak da od desetak predloga, utvrdi lokaciju na kojoj će se sagraditi gradska deponija. Odluka je doneta novembra 1990. godine, a izrada glavnog projekta poverena Institutu „Kirilo Savić“ iz Beograda. Izgradnja deponije u selu Suvi Dol počela je 1993. a završena septembra 2002. godine, kada je zvanično otvorena. Stručnjaci su tada izračunali da će ona, na 40.000 metara kvadratnih, 28 godina moći da prima i skladišti otpad sa teritorije opštine Vranje.
Na Deponiji „Meteris“ prošle jeseni puštena je u rad linija za baliranje PET ambalaže. Njena oprema je koštala šest miliona dinara, a dnevni kapacitet  linije je 25 tona balirane plastike. Po procenama stručnjaka, ma teritoriji sedam opština Pčinjskog okruga ima oko 120 „aktivnih“ divljih deponija, od čega samo u Vranju 69. Glavni projekt proširenja sanitarne deponije „Meteris“ koštao je 73.000 evra. Sredstva za njegovu izradu obezbedili su Evropska unija i grad Vranje. Projektom je planirano proširenje tela deponije sa sadašnjih 40.000 za novih 30.000 metara kvadratnih, pa će se nakon toga ona prostirati na 70.000 metara kvadratnih. Predviđena je izgradnja reginalnog reciklažnog centra, sa tehnologijom koja će biti prihvatljiva za Evropsku uniju. To novo regionalno preduzeće,prodajom sirovina dobijenih iz otpada, ostvarivaće dobit. Da bi „Meteris“ u potpunosti mogao da prihvati i uskladišti kompletan otpad iz svih sedam opština Pčinjskog okruga, u njeno proširenje i instalaciju opreme za recikliranje otpada, treba uložiti ukupno oko pet miliona evra.

– U ovih 14 godina napunjeno je 60 procenta deponije. Kako nam je ostalo još 40 odsto, moramo već sada da razmišljamo o proširenju kapaciteta. Na to nas obavezuju standardi u ovoj oblasti i strategija upravljanja otpadom koja predviđa da se u investicije u novu deponiju kreće kada stara bude napunjena 50 odsto – kaže Ilić.

Direktor podseća da su na nivou preduzeća i lokalne samouprave odavno počeli ozbiljni razgovori o proširenju deponije. Tako je krajem 2014. godine urađen projekt kojim je predviđeno proširenje i izgradnja Reciklažnog centra. Kaže da je izradu projekta finansirao EU PROGES, odnosno Evropska unija

-Zadatak Komrada i lokalne samouprave jeste da se što pre krene sa rešavanjem imovinsko pravnih odnosa i izdavanjem odgovarajućih dozvola. Ono što je važno jeste da su u budžetu grada za 2015. godinu za te poslove planirana određena sredstva – konstatuje direktor Ilić.

Produženje „roka trajanja“ Meterisa za još 20 godina podrazumeva proširenje postojećeg tela deponije (površine i zapremine) i izgradnju savremenog reciklažnog centra koji će preradom otpada stvoriti prostor za prihvat novih količina.

-Da bi se kapaciteti Meterisa udvostručili, a vek produžio za još 20 godina, biće potrebno oko 600 miliona dinara – upozorava Ilić.

U novonastaloj situaciji postavlja se pitanje gde i kako obezbediti novih 600 miliona dinara, odnosno ogromnih pet miliona evra. Pri tom treba podsetiti da je izgradnja prve faze koštala tri miliona evra, a da su sredstva obezbeđena iz lokalnog budžeta, zbog čega je izgradnja trajala devet godina. Logično je onda da se ovakvo pitanje uputi gradonačelniku, koji je pre svih odgovoran za bolji kvalitet života građana.

– Naravno da će, u sadašnjoj situaciji, biti izuzetno teško obezbediti taj iznos, ali mi izbora nemamo. Zato će najveći deo tog novca u naredne dve godine morati da obezbedimo od donator i republike – kaže gradonačelik Zoran Antić.

Imajući u vidu ekonomsku situaciju u zemlji, zatim dosadašnja iskustva naročito kod krupnih investicija, logično je očekivati i duži rok izgradnje i više sredstava od sume koja je najavljena.

Problem, dakle, nije ni malo naivan. Nastavi li se eksploatacija deponije ovom dinamikom, ona bi u narednih nekoliko godina bila puna. Pri tom, sasvim je izvesno da će deponija „Meteris“ uskoro postati regionalna. Na tu mogućnost podseća i Nemanja Nuhijević, gradski većnik zadužen za ekologiju i životnu sredinu. On kaže da je Nacionalnom strategijom upravljanja komunalnim otpadom predviđeno da deponija „Meteris“ postane regionalna, odnosno da njene kapacitete koriste sve opštine Pčinjskog okruga.

– Proširenje deponije i njeno uvođenje u evropske standarde nije samo interes Vranja.  Već smo obavili razgovore i postigli načelne dogovore sa predstavnicima svih šest opština juga Srbije, jer sve one imaju velike probleme sa odlaganjem otpada. Tako ćemo, proširenjem deponije i zajedničkim finansiranjem, svi skupa brže doći do adekvatnih rešenja – kaže Nuhijević.

Bujanovac svoj otpad odlaže na smetlipšte “Brzac” pored Trnovačke reke, Vladičin Han u dolinu Letoviške reke, Trgovište u jednu isušenu rečnu dolinu, Preševo iznad samog grada na putu za Gnjilane, Surdulica i Bosilegrad u neposrednoj okolini. Zakon predviđa da se sva smetlišta zatvore, saniraju i rekultivišu. A, pored glavnih, svaka opština ima na desetine divljih “aktivnih” smetlišta.

– Podneli smo zahtev, tako da od nadležnog ministarstva očekujemo odobrenje za Regionalni plan upravljanja otpadom kojim je predviđeno proširenje deponije. Uostalom, to je za sve nas jedini put– podseća većnik Nuhijević uz napomenu da će se o organizaciji deponije i detaljima njenog poslovanja, tek pregovarati sa ostalim opštinama.

On dodaje da su sve lokalne samouprave u Pčinjskom okrugu načelno pronašle svoj interes u ovom projektu. Ostaje, međutim, možda i najteži deo dogovora– da se odrede cene usluga i da svi zajedno dogovore kako će izgledati ta nova regionalna institucija.

EKONOMSKA RAČUNICA

I Dejan Ilić očekuje najoptimalnije rešenje – da nadležni na nivou države dogovore organizaciju i formu  funkcionisanje regionalnih deponija.

-Kad na osnovu Strategije razvoja u ovoj oblasti deponija i faktički postane regionalna institucija, kada prihvati sve količine otpada na svojoj teritoriji, onda će i država naći svoj interes da pomogne jednu takvu investiciju – očekuje Ilić.

SASTAV KOMUNALNOG OTPADA U SRBIJI
U 100 kg komunalnog otpada koji se sakupi u Srbiji, prosečno ima: papira 7,33 kg, kartona 8,40, stakla 5,26, metala 1,81, plastike (kese i ambalaža) 14,91, tekstila 5,04, kože 0,60, pelena 4,00, drvenih elemenata8,70, baštenskog otpada 11,88 i ostalog biorazgradivog otpada 30,96 kg.
Do ovih podataka došla je 2009. godine, ekspertska grupa od 20 profesora i stručnjaka za razne oblasti koju je formirao Fakultet tehnoloških nauka Univerziteta u Novom Sadu.
Istraživanje je vršeno godinu dana u sledećim gradovima: Somboru, Novom Kneževcu, Novom Sadu, Šapcu, Beogradu, Topoli, Kragujevcu, Boru i Nišu.

U prilog takve računice idu i rezultati jedne ekonomske analize koju su, po nalogu resornog ministarstva, pravili u „Komradu“. Njenim rezultatima direktor potkrepljuje celu priču.

-Mi smo bili u obavezi da napravimo analizu količina otpada koji se danas, u sedam opština Pčinjskog okruga, odlaže na više desetina deponija. Tada smo došli do podataka da je količina komunalnog otpada na nivou preostalih šest opština Pčinjskog okruga i Vranja, tu negde 1:1, odnosno da je količina otpada iz susednih opština, identična količini otpada koju danas ima Vranje – računa direktor Dejan Ilić.

Ta bi se  brojka verovatno značajno povećala jer bi otpad, koji sada završava na malim, improvizovanim deponijama „pored puta“, završavao na centralnoj.

Kako u ekonomiji sila boga ne moli, treba zamisliti kakve finansijske efekte će obezbediti Reciklažni centar te buduće regionalne deponije. A šta će, povrh svega biti, kada i Komrad i deponija budu privatno vlasništvo, jer nas i to čeka.