Boske bi da uništi Vranje

O pokušajima Dragana Stevanovića Bosketa i naprednjaka da ga politički satanizuju i preotmu vlast u Vranju; o vlastitoj političkoj moći i odnosu snaga u lokalnoj vlasti; o Kongresu socijalista, bliskosti sa Dačićem i svojoj budućoj poziciji u SPS; o interesnom lobiju koji bi da zavlada Vranjem; o ambicijama, željama i planovima u 2015. godini

Zoran Antić uspešno odoleva naprednjačkim vremenima. Gradonačelnik i šef SPS možda mnogima nije simpatičan, ali kada se progovori o njegovoj političkoj veštini empatični su čak i njegovi najveći neprijatelji. Pa se mnogi pitaju kako to da sa 25 odsto podrške birača na poslednjim parlamentarnim izborima njegov blok SPS-PUPS-JS-SDPS drži dvotrećinsku vlast u Vranju. Da je odnos snaga zaista takav, pokazalo je nedavno glasanje u parlamentu za Odluku o lokalnom budžetu za 2015. godinu.

Antić novinare često podseća da su mu neki ljudi koji su svojevremeno sa gnusobom odbacivali i samu pomisao na političku kohabitaciju sa njim danas najbliži i najverniji saradnici. U martu, kada su posle natpolovičnog naprednjačkog cunamija na parlamentarnim izborima, mnogi posumnjali u njega i govorili „sad je gotov stvarno“, kao mačka se dočekao na noge. Nekakvom svojom magijom priveo je DS, LDP i poveliku skupinu odmetnutih odbornika naprednjaka u vlast. I ne samo politički preživeo, već višestruko ojačao.

Vranjske: „Mnogo sam jak“, izjavili ste u novogodišnjem intervjuu za „Vranjske“ krajem 2013. Da li ste godinu dana posle jači ili slabiji?

Antić: Posle teške, ali uspešne godine i dalje se osećam jako, zdravo, snažno i mudrije. Godinu dana sam zreliji u političkom i upravljačkom smislu. Snagu crpem iz rešavanja teških problema za našu zajednicu do koje mi je neizmerno stalo. Trenutno u okruženju nema mnogo jakih i moćnih ljudi. I dalje nemam konkurenciju.

BOSKE, VELIKI MORGEN

A Dragan Stevanović Boske, državni sekretar i lider naprednjaka u regionu?

– Taj čovek može samo da nanese štetu Vranju i jugu Srbije negativnom kadrovskom politikom koja uništava, a teško može da popravi. Mislim da prvo mora u Surdulici, u svom ataru, da nešto uradi, da bude zapažen i viđen, pa da onda krene dalje.

Poznajete li gospodina Stevanovića lično i kakvo je vaše mišljenje o njemu kao čoveku i političaru?

– Poznajem ga odlično. Bili smo mnogo dobri drugari dok je bio u SRS, i u vreme kada nam je poslanik SNS Dragan Nikolić Nika bio zajednički protivnik. Čak se sećam vrlo sočnih njegovih izjava o pomenutom poslaniku, o Vučiću, Tomi Nikoliću u nekim našim ranijim privatnim razgovorima. Ali, to neka ostane za neka vremena kada ću se ponovo susresti s njim lično.

Stevanović očito ima mandat od Vučića da sređuje stvari na jugu. Vas lično i sadašnju vlast prozvao je pre neki dan za nepodopštine, nerad, bahaćenje. Poručio je da će vas naprednjaci oduvati na narednim izborima.

 – Dečko ima problem sa identitetom. On je nemirno dete Aleksandra Vučića koje se zaigralo s lopticama da pokaže tati kako je bitan i važan. Ovaj ga je pustio da vidi šta može, a kad se bude uneredio, Vučić će ga skloniti iz cele priče.

BLOKADA AUTOPUTA, RUŽIĆ, DjURIĆ
Imputirali su vam da ste imali veze sa protestom radnika Jumka, sa blokadom autoputa. Navodno, sve u interesu firme Zekstra koju vodi dojučerašnji predsednik FK Partizan Dragan Djurić, a da je priča išla preko predsednika IO SPS i potpredsednika Partizana Branka Ružića.
– To su „Tvin piks“ teorije zavere. Jesam Partizanovac, ali nikada sa Ružićem o tome nisam pričao. Djurića i ne poznajem. Niti me je neko, nekada zvao zbog toga.
Sretali ste se sa predvodnicima štrajka.
– Moj problem je bio da sprečim štrajkače da blokiraju rad lokalne skupštine, što je inače bio nečiji cilj. Radnici su samoinicijativno blokirali magistralu, ali je postojala interesna grupa koja je koristila štrajk Jumka da uoči izbora onemogući funkcionisanje lokalne samouprave. To je bio drugi pokušaj da blokiraju lokalnu vlast, prvi je bio prilikom izlaska tadašnje nomenklature SNS iz vladajuće koalicije na lokalu.
Bili ste uključeni u priču oko pronalaženja strateškog partnera za Jumko, učestovali u pregovorima sa turskom firmom „Jagje Mezler“. Za kompaniju se interesuju i Poljaci.
– O Poljacima ne znam ništa. Turci su vrlo ozbiljna kompanija. Dakle, zalažem se za ono što sam video. A u Štipu gde imaju fabriku tekstila, to je bivša „Štipljanka“, video sam da su sačuvali skoro sve radnike koji su tamo radili, njih oko 350. Saznao sam da im je zarada oko 350-400 evra mesečno u niskoprofitnoj tekstilnoj grani. I da skoro celokupna proizvodnja ide u izvoz.

Postoji li lobi koji radi protiv vlasti u Vranju ili je reč o pojedincima?

– Naravno da postoji i taj lobi je moja legitimna politička meta. Neke interesne grupe su shvatile da u Vranju, kao jednoj zdravoj sredini gde postoji određeni investicioni ciklus, privredni život i šansa za oporavak preduzeća, mogu da politički i finansijski profitiraju.

Priča se i da su te neke interesne grupe preko Simpa izvršile jak udar na ovdašnju vlast i SPS?

– Oni koji su do juče bili pod skutima Dragana Tomića u Simpu i nekim drugim fabrikama, inače beznačajni kao jedinke, sada pokušavaju da se preko političkih struktura infiltriraju u nivo državne i lokalne administracije. To je lobi koji bi da vlada Vranjem samo zarad svojih ličnih interesa. Da bi sebe pozicionirao na važna mesta u republici i upravljao budžetom Vranja. Motivi su finansijski.

U vreme raspada vladajuće koalicije u Vranju, vođa stare frakcije SNS, pomenuti poslanik SNS Nikolić izjavio je da vas je navodno neki čovek sa strane ubeđivao „da ne sarađujete sa Nikom“, da je „on neko ko nema ugled u stranci“ i da će „uskoro biti uhapšen“. Da li možda citiramo Bosketove reči?

– Upravo je taj politički komesar SNS i „surdulički knez“ pokušao da jednim udarcem „ubije“ dve muve. Navlačenjem pojedinih ljudi iz SNS i odbornika izbacio je Niku iz igre i srušio njegov uticaj u stranci raspuštanjem odbora.

Ko je bio druga „muva“, odnosno meta?

– Ja. Rušenjem Nike i izlaskom SNS iz vlasti hteo je da sruši moju polugu podrške u skupštini i to nakon izglasavanja budžeta za 2014. A da preko vanrednih lokalnih izbora koji bi bili raspisani u vreme parlamentarnih implementira grupu svojih ljudi u lokalnu vlast. Veliki morgen!

Pa, koliko je u ovom trenutku stabilna gradska vlast? Priča se da ćete je pojačati i odborničkom grupom SDS, da ste već vodili razgovore o tome sa lokalnim šefom Igorom Andonovim.

– Sa Andonovim sam vodio samo privatan razgovor. Ono što imamo je zasad sasvim dovoljno.

DAČIĆU SAM REKAO NE

Priča se da je ulazak naprednjaka u vlast gotova stvar. Da se na nivou centrala vrši pritisak na Dačića da popusti i da vas odobrovolji?

– Nema blage veze sa istinom. Ne može neko da ulazi u vlasti i da iz nje izlazi kad mu se ćefne. Juna 2012. poslušao sam Dačića i napravio koaliciju sa SNS u Vranju.

Jeste se čuli sa Dačićem kad su napustili koaliciju?

– Jesam. Pozvao sam ga i podsetio da me je on zvao i ubeđivao me da sa njima vladamo. Rekao sam mu da su sada otišli svojim putem i da nema potrebe da me ubuduće zove da sa SNS pravim bilo kakvu političku priču.

Isključivi ste. Zašto?

– Zato što su oni prodali mene, a ne ja njih. Nema te sile da popustim.

Postoji li uopšte saradnja sa SNS na lokalu?

– Sa manjinskim delom SNS pod kontrolom Dragana Stevanovića Bosketa ne. Sa onim drugim, većinskim, koji predvodi narodni poslanik Dragan Nikolić, izvanredno sarađujemo.

Otkud ta „ljubav“? Nekada ste vodili žestok međusobni politički rat koji je pretio da preraste u lični sukob. Da li vas je možda zbližila politička netrpeljivost prema poverenicima SNS?

– Nikakvu netrpeljivost ne gajim prema njima, ništa mi ne znače u životu. Oni su odlučili da ne razgovaraju sa mnom. Valjda je bio red, kada su izabrani za poverenike, pošto smo sa SNS partneri u republičkoj vlasti, da me pozovu i kažu „gradonačelniče, hajde da razgovaramo“. Tog poziva nije bilo, do danas. Umesto toga, olajavali su me na svakom koraku.

UTICAJNI I NAJUTICAJNIJI
Da li ste vi ili Negovan Stanković najuticajniji socijalista Vranja?
– Negovan je jedan od najbitnijih šrafova kao predsednik Okružnog odbora i državni sekretar. U okviru stranke, ja kao predsednik odbora, držim sve konce u svojim rukama, što je i logično, a on je deo tima koji pobeđuje. Pre bih rekao da je pitanje uticaja između Novice Tončeva i mene.
Dobro, baš smo to hteli da pitamo. Ko je uticajniji?
– Tončev pledira da bude bitan i važan, to isto želim i ja, ali ne zbog sebe, već da bih uticajem zaštitio partiju i grad koji vodim.

Za poverenike SNS ste u intervjuu za naš list u aprilu izjavili da su „gologuzija i boranija“. Rekli ste još:„To ću da šamaram i šljuskam gde stignem“?

– Nikada, nikoga ne napadam prvi. Oni su se na jednoj konferenciji za štampu pre toga vrlo ružno, prostački i prizemno izražavali o meni, a ja sam dao adekvatan odgovor.

Optužili su u jednom momentu aktuelnu vlast za, citiram, „pustoš i pljačku u javnim preduzećima“.

– To su izmišljotine, nebuloze i fantazije nekih ljudi koji nemaju blage veze sa politikom i koji, da nije bilo Vučićeve popularnosti u jednom momentu, kao pojedinci ne bi prešli cenzus na izborima. Uostalom, Vodovod je imao kontrolu državnog revizora, nikakvih posebnih primedbi nije bilo. JP Novi dom postavljeno je na zdrave noge, vraćen je dobar deo dugova Direkcije, ostvaren komunalni plan. Minimalni su dugovi kod javnih ustanova. Grad se razvija.

NIKA JE LEGITIMNO IZABRAN

Pošto s poverenicima nemate dodirne tačke, da li je onda poslanik Nikolić za vas legitimni predstavnik SNS?

– Da. Jer on je čovek iz SNS koji je legitimno izabran kao poslanik. Sa Nikolićem smo bili i još uvek smo žestoki politički protivnici i to ćemo biti i narednih sto godina ako treba. Ali, to nas ne sprečava da, poučeni iskustvom, nas dvojica ne pokušamo da napravimo vranjsku, lokalpatriotsku političku elitu koja će se odupreti pokušajima ljudi koji bi da se iz nekakvih budžaka i mesnih zajednica u okolini domognu vodećih pozicija u Vranju.

Vi i Nikolić ste to prepoznali?

– Jesmo. U tome on podržava mene i ja podržavam njega, bez obzira što u opštem političkom smislu ne mislimo isto. Naš moto je „Vranje Vranjancima“!

Podsetiću vas na to da je Nikolić na početku godine kazao da ste vi lično, „raznim marifetlucima na svoju stranu preveli Dejana Tričkovića i Bojanu Veličkov“? Kao i da ste im, kad se raspala koalicija sa SNS, citiram, „ukrali jedan mandat“.

– Nismo mi ukrali nikakav mandat SNS. U to vreme je Nika neprincipijelno, iz odborničke grupacije DSS pokušao da odvuče svih pet odbornika na njegovu stranu. To je bilo politički legitimno. Ali, pomalo čudno da tadašnji lokalni lider DSS Dejan Stanojević i ostali napuste stranku i pređu u SNS, a potpisali su ugovor sa SPS.

Hoćete reći da ste se vi samo legitimno branili?

– Da. I napravili smo neku egal varijantu, pa su odbornici DSS Goran Vitorović i Miroslava Novković prešli kod nas, a Dejan Stanojević i Miroljub Stanković u SNS. Ostao je Zvonimir Cvetković.

U septembru je Nikolić u našem nedeljniku izjavio da ste vi kao dva borca u ringu, da se figurativno rečeno udarate dok jedan ne padne. Ko će prvi pasti?

– Padam jedno dvadeset godina i sa svim modricama i ranama ipak ostajem na nogama i stojim čvrsto na zemlji. Tako će i ostati.

Zapretili ste u septembru da će vaš dalji stranački angažman biti pod velikim znakom pitanja ukoliko Vranje ne dobijete mesto u vrhu stranke? Kongres je bio, ostajete li u SPS ili odlazite?

– Na kongresu smo prošli više nego dobro dobro. Dobili smo sedam mesta u glavnom odboru stranke, što je najviše od svih opština u Srbiji, kao i člana Statutarne komisije i Nadzornog odbora. Čekamo rasplet u vezi imenovanja potpredsednika, članova Predsedništva i IO SPS.

NI PUTINA NE BIH POSLUŠAO
Poznat je stav da ne prihvatate deobni bilans za odvajanje Doma zdravlja od Opšte bolnice koji je usvojila Vlada?
– Da me pozove Putin, neću ga prihvatiti. To je omča oko vrata za grad i neko očito hoće da davi lokalnu samoupravu. Nećete verovati, ali to je želja onih napred pomenutih političkih komesara.
Mislite na Bosketa, da on i njegovi imaju veze i sa ovim?
– On ima veze sa svime što se dešava na jugu Srbije.
A ako država naredi da prihvatite na sebe dugove Doma zdravlja?
– Sve što se donese na papiru podložno je promenama Ako je rešila da naslikvidira, država će nas likvidirati. Ja samo pitam – da li je normalno i logično da mi sada treba da prihvatimo deobni bilans koji je napravljen krajem 2012. godine, a sada je kraj 2014. Naravno da nije.

Kandidovani ste za potpredsednika, ambicije za mesto u vrhu stranke ima i Novica Tončev.

– Podržavam intenciju kolege Tončeva koji je u Surdulici pobedio na parlamentarnim izborima i godinama neprikosnoveno politički vlada tom opštinom. Ima pravo da sebe vidi u vrhu partije.

A šta je sa vama?

– E, ja sam protiv toga da ne budemo i mi u vrhu. Realne su šanse i Tončeva i mene da dobijemo nekoliko ključnih pozicija u vrhu SPS.

O kojim se pozicijama radi i kada će se to i dogoditi?

– Samo Ivica Dačić zna.

Simpo je ovih dana epicentar sukoba socijalista i naprednjaka. I u toj priči je Dragan Stevanović Boske. Da li je SNS, posle svih političkih previranja, definitivno preuzeo Simpo?

– Verovatno jeste, uz pomoć njihovog eksponenta, generalnog direktora Slađana Disića. Sami su imenovali Nadzorni odbor u koji su ušli ljudi iz njihove političke nomenklature.

DISIĆ, FAVORIT NAPREDNjAKA

Vranje je vlasnik 35 odsto kapitala Simpa. Grad je u najtežem momentu po kompaniju prihvatio da konvertuje dve milijarde Simpovog duga u akcijski kapital, a ipak ostao bez mesta u NO.

– Naravno da jeste, a razlozi su politički. Oni čak nisu prihvatili ni naš predlog da poslanik Dragan Nikolić, dakle član SNS, bude u NO. Mi smo na sudu osporili njihov legitimitet da formiraju upravljački sistem kompanije, a oni to rade. Koga će postaviti, to znaju samo oni. Nas nisu ni konsultovali, ni pitali.

Uloga Disića?

– Očekujem da Disić sada preuzme i političke poluge vlasti u saradnji sa Bosketom Stevanovićem.

Stevanović je tvrdio da Disić nije član SNS?

– Pa, dobro. I na autobusu piše lasta, a ne leti. Realno je ono što se vidi. Sve poluge oko Simpa vuče Disić i verujem da će on biti ili njihov kandidat za gradonačelnika ili predsednika Gradskog odbora SNS. Što ja, naravno, od srca pozdravljam.

Ali, šta će biti sa našim novcima, preko dve milijarde koje su otpisane Simpu za trajni ulog grada u kompaniji u vidu akcija? Izgleda da to sada vredi mnogo manje od dve milijarde, barem prema ceni akcija na berzi.

– Pošto nam ne daju da uđemo u NO, mi bismo bili zadovoljni da nam država da naše dve milijarde. I neka onda država upravlja Simpom slobodno i koliko hoće, neka postavi koga želi na čelna mesta.

KOJ VE MAVA, NOGE DA ISKRŠI

Na kraju, šta biste izdvojili kao najvažniji lokalni događaj 2014. godine?

– Početak izgradnje fabrike „Geoks“ u martu koja će zaposliti 1.300 Vranjanaca.

A ličnost?

– Za mene su to bebe rođene putem vantelesne oplodnje koju smo mi kao grad finansirali. Ukupno njih pet iz tri bračne zajednice.

Šta Vranjance očekuje u 2015. godini. Šta možete da im obećate i da sigurno ispunite?

– Moramo da svi zajedno prebrodimo težak period koji nas očekuje do aprila, maja. Posle očekujem da se otvore radna mesta iz investicija koje su u toku. To su pre svih Geoks i Ditre Italia, ali ima interesovanja i nekih većih trgovinskih lanaca koji bi trebalo da dođu ovde. Od jeseni očekujem smanjenje stope nezaposlenosti, povećanje prihoda u budžetu po osnovu poreza na zarade, prodaje zemljišta i nekretnina. Očekuje nas privatizacija Zavarivača, Jumka, Simpa, preuzimanje imovine UP Vranje i privatizacija tog preduzeća.

A na planu infrastrukture?

– Završetak zgrade pozorišta, rekonstrukcija Ulice Bore Stankovića, sa kružnim tokom, koja će biti pretvorena u moderan bulevar na ulazu u grad. Ako ostane para čekaju nas da rekonstrukcija ostatka glavne ulice, nastavak izgradnje seoskih puteva. Daćemo sve od sebe da „Dinamo“ uđe u Prvu ligu i da održimo nivo kulturnih manifestacija.

Imate li novogodišnju poruku za građane Vranja?

– Imam, to je ona zdravica koju poznati vranjski glumac Dragan Stanković često izgovara. Da ste mi srećni i veseli, da cvetate kao cvećke i vrzujete kao voćke. Deca vaši da su veseli kako travke u prolet i puni sa zdravlje k’o lojze u jesen. Dušmanin na stupku vašu da ne stupne, u dom da vi ne ulegne, u sokak da ve ne sretne. Koga mavate da stignete, koj ve mava noge da iskrši. I mojih usta u božje uši. Da ste mi živi i zdravi, srećni i veseli bili.