Dugo putovanje kroz košarku

Poznati vranjski sportista govori kako je deceniju utrošio u pripremu i pisanje monografije o klubu u kome je započeo karijeru, problemima da nađe izdavača, skromnoj ušteđevini koju je potrošio da bi knjiga izašla

Prošle nedelje u Galeriji Narodnog muzeja u Vranju, pred oko stotinak poštovalaca i zaljubljenika u sport među obručima, poznati vranjski košarkaš Dragan Antić Anta predstavio je monografiju o četiri decenije Košarkaškog kluba Jug. Autor je prisutnima rekao da je glavni motiv da napiše knjigu o klubu u kom je ponikao, ostavljanje traga u vranjskom sportu. Mnogo manje bilo je reči o velikim mukama kroz koje je prošao u procesu stvaranja, a i samog čina pisanja.

– Iako je Košarkaški klub Jug osnovan u julu 1973. godine, za ne verovati je da uopšte u klubu nema dokumentacije za prvih dvadeset godina. Doživeo sam šok, jer nisam mogao da pretpostavim da ne postoji nikakav pisani trag. Želja da ne odustanem od ideje, terala me je da se snalazim kako znam i umem. Krenuo sam najpre od novina, tačnije od nedeljnika Slobodna reč i Vranjske. Ali, i tu je mnogo toga nedostajalo. Oslonio sam se na ljude za koje sam čuo da imaju dokumentaciju u Vranju. Međutim, i to je bilo nedovoljno! Put me je odveo u Niš, u Regionalni košarkaški savez. Međutim, ni oni nisu imali svu dokumentaciju. Predložili su mi da navratim u Niške novine. Tamo sam bukvalno bio zaključan od osam ujutro do osam uveče i iz kompleta izvlačio podatke o Jugu. Ali, i to nije bilo dovoljno da se pokrije ceo period. Zato me je put odveo do ljudi u Aleksincu, Boru, Zaječaru, gde sam uzimao podatke, spavajući kod njih po nekoliko dana. Tu sam proveo i najviše vremena. Praktično, punih pet godina prikupljao sam građu.

PROFIL
Ime i prezime: Dragan Antić Anta
Rođen: 10.01.1961. Vranje
Bračno stanje: oženjen, supruga Gordana, sinovi Milan (12) i Dušan (19 godina)
Obrazovanje: Fakultet za fizičku kulturu
Igračka karijera: Jug, od 1976. do 2005, za vreme studija u Nišu član KK Student
Trenerska karijera: Trener Juga od 1989. do 1991, trener KK Morava od 2011. do današnjih dana.
Trenersko obrazovanje: Viša trenerska škola, trener sa crvenom licencom

Ali to nije bio jedini problem?

– Tačno je! Znate da kad ovakve stvari krenu, onda po pravilu muka muku stiže! Nemate sponzora, niko ozbiljno ne shvata vaš projekat, i onda nemate izbora, oslonite se na vlastite snage i dolazite u situaciju da teško zarađeni novac trošite za jednu knjigu.

Ipak, čini se da je bilo najteže u periodu kad je knjiga već bila pripremljena za štampu i kada niste mogli da nađete izdavača?

– Svi su tražili neke pare. Ja nisam bio tu vešt dok mi moji prijatelji, tehnički urednik Dejan Rusimović i lektor Bogoje Arsov nisu rekli: «Anto, ne moli nikog, uzmi kataloški broj od Narodne biblioteke Srbije, to košta hiljadu dinara i sam sebi budi izdavač». Ja ih poslušam i štamparija «Spektar» iz Vranjske Banje mi odštampa knjigu, gde sam ja autor i izdavač!?

Šta između korica na 333 strane čini suštinu njegovog dugogodišnjeg rada?

– Cela knjiga zamišljena je kao biografija kluba koji je osnovan u leto 1973. godine, zaključno sa sezonom 2013/2014. Na samom početku predstavio sam osnovne karakteristike grada u kojem klub egzistira, a to je Vranje. Potom sam ispisao redove o nastanku košarke i objasnio prve dane ovog sporta u našem gradu. Takmičarski, knjiga sadrži nastupe kluba od 1974. do današnjeg dana. Potom, kroz reč i sliku govori o meču sa Crvenom zvezdom iz Beograda u našem gradu, zatim poseti olimpijske reprezentacije Jugoslavije našem gradu, pa poseti reprezentacije Indonezije Vranju. Tu je obrađen i veliki turnir povodom deset godina postojanja kluba. Ono što je posebno interesantno jesu podaci o kvalifikacijama za popunu Srpske lige u Čajetini u sezoni 1989/90. Takođe, i zapis o drugoj poseti košarkaša Crvene zvezde Vranju 1996. kao i trećoj poseti crveno-belih košarkaša 2000. godine. Napomenuću da su beogradski košarkaši još dva puta bili u Vranju, a tu je i reprezentacija Prve srpske lige, potom košarkaši Vardara iz Skoplja, kao i Iraklisa iz Soluna. Posebnu draž čine podaci o trenerima i predsednicima kluba, a izuzetnu važnost knjizi daju mnogobrojne fotografije a sa mečeva tokom takmičenja, ali i posete velikih klubova koji su igrali mečeve sa Jugom.

Bili ste najpre igrač, potom trener kluba, i trener i igrač i u ovom trenutku jedini ste čovek u Pčinjskom okrugu koji ima crvenu licencu koja omogućuje da se vodi klub u najvećem rangu takmičenja. Kako danas gledate na klub u kojem ste ponikli i o kome ste napisali knjigu?

– Jug je trenutno u Prvoj regionalnoj ligi «Istok». Poslednjih nekoliko sezona vodi žestoku bitku oko opstanka u ovom rangu takmičenja. Generalno, oni koji vode politiku o razvoju sporta u našem gradu morali bi da daju veći značaj košarci. Kada se to desi, a mora, sigurno je da će klub biti i u većem rangu od ovog u kojem se nalazi. Mora se stvoriti i jaka košarkaška organizacija na nivou okruga. Nelogično je da samo kolega Simonović i ja imamo crvenu licencu. Ja i danas pomažem hanskoj Moravi, koja igra Drugu mušku ligu sa licencom, jer u Vladičinom Hanu nema trenera sa tim zvanjem, a oni ljudi igraju republički rang u kome nema priče o amaterizmu i improvizaciji – kaže na kraju naš sagovornik.