Tesna koža

, , , ,

Iako je skupštinska rasprava o budžetu protekla mirno, opozicija koja u Vranju postoji u tragovima žestoko kritikuje ovaj dokument koji predviđa deficit od 215 miliona

Skupština grada Vranja posle četvorosatne, začudo mirne, gotovo konstruktivne rasprave, usvojila je budžet grada za 2015. godinu, prvi bar delom programski, umesto dosadašnjeg linijskog. Ne ulazeći u administrativne finese, ova promena morala bi da znači pomeranje fokusa sa linija cifara po svakoj posebnoj stavci na nešto krupniji posmatrački plan, u kome će biti jasno pre svega šta se finansira i ko će biti odgovoran za izvršenje budžeta. Upravo je oko izvršenja budžeta i bilo najviše rasprave na skupštini, jer su mnogi odbornici smatrali da se budžet praktično donosi pro forme, a pare se troše ko kako stigne. Ili, što reče odbornik Miroljub Stanković (SNS), sve je ovo lepo i krasno, al da vidimo kada ćete praviti prvi rebalans. Tvorci budžeta predstavljaju ga dvojako, čak isključujućim epitetima, kao što su razvojni i štedljiv, restriktivan i ambiciozan i slično. Opozicija, koja u lokalnom parlamentu postoji samo u tragovima, zamerila je i što u času kada smanjuju plate vlasti kupuju novi auto (vidi okvir), i slične stvari, ali je ovoga puta budžet prošao bez mnogo halabuke. Pa sad, da li je on toliko dobar, ili je pak nešto drugo po sredi?

NOVA KOLA
U godini štednje, Vranje je rešilo da kupi i nov putnički automobil, više srednje klase, kažu poznavaoci. Najviše priče o tome na Skupštini je doneo odbornik SNS-a Miroslav Nešić, koji je ustvrdio da je reč o neviđenom bahaćenju, kakvo do sada ovde nije zabeleženo u praksi.
– Što bi mladi rekli, ovde je reč o ful-ful opremi. Samo ove specijalne gume sa specijalnim felnama koštaju od 10.000 do 12.000 evra više nego obične. U vremenu štednje sramota je da se grad bahati na ovakav način – kazao je Nešić.
O čemu je ovde zapravo reč? Grad je raspisao javni oglas za nabavku dizel putničkog vozila, al da bude limuzina, svetlo sivo metalik. Dodatna oprema koja je navedena u pozivu posebna je priča. Ako je AIRBAG već standardna oprema (za vozača, suvozača i prednji bočni), to se svakako ne može reći za bi-ksenonske farove, teleskopski uređaj za pranje farova, LED svetla u prednjim farovima i zadnjim štopovima, kožni volan sa komandama za putni računar / radio/ telefon… Pa tu je i  dvoozonska klima sa elektronskom regulacijom, sa prednjim  svetlima za maglu sa „korner“ funkcijom, senzorom za kišu, sa unutrašnjim retrovizorom sa auto zatamnjenjem i slično. Najviše priče na Skupštini bilo je oko namere da novi gradski auto ima spoljašnje retrovizore sa grejačima(!), aluminijumske felne 17”, radio Mp3 sa integrisanim cd šaržerom i ekranom osetljivim na dodir i sa tri naslona za glavu pozadi.
Replicirajući, gradonačelnik Antić je rekao da je dosadašnje službeno vozilo Grada „crklo“, i da bi njegova popravka stajala više od kupovine po sistemu „staro za novo“ kod „Auto Čačka“.
– Ja u autu živim, jedem, spavam. Ja nisam sastavljao poziv, a auto smo planirali da kupimo još pre godinu dana. Mislio sam da to neće biti neophodno, ali ipak jeste – rekao je Antić.

PRIHODI I RASHODI

– Prihodna strana budžeta je odgovorno ambiciozna, izazovna i realna, moguća uz pojačan rad svih zaposlenih. Rashodna strana je funkcionalno restriktivna, jer omogućava, ma koliko štedeli, da sve funkcioniše kao i ranije – ocenjuje Dragan Spirić, tvorac budžeta,.

– Budžet je vrlo ambiciozan, dobro zamišljen i koncipiran. Ovo je ogroman izazov za mene da ga ostvarim. Sve je otvoreno i jasno, jer smo mi najotvorenija vlast u Srbiji – mišljenja je pak gradonačelnik Zoran Antić.

Ali, ne dele svi tu sreću. Odbornik Igor Andonov, na primer, smatra da je problem u načinu trošenja:

– Generalno, radi se o dobrom konceptu, predstavljenom tako da se vidi svaki dinar. Problem nije tu, nego u načinu trošenja novca, koji podrazumeva rebalans, pa ako ni on nije dovoljan da se sve opere, onda još jedan. I to sa ovim budžetom blage veze nema. Dakle, ne verujem u ovaj budžet – kaže Igor Andonov iz SDS-a, jedan od retkih kritičara poteza lokalne vlasti u skupštini.

On iznosi i primer – za poljoprivredu je, recimo, izdvojeno 30 miliona dinara. Super, samo što rebalans tu oblast pepoznaje sa pet do šest miliona, a stvarno se potroši četiri ili pet.

– U kojoj budžetskoj rupi završi ostatak? – pita Andonov. 

I sad, ko je od njih u pravu? Ili su pak svi pomalo u pravu? Cife govore za sebe – prema zvaničnim dokumentima, budžet će biti visok oko 2.18 milijardi dinara na prihodnoj, ali 2,39 miliona na rashodnoj strani, što znači da je manjak, dakle planirani deficit veći od 215 miliona dinara! O kakvoj je kombinatorici reč najbolje pokazuje da je u ovoj godini budžet predviđao defiicit od 187 miliona?

– Sredstva potrebna za pokrivanje fiskalnog deficita biće obezbeđena od viška prihoda od ranijih godina, 50 miliona, i od zaduživanja – 127 miliona iz prethodne godine i 160 miliona novog kredita – piše u odluci o budžetu.

– Zakonima je omeđeno pravljenje budžeta čak i do 80 odsto. Preostalih 20 ili 30 odsto smo uvećali kreditima, da možemo kapitalno da investiramo – objašnjava većnik Spirić.

Dakle, ovde je reč o svojevrsnom šematizmu, koji se popunjava ne slobodnom voljom tvoraca budžeta, nego zakonskim okvirima. Ovoga puta, izgleda, kada je ispunjen zakon, ništa nije ostalo, pa se krenulo u smanjenje plata, rigoroznu štednju i na kraju u zaduživanje.

E sad, po razdelima. Plate za zaposlene u 2014. godini planirane su na nivou od 818. miliona dinara, dok je ove godine ta cifra 672 miliona.

– Planirali smo da uštedimo i više od sto miliona po ovoj stavci – kaže gradonačelnik Antić.

Lepo, samo što Igor Andonov, budući i sam ranija vlast, otkriva mehanizme na kojima funkcioniše režim. Kaže, u budžetu je prikazano da za plate ide jedna cifra, a reč je o nešto malo većoj. 

– U „plate i dodaci zaposlenih“, dakle konto 411, ne ulaze ulaze plate za RTV Vranje, koje idu pod izdavaštvo, pa ne ulaze plate za Sportski, Omladinski i Dečiji savez, pa one koje transferima preko konta „trasferi ostalim nivoima vlasti“ konto 4631 idu u Vranjsku Banju, pa Centar za socijalni rad… I tako, od  672 miliona, prebacujemo i prošlogodišnjih 800 miliona – kaže Andonov.

– Smanjili smo sve plate, sport će dobiti 10 miliona manje, slično je i sa drugim organizacijama. Kapitalni projekti su ono što treba gledati, to vuče grad napred, a ovo o čemu govorite su sitnice – smatra gradonačelnik Antić.

SMANjENjE KAO POVEĆANjE

Lepo, samo što je prošle godine za kulturu, sport, vere i slično, ma kako da je ovo dovedeno u vezu da bude slično, planirano skoro 309 miliona, dok je ove u te svrhe izdvojeno 349 miliona. Lepo neko smanjenje, sa 40 miliona povećanja?!

Opet, ima i svetlih primera. Recimo, budžet za plate u Skupštini smanjen je sa 18 na 12 miliona, dok je budžet Gradskog veća i gradonačelnika, za plate, pao sa 30 na 22,6 milona. Zanimljivo da je u prošlogodišnjem budžetu jasno pokazano da je za plate u Gradskoj upravi bilo neophodno 226 miliona dinara, a da ove nema jasno pokazane cife za plate.

Ipak, najveće smanjenje pretpreo je budžet za medije, koji je skresan za polovinu sume, sa 48,3 miliona u prošloj na 25,8 miliona u ovoj godini. Razlog tome je što Grad ni do sada nije finansirao informisanje, nego samo RTV Vranje. Sada ova firma do polovine 2015. mora u privatizaciju ili stečaj, a vlasti su iskoristile šansu da sa državnom televizijom u istoriju pošalju i budžet za informisanje!

– Nije baš tako, i mislim da građani neće osetiti probleme u informisanju. Ovo je posebna godina jer ćemo RTV finansirati samo do njene polovine. Uostalom, i u drugiim oblastima ima drastičnog smanjenja budžeta, na primer u sportu – kaže Nela Dimitrijević gradska većnica zadužena za medije i kulturu.

 Pomalo je čudno da je za projektno finansiranje medija izdvojeno 4,8 miliona dinara, što je nešto više nego lani, a da je isti novac za kulturu uvećan čak pet puta, sa tri na 16,2 miliona dinara.

– Reč je o zakonskoj obavezi da se sagledaju organizacijje kao što su SUBNOR ili „Sevdah“, a zakon je u kulturu svrstao i Eparhiju Vranjsku – objašnjava ovakve razlike Dragan Spirić.

I novac za ekologiju i zaštitu životne sredine sporan je na mnogo načina. Pitanje i na skupštini bilo je kamion smećar. Ova mašina vredna oko četiri miliona dinara provlači se iz budžeta u budžet, a nikako ga nema u stvarnosti.

– Sredstava koja se ubiru iz takse za ekologiju strogo su namenska i ne mogu se trošiti ni za šta drugo. Ako zbog javnih nabavki nije kupljen smećar, a ima ga u budžetu za ovu godinu, to znači da će vlast ove godine morati da kupi dva smećara! A kako ga kroz budžet provlače godinama, onda mora da kupi najviše smećara u Srbiji – objašnjava siituaciju Igor Andonov iz SDS-a.

Nemanja Nuhijević, većnik za ekologiju kaže da je sav novac tu:

– Sav novac za ekologiju je tu i nema ništa sporno. Ovaj budžet samo je osnova, a pravo stanje imaćemo tek posle rebalansa, kada vidimo kolika  ća naplata ekološke takse zapravo biti – kaže Nuhijević.

Lepo, samo, recimo, Uroš Trajković, prethodni direktor Zdravstvenog centra u Vranju pred sudom je za nenamensko trošenje para – dobijao novac za lekove, a on delio plate. Ovde je u banku ista situacija – grdni milioni troše se nenamenski, pa nikom ništa.

OVE I ONE ORGANIZACIJE

Mnogo priče ima i oko finansiranja nevladinih organizacija. Malo – malo, pa se u budžetu pojave nekakve dotacije i subvencije nevladinim organizacijama, te za kulturu 16 miliona, te za sport 45 miliona, te ovamo, te onamo.  Treba napomenuti da se ovde, na nekakavoj čudnoj zakonskoj osnovi, bez konkursa finansiraju i udruženja građana, kao što  su MNRO, savezi slepih i gluvih i nagluvih…

– Zašto su te organizacije u prednosti u odnosu na neke druge? I ko odlučuje o tome ko će dobiti prednnost? I na koji način se odlučuje? – pita Igor Andonov.

– Mi smo budžete za liniju 481 „dotacije nevladinim organizacijama“, sa 98 miliona u prošloj smanjili na 73 u ovoj godini, ili sa 4,29 odsto budžeta na 2,9 odsto – tvrdi većnik Spirić.

I tako dalje i tako dalje. Roneći po lavirintima budžeta, jedne knjige od stotinak strana, može se pohvaliti nikada veći komunalni program, odvajanje za Pozorište, za „Geoks“, za otkup zemljišta za fabriku za prečišćavanje vode… To stoji. Ali da je budžet kao programski nejasniji nego kada je bio linijski, stoji i to. Kako će ovo što je planirano biti i ostvareno u praksi? Izgleda da baš u tom grmu leži budžetski zec, uvek spreman da pobegne u neko još dublje grmlje.