Na putu ka Evropi

Kada budu otvorena poglavlja 23. (Pravosuđe i osnove prava) i 24. (Pravda, sloboda, bezbednost) i kada krene njihov skrining, Srbija će se susresti sa ne malim problemima. Očekuje se da će nam posebno neprijatne biti činjenice iz poglavlja 23. u koji su „smeštene“ manjine

Naredne, 2015. godine Srbiju čeka najznačajnija faza evropskih integracija na putu ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji. Kada budu otvorena poglavlja 23. (Pravosuđe i osnove prava) i 24. (Pravda, sloboda, bezbednost) i kada krene njihov skrining, Srbija će se susresti sa ne malim problemima. Očekuje se da će nam posebno neprijatne biti činjenice iz poglavlja 23. u koji su „smeštene“ manjine. Na tom terenu do punog izražaja će doći tema koju danas u političkom žargonu nazivamo uključivanje Albanaca u institucije sistema.

POVOLjNA OKOLNOST

Politički lideri Albanaca s juga Srbije već godinama ukazuju na taj problem i u svakom razgovoru sa službenim Beogradom to pitanje stavljaju na vrh dnevnog reda. Ovim pitanjem se posebno temeljito bavi Šaip Kamberi, narodni poslanik Partije demokratskog delovanja (PDD) iz Bujanovca, koji kaže da ovaj proces trpi zbog „nedostatka političke volje vlasti u Beogradu“ da naprave kakve-takve pomake.

-Albansko stanovništvo nema poverenja u institucije i organe ove države, a ključ stabilizacije je u izgradnji poverenja u institucije. A to se omogućava na taj način što se pripadnicima svih etničkih grupa u državi daje jednak pristup tim istim institucijama. To je obaveza koja proizilazi iz svih međunarodnih dokumenata, a Srbiju na to obavezuju i pregovaračka poglavlja 23. i 24. u procesu pridruživanja EU – podseća Kamberi.

On smatra da je to povoljna okolnost za manjine, ali opominje da je, recimo, primer rešavanja sudske vlasti na ovom području „klasičan primer diskminacije albanskog stanovništva“.

Reforme pravosuđa 2010. i 2013. zadale su prilične probleme građanima juga Srbije. Najpre su, i Bujanovac i Preševo, opštine u kojima etnički Albanci čine većinsko stanovništvo, ostavljeni bez sudova, a građani su i za najmanju sitnicu morali da dolaze u Vranje, administrativni centar Pčinjskog okruga. Greška je ispravljena tako što je Bujanovcu vraćen Osnovni sud, koji je nadležan i za Preševo.

A kada se govori o uključivanju Albanaca u državne institucije, Šaip Kamberi podseća da član 21.Zzakona o pravima i slobodama manjina, propisuje da se prilikom zapošljavanja u javnim službama, uključujući i policiju, mora voditi računa o odgovarajućoj nacionalnoj zastupljenosti.

Riza Halimi, lider PDD drugi narodni poslanik Albanaca  u Skupštini Srbije, podseća na sve obaveze koje je 2001. godine, država preuzela takozvanim „Čovićevim planom“ posle oružanih sukoba. Halimi tvrdi da taj plan više niko ne poštuje, i da situacija na terenu, bar što se tiče integracije Albanaca u policiji, ide u sasvim drugom pravcu.

– Plan zvaničnog Beograda za rešenje krize na jugu Srbije, poznatiji kao „Čovićev plan“ podrazumeva i formiranje multietničke policije. To je bio veliki posao koji je uz pomoć OEBS realizovan od 2002. godine. I, znate li šta smo danas dobili? Pa, dobili smo da su Albanci samo policajci, dok su rukovodeća mesta, čast retkim izuzecima, i dalje rezervisana isključivo za Srbe. Koliko je to korektno neću da komentarišem – kaže Halimi.

On „multietničnost policije“ ilustruje podacima sa terena rekavši da u Preševu, u policiji, ima skoro podjednako Albanaca i Srba, bez obzira što je tamo po popisu veše od 90 odsto Albanaca. Kaže takođe da je u Bujanovcu, u tamošnjoj Policijskoj stanici, od oko 300 policajaca tek 100 Albanaca iako u toj opštini ima skoro duplo više Albanaca od Srba.

-Takva ili gora situacija je i u pravosuđu, Upravi prihoda, Katastru nepokretnosti. PTT, Telekomu, Srbija šumama, Službi zapošljavanja i tako dalje – saopštava Halimi

Slična je situacija i sa inspekcijama. U Pčinjskom okrugu deluje ukupno 11 republičkih inspekcija, ali ni u jednoj od njih nema Albanaca, bez obzira na brojnost  te manjine koja u okrugu od oko 220.000 stanovnika čini nešto manje od jedne trećine. Drugi je primer Železnica Srbije, u kojoj, na dve stanice u Prepševu i Bujanovcu, ima ukupno 27 zaposlenih, a samo je jedan Albanac. Dakle, činjenice su neumoljive i u oštroj koliziji sa onim za pšta se samo deklarativno zalaže država Srbija.

Slaba integracija Albanaca stalna je temana jugu Srbije, pa je država pre dve godine, u saradnji sa albanskim liderima, preko Koordinacionog tela, usvojila novi plan integracije, u sedam tačaka. Albanci su i ovim planom nezadovoljni, a država se brani drugim argumentima

-U tri opštine sa juga godišnje je uplaćivano,  mimo redovnih budžeta, po oko 250 miliona dinara, što je za devet odsto više nego drugim lokalnim zajednicama u Srbiji. Uz to, Srbija stipendira oko 250 učenika srednjih škola, kao i preko 30 studenata svih nacionalnosti – saopštavaju iz Koordinacionog tela za opštine Bujanovac, Preševo i Medveđu.

Svemu tome dodaju da je u poslenjih 13 godina u razvoj juga Srbije, iz državnog budžeta investirano oko  75 miliona evra, a još 35 miliona obezbedila je međunarodna zajednica.

Šaip Kamberi kaže da je, prema njegovim podacima, u Bujanovcu, u državnim službama zaposleno oko 1.600 ljudi, Albanaca je 387, Roma 17, dok su ostali Srbi. To je daleko od zakonski zagarantovanog prava po kome etnička struktura u državnoj upravi mora da bude odgovarajuća sastavu stanovništva na terenu. Na upadicu da je srpski premijer Aleksandar Vučić obećao „da će ovoga puta biti drugačije“, Kamberi s nevericom vrti glavom.

– Da li će tako i biti, videćemo. Očekujemo da proces integracije stvarno pokrenemo sa mrtve tačke. To ne znači samo obezbeđivanje radnih mesta, nego i preuzimanje potpune odgovornosti za delovanje u socijalnom, političkom i ekonomskom sektoru. To je dvosmeran proces, i obaveza manjine je da se ponaša i po domaćim i po međunarodnim zakonima – precizan je Kamberi.

DOVOLjNO JE UČINjENO

U čestim političkim raspravama sa Albancima ne samo u Bujanovcu, polemiše dr Stojanča Arsić, koji je do jula 2002. godine, i prvih demokratskih izbora na jugu Srbije, bio predsednik opštine.

– Objektivno, stvari se na terenu odvijaju u dobrom smeru i dosta toga je za Albance učinjeno na planu izgradnje infrastrukturnih objekata, obrazovanja, kulture, definisanja simbola nacionalne manjine i obezbeđivanja udžbenika na albanskom jeziku – tvrdi Arsić, danas zamenik predsednika Bujanovca.

Analitičar Dušan Janjić ovakvo ponašanje pojedinih albanskih lidera povezuje sa raspadom Jugoslavije devedesetih godina prošlog veka i nerešenim kosovskim pitanjem. Prema njegovim rečima, albanska elita iz Bujanovca i Preševa uključena je u sve akcije Albanaca u regionu, i tu deluje u okviru programa koji ima dve faze – stvaranje kosovske države i trenutno aktuelne borbe za stvaranje autonomije Albanaca na jugu Srbije:

– Albanci sa Juga Srbije školovali su se na Kosovu, tamo su kupovali nekretnine i drugu imovinu, tako da sada ne znaju u kojoj državi zapravo žive, a hteli bi da im se to stavi jasno do znanja – izjavio je Janjić.

Sve u svemu, Albanci kao ključne zahteve za uspostavljanje vladavine prava na jugu Srbije navode veću zastupljenost u državnim institucijama, ekonomski oporavak, službenu upotrebu jezika, pisma i nacionalnih simbola, decentralizaciju pravosuđa, bolju zdravstvenu i socijalnu zaštitu i slično. Sledeće ili u dve sledeće godine, dobićemo vrlo konkretne odgovore uglavnom na sva ova pitanja.