Nova snaga mentola

Na primeru Miroslava Nešića vidi se gde je to srpsko jedinstvo – u vlasti! Ako se ovako nastavi, ubrzo ćemo dočekati dan kada će svi Srbi biti u vlasti; i opozicija! Po Endiju Vorholu, svi ćemo dočekati svojih pet minuta slave. Samo, neki mnogo više, usavršenom veštinom ekvilibriranja

Još se glasački listići takoreći nisu ni prebrojali, a Miroslav Nešić, šef odborničke grupe DS u Skupštini Grada Vranja, „preleteo“ je u novo jato – SNS. Ono, nije bilo ni potrebno čekati brojanje listića, sve se već znalo, samo je bilo pitanje razlike, a Nešić kao da je to jedva dočekao. Prateći instinkt pobednika, brže-bolje se priključio dobitnoj kombinaciji, i odmah postao jedna od perjanica neprednjaka za skupštinskom govornicom.

Miroslav Nešić ima iza sebe respektabilnu profesionalnu i političku karijeru. Pravni fakultet u Nišu završio je u roku, kao student generacije, i odmah se priključio porodičnom poslu u uglednoj advokatskoj kancelariji Nešić, uz oca Sretena i starijeg brata Slobodana. Advokatski posao očigledno nije zadovaoljavao apetite ove ambiciozne i uspešne porodice, pa su se vrlo aktivno uključili u politička zbivanja, od samog početka višestranačja u novijoj istoriji Srbije. Tako je pater familias, Sreten, bio narodni poslanik SPO, kome je ostao veran, što se ne može reći za njegove sinove – Slobodan je posle SPO i NS politički reterirao, i sada kaže da ga politika ne interesuje, dok Miroslav, naprotiv, ide sve dalje i dalje, od stranke do stranke. I sada je u SNS, kao u onoj reklami za !!!!!!!!!!!!Airwaves – glavnog junaka ganjaju neke spodobe, ali on u kritičnom trenutku uzme žvaku, i sve ih nadvlada , pod sloganom – „nova snaga mentola“.

Ovaj potez Miroslava Nešića nije ni originalan, ni neočekivan; on je samo potvrda jednog naopakog poimanja srpske političke prakse, oličene u fenomenu „preletača“. Klasična politička podela na levicu, centar i desnicu, više ne postoji, politička misao je amorfna, programski i ideološki ciljevi su samo prazne fraze za sopstvenu promociju i fajdu, ali Miroslav Nešić nije bilo ko u vranjskoj politici – svojevremeno visoki funkcioner SPO, pa DS, svojim prelaskom u SNS on postaje paradigmatična ličnost za ovako zlehudu sudbinu srpske i vranjske politike.

Sam, pak, Nešić, iz petnih žila se potrudio da amortizuje svoj postupak, koji je na ivici političkog skandala.

– Smatram da DS više nije politička opcija – kaže Nešić – za koju sam se na početku (?) opredelio. S druge strane, SNS ostvaruje svojim programima ciljeve za koje se zalažem.

I, da se Vlasi ne dosete:

– Za sada ne očekujem nikakvu funkciju u stranci niti sam nekoga nečim uslovljavao. Kada i ako budem to zaslužio svojim zalaganjem i političkim delovanjem, možda ću i dobiti neku funkciju, ali ima vremena – skroman je Nešić.

Odmah nakon transfera, Nešić je dao intervju „Vranjskim“, u kome pojašnjava svoj postupak. Ton intervjua je nervozan, i u njemu Nešić više napada svoje bivše partijske drugare, nego što ličnim i političkim razlozima brani svoju odluku. Sve u svemu, drugi su krivi, što su ga bacili u naručje naprednjacima.

Tako, DS-u zamera što što je storniran njegov izbor za predsednika Okružnog odbora; poziva se i na Borisa Tadića, koji je netom pred izbore pocepao stranku:

– Dugogodišnji predsednik, alfa i omega DS jednostavno je otišao pre izbora i formirao novu partiju. Za njega to nije sramota, a moj odlazak iz stranke je sramota!

Logično, ide panegirik novoj opciji:

– Kada se formirao SNS, smatrao sam da su to oni isti radikali koji će mnogo galamiti a ništa neće konkretno uraditi. Prevario sam se. Gde svi Turci, tu i mali Mujo. Ovo je, međutim, vrlo značajno za razumevanje funkcionisanja političara: na pitanje novinara „zašto baš SNS“, Nešić odgovara:

– Zašto SNS? Koja je razlika u programima DS i SNS, šta je tu programski različito? Koje sam ja to ideje izdao prelaskom u SNS? Za šta se to sada neću zalagati?

Miroslav Nešić se ovim transferom našao i u prilično delikatnoj poziciji, da odjednom sa skupštinske govornice napada one sa kojima je do juče delio politički hleb; jer, još jedna specifičnost Vranja – ovde je SNS opozicija, a DS vlast. I kako je izvrsni polemičar i poznavalac prava Miroslav Nešić do skora vodio skupštinsku borbu protiv SNS, tako sada za njihov račun mora duplo više da se davi sa DS. Kako ono beše – Turčinu ruke krvave do lakata, poturici do ramena.

Ovo bi, možda, trebalo da bude paradigma tako očekivanog i prizivanog „srpskog jedinstva“; samo što nam niko nije objasnio u čemu se to jedinstvo ogleda, i u čemu se sastoji – u stavu prema Kosovu, prema EU, ili jedinstvo u Hristu (tj. SPC). Na primeru Miroslava Nešića vidi se gde je to srpsko jedinstvo – u vlasti! Ako se ovako nastavi, ubrzo ćemo dočekati dan kada će svi Srbi biti u vlasti; i opozicija! Po Endiju Vorholu, svi ćemo dočekati svojih pet minuta slave. Samo, neki mnogo više, usavršenom veštinom ekvilibriranja.