To su srca dva

, , , ,

Život se odvija u parovima. Sve na svetu, u prirodi i društvu, postoji samo u parovima. Tako, ne bi znali za noć da ne znamo šta je dan, ne bi znali šta je gol ako ne saznamo šta je promašaj, ne bi znali kad dobijamo ako pre toga nismo izgubili. Ima neka tu tajna fora, taj jin i jang, to crno i belo, ta Zvezda i Partizan, to levo i desno. Jedno bez drugog ne može. I život u Vranju odvija se u parovima, koji ponekad, pomoću bigamije, poligamije i protivprirodnog bluda, preraste i u trojke, četvorke, orgije… No, parovi su preovlađujući metod postojanja. Neki su u parovima zato što se vole, neki zato što se mrze, neki jer moraju, neki jer mogu, svako ima svoje razloge. Napravili smo ovde spisak prvih deset najvažnijih parova u Vranju, a svako može da doda ili oduzme neki svoj par, već po volji.

1. ANTIĆ I BOSKE

Najvažniji par ovde, koji je napravljen od same muke, odbijanja i neprivlačenja. Mrze se da se ne vide, što je mnogo više od onog što bi to bilo prihvatljivo da je samo o politici reč. Dragan Stevanović Bosanac, najpoznatiji po tepanju Boske, kome svi zameraju što se sa mesta konobara plasirao na poziciju jednog od najvažnijih ljudi čitavog juga Srbije, obelodanio je nedavno da mu neko i preti, glede bezbednosti. Da pogled ubija, on bi davno bio mrtav. Doduše, na toj istoj KZŠ od čitave priče Boske je najduže govorio o Antiću. Za sada, Boske ima malu prednost, jer iza njega pre svega stoji jača stranka. Uspeo je da smeni Zorana Kneževića, pa onda Budu Mihajlovića, a priprema se i za još neka detroniziranja, pa je uspeo da uzme „Simpo“ od SPS-a i na kraju ako uspe i tatu Tomića da penzioniše Antić i njegovi ima skroz da izlude. Naravno, Antić ne gleda sve to skrštenih ruku, ali sada može samo da mrmlja sebi u bradu. To ne znači da će uvek biti tako, pravo odmeravanje snaga doći će na izborima, sa kojima Boske nema previše sreće, jer je jedini lokalni lider SNS-a koji je katastrofalno izgubio lokalne izbore, i to u svojoj Surdulici. Opet, Boske je bio ne čelu ekipe koja je zaigrala postizborno pobedničko kolo ispred Skupštine u Vranju, a da to kolo nije bilo socijalističko.  Šta će se dalje dešavati samo Bog zna, ali da se očekuje frontalni obračun ova dva lidera, u to nema sumnje. Hoće li se naći neko da uzme meru Antiću i ekipi, ili Boske još mora da vežba takav podvig? A možda će, jer je ovde sve moguće, Antić i Boske da postanu novi najbolji drugari, ko zna?

2. BULAT I NIKOLIĆ

Poverenici SNS-a prvi su pravi dvojac na lokalnoj političkoj sceni, mada mnogi misle da imaju i kormilara. Pojavili su se pravo niotkuda, i vrlo brzo zauzeli čvrste pozicije u najvećoj stranci ovde, SNS-u. A nije im bilo lako. Dragan Nikolić za sebe je pravio svoj odbor, i kada su oni stigli, nije im preostalo ništa drugo nego izađu iz Nikolićevih prostorija i naprave stranačke. Muvao se tu razni svet i polusvet, ali je ovih potonjih sve manje, pa gotovo i da ih i nema više u SNS-u. Da nisu naivni poverenici su pokazali kada su za sebe oslobodili neke lepo plaćene fotelje, pripomogli i suprugama da se zaposle, a da su pri tom ostali neokrnjenog ugleda. Iako se na početku činilo da se radi o pravoj ljubavi, ona je najpre postala ljubav iz računa, a sada se čuju glasovi da je jaz između nekada monolitnih poverenika sve veći. Ma šta da je istina, sukob se svakako može očekivati, jer na kraju krajeva samo jedan od njih može biti novi predsednik odbora SNS-a, pod uslovom da dobije izbore u stranci. Onaj drugi, gubitnik na glasanju ili verovatnije još pre glasanja, uopšte neće biti oduševljen svojim položajem, i to će biti izvor sukoba ako ne sada, a onda sigurno nekada uskoro. Ako se, posle svega, obojica, svako na svoj način i iz svojih razloga, ne okane direktnog bavljenja politikom i počnu da vole SNS-a onako, iz fotelje.

3. PERA I KONZULA

Ovaj dvojac DS-a u Vranju postao je najmoćniji u najneočekivanijem trenutku – posle raspada DS-a neposredno pred martovske izbore. Stranku su u tom času napustili neki od najvažnijih lidera, kao što su Pejić, Andonov, Miki Nešić… i bila je samo stvar tehnike da se iz priče skloni Goran Stefanović, što je elegantno učinjeno, pa je čitava knjiga  zapravo pala na ova dva čoveka. Ulazak u vlast dala im je i krila, pa ni katastrofalni izborni poraz, kada su na parlamentarnim izborima u martu sakupili nešto ispod 2.000 glasova nije im mnogo štetio imidžu. Zanimljivo, oni su drugari iz srednje, bili su cimeri na fakultetu, i među njima nema iznenađenja. Nisu došli zajedno, ali je sigurno da će zajedno otići. Oni su danas ne samo stub DS-a nego i važna lica lokalne vlasti, uz to viđeniji gradski likovi. Muka je što su obojica okupirana svojim privatnim poslovima, Perica Janković kao vlasnik niza butika, a Slobodan Stamenković kao viđeniji neuropsihijatar. Sve im sada ide na ruku, sad samo treba da na lokalnim izborima pređu senzus, a da niko od učesnika ne osvojila natpolovičnu većinu glasova, i budućnost u vlasti im je gotovo sigurna.  Ali, treba preskočiti tu lestvu, koja je u martu za njih imala himalajsku visinu. Naravno, lokalni izbori u nešto sasvim drugo, ali, rast svakako nije njihov trend.

4. DjOŠA I BANE

Goran Djorević Djoša i Branislav Bane Popović prvi su saradnici na pokušaju očuvanja onoga što je ostalo do „Jumka“. I to izgleda pomalo i uspešni. Nekako je iz javnog života ispala Snežana Veličković, što svako ko se bavio „Jumkom“ smatra za veliki uspeh, platice su onolicke, ali ih bar ima, a stigne se da se zaposli i po neki stranački kadar, u toplim kancelarijama upravne zgrade. No, Bane i Djoša znaju se od ranije. Djoša je, kao uspešan mali fabrikant, u Surdulici, priča se kod Banetovog tasta, zakupio lokal da nešto radi. Kakva sudbonosna odluka. Opet, Bane je morao biti socijalistički miljenik ako je mogao naslediti Zuju na mestu prvog čoveka privredne Komore u Vranju. Koje su se tu božije promisli stekle u jednu tačku, teško je racionalno razumeti, ali sada je tako kako je – oni upravljvljaju „Jumkom“, čini se i ne tako loše, pregovaraju sa Poljacima, sa dobavljačima i kupcima, otvaraju radnje, zapošljavaju ljude… Nije daleko sumnja da je reč o mehuru od sapunice, ali, dok traje, bar nekim ljudima je manje teško od najtežeg. U ovim naprednim vremenima ni to nije mala dobit, čak kontra od toga.

5. ZVONKO I GONZI

Doktori Zvonimir  Djorđević i Goran Milenković Gonzi imaju nešto zajedničko – obojica su upravnici Bolnice. Zvonko je direktor ove koja postoji, ali umire, a Gonzi one koja se rađa, alli vanmaterično. U takvoj situaciji ovaj par vezuje i ljubav i mržnja istovremeno. Vole se, jer ih vezuje ljubav prema istom predmetu obožavanja, a mrze se, jer postojanje jednog poništava bivstvovanje onog drugog. Malo je kome Zvonko padao na pamet pri biranju direktora za Bolnicu, ali i to je mnogo prema onima koji su zamišljali Gonzija na tom mestu. I sad tako stoje stvari – reč je o dva najusamljenija čoveka na svetu, koji, paradoksalno, imaju onoliku podršku u svojim, inače suprostavljenim stranačkim taborima, SNS-u i SPS-u. Niko ih ne razume. Niti ko shvata Zvonka što još oće da stara Bolnica preživi, niti pak Gonzi ima pomoć da novu Bolnicu napravi. Znači Zvonko se bori rukama i nogama, sa Vladom Stamenkovićem ne izbija iz ministarstva, ali džaba – i novi deobni bilans, ma kakav bio, ipak sadrži reč deoba, što znači odvajanje DZ od ZC, dakle i uništavanje sadašnje  Bolnice kao pravnog lica. Sa druge strane Gonzi sam samcijat pravi novu Bolnicu, pa u stranku nosi potvrđeni status novog pravnog lica, da ga slikaju, i „crno na belo“ pokažu na FB-u. Ništa to što je našao samo četiri od potrebnih sedam članova Upravnog odbora, ništa što je za predsednika uzeo advokata kome je profesija da upravlja upravnim odborima, i što po zakonu to ne može da bude… Ova situacija jasno pokazuje da je Gonzi sam, a i bez snage da ojača svoje brojčano stanje. Kako se će sve završiti ostaje nepoznato, ali nije čudo da na kraju balade i jedan i drugi ostanu i bez mesta upravnike i bez Bolnice, stare ili nove, svejedno. Neko tamo, za sada u mraku, pravi novi par, i pakleni plan da u pravom času upadne, počne da maše stranačkom zastavom i vrišti kako je jedan i jedni, bogom dan spasilac.

6. DISIĆ I TOMIĆ

Ovaj par nekada se zvao Tomić i Disić. Sad, ovako. Kako se došlo u situaciju da se neko posle toliko godina rasvestio da Tomić nije mladiče i da mu je vreme za penziju? I da taj neko bude baš Disić, čovek koji sve što ima i sve što može ima da zahvali baš rečenom Tomiću? Nije legenda – decenijama, svi direktori „Simpa“ morali su Novu godinu prvo da čestitaju Tomiću, pa tek onda svojim ukućanima. Al mnogo ih je, čeka se red. Tako i kod Disića, domaći dolaze da se izljube sa njim tek negde oko 12:15. Priča se da je uvek stajao mirno kad razgovara telefonom sa Tomićem, ma koliko ovaj nije mogao da ga vidi u tom trenutku. E sad, taj i takav Disić će, srpskim rečima, da sjebe onoliku gromadu, i pošalje ga u zaborav. Sve polako i u zemlju gledajući Disić se uzdigao do i za njega neočekivanih visina, sa mogućnošću daljeg uspona. Oceubistvo svakako je put ka svakom normalnijem usponu, i tu lekciju Disić je dobro naučio, mada niko nije verovao da je spreman na tako šta. Ali, i ovaj par ima svoju drugu polovinu, narečenog Tomića. Čovek koji je uspeo da preživi i Tita i mnoge titiće, zaključno sa Sašom Radulovićem, ima šta da ponudi Disiću u zamenu za zakasnelo penzionisanje. I Tomićev odgovor neće se dugo čekati, i biće za mnoge bolan. Za Disića, reklo bi se, ponajviše, mada i Boske ima zašto da brine. Ko će na kraju ostati na vrhu? Na mlađima svet ostaje, ali bez starca nema udarca, tako da je čitava priča krajnje neizvesna. I uzbudljiva, kao u holivudskim hitovima. 

7. NIKA I BULAJKA

Poslanik Dragan Nikolić i njegov pobratim Srđan Milošević svakako se visoko kotiraju na lestvici ovogodišnjih gubitničkih parova. Oni su, pretežno svojom voljom, ispali iz lokalne vlasti nedelju dana pred Novu 2014. i od tada njihova kola idu nizbrdo. Najpre su izgubili pozicije u lokalnoj vlasti, a potom i u stranci. Nikolić danas sedi sam u svojoj poslaničkoj kancelariji, nema ga ni na godišnjem koktelu SNS-a, a Bulajka se smorio od stalnog rata u SNS-u pa i on sve ređe svraća u stranačke prostorije. Ova defanziva možda je samo zatišje pred buru, jer, poznavajući ovaj sudbinski vezan dvojac, nema sile da se ne kandiduju na stranačkim izborima, ma kad se oni pali. Ako je članstvo zaista toliko zaljubljeno u njih kako oni veruju da jeste, njihova pobeda ne sme da dođe u pitanje. Opet, poznavajući Nikolića i nivo poverenja koji ima u Bulajku, nije čudo da se ovaj potonji kandiduje za predsednika odbora u Vranju, a da Nika ostane nedodirljivi bos, mada i situacija u kojoj Nika preuzima odbor nije bez izgleda. Rat sa poverenicima u svakom slučaju bliži se kraju, a ko će pobediti ostaje da se vidi. Što se tiče SNS-a, izbori su zadnja šansa za ovaj dvojac. Ako ih izgube, što nije nerealno, njihova sudbina će za dugo vremena biti zapečaćena. Nika bi još mogao i bolje da prođe, ako ostane poslanik, dok su Bulajkine šanse da se uopšte bavi nekom politikom, minimalne. Ako ih dobiju, ovaj dvojac mogao bi za zamislivo dug period da vodi glavnu reč u SNS-u, a time i u Vranju.

8. BANE I CERA

Ovaj dvojac je pomalo nategnut, jer je meta pesnika Miroslava Mihailovića pre svega gradonačelnik Antić. Ali, većnik Branimir Stojančić na sebe je preuzeo rat sa pesnikom, koji protiv grada ili lično protiv rukovodilaca ima tačno devet tužbi, koje su sve odreda još uvek u radu. Bane se zamerio pesniku kada je, na novinarsko pitanje šta će biti sa Cerom ako se veže za dud u dvorištu Pribojčićeve kuće, odgovorio: „pa, iselićemo i dud“. Znači, dud i ima šanse da preživi, ali Ceri se ne piše dobro. Opet, činjenica da Cera baš Stojančića nije opisao u svojoj novoj knjizi pljuvačko erotske pokajničke poeziije dosta govori. Biće da pesnik nije svestan činjenice da mu o glavi zapravo radi Bane, a ne gradonačelnik. A Bane čuti i radi – Gradsko veće donelo je odluku da se Pribojčićeva kuća, dugogodišnja Cerina zemunica ima vratiti gradu po svaku cenu, baš kao i Ćoška. Biće to zadnji udarac pesniku – oduzeli su mu sve – platu, pare, prinadležnosti, sve, sve, sve, i još mu je taj mali kutak ostao da u pesničkim osamama ima snoviđenja o slavi i moći. I Bane se sad nakačio da mu i to uzme, koliko do proleća. Ovaj par nekako je, čudnom nekom igrom slučaja, odredila sama sudbina: kad je bio mali, Bane se igrao po Pribojčićevoj, Cera mu je davao bonu, i sve je to tako teklo dok pesnik nije umislio da je veći i od sebe samog. I zato je sada Bane ljut, nema više bone, a Cera ima da oseti taj bes. Da sačekamo proleće, ali valja tipovati – biće tu još cirkusa.

9. UROŠ I JANjA

Ovaj par svakako je bez premca u ulozi gubitnika godine. Uroš Trajković najpre je ostao bez direktorske fotelje u zdravstvenom centru, a onda je završio na sudu, za silne neke nenamesnki trošene pare. Njegov prvi saradnik i verni obožavalac Dragan Janjić krenuo je predsednikovim stopama – čim je ispao iz vlasti, ostao je bez fotelje pomoćnika gradonačelnika. I dok se Urke dvoumio u snalaženju, i ne zna da li će ostati na pedijatriji ili će u Novom Sadu otvarati privatnu klinikku, dotle se Janja pod hitno uhlebio u „Slobodnoj zoni“, kao stručnjak za marketing. Ali, ne lezi vraže, mnogo su razljutili Antića koji nije hteo da mu isplaćuje platu. Janja je trpeo, trpeo, pa savio tabak i tužio Grad sudu, pa sad treba na ruke da dobije oko 3.000 evra. I bez obzira na to, dva nekada najmoćnija čoveka URS-a danas više nemaju nikakvu vlast i nikakvu moć. Začudo, oni se još uvek drže zajedno, čak i više nego ranije, u pokušaju da zadrže ono malo što im je od stranke, a time i političke moći, ostalo. Odbornička grupa URS-a slobodna je za komadanje, i samo oni stoje između odbornika i onih koji su zainteresovani za kupovinu njihovih glasova. Hoće li se ovaj dvojac na neki način oporaviti u 2015. godini? Reklo bi se, teško. Ili čak, mnogo teško. Ali, to možda i nije njihov cilj. Možda je cilj da budu tu dok se ne zaboravi ko su bili i šta su radili. Onda, okrenu ćurak naopako i uživaju plodove svog rada. A koliko je rad bio dobar, toliko će i plodovi dugo da traju.

10. ZUJA I UREDNICA

Ovaj medijski dvojac takođe je sudbinski vezan. Direktoor RTV-a Zoran Veličković vazdan dan je imao problema sa urednicom Ljubicom Džonov Zdravković. Nije ni čudo, on je pripadao SPS-u, a ona je bila demokrata. No, vremena se menjaju a sa njima i vlast u Vranju, pa je, po padu DS-a sa vlasti, došlo do ozbiljnog približavanja Zuje i glavne urednice, na istom zadatku, zaštiti vlasti od narodnjačke plime. Naravno, to je samo jedan od razloga za privatizaciju te kuće, do koje će doći do polovine godine, ili nikada. E tad će ovaj dvojac imati pun mandat da menja stvari u pravcu za koji su samo i isključivo odgovorni, naravno ako i posle privatizacije ostanu na mestima koja sad zauzimaju. Ako ništa, ovaj par će u javnosti biti upamćen kao poslednji dvojac koji se bavio novinarstvom i medijima uopšte na državnim jaslama. A šta će posle biti, to niko zaista ne može da predvidi.