Jednostavnost je najbolja finta

Poznati trener govori o uzavreloj fudbalskoj atmosferi u Surdulici, narodnom poslaniku Novici Tončevu kao tvorcu preporoda fudbala u ovoj varoši, želji da Surduličane uvede u Super ligu, porodici kao najboljem utočištu, strahu da mu u tim ne zaluta igrač tipa «zlatne noge, a glava luda»

– Zahvaljujući spletu okolnosti, našao sam se u Surdulici o kojoj sam malo znao. Došao sam u trenutku kada se Radnik grčevito borio za opstanak u Prvoj ligi, pokrivajući svojom prolicencom mog kolegu iz Čačka Neška Milovanovića. Određeno iskustvo trenera sam imao iza sebe i bilo je realno da se po završetku šampionata rastanem sa ljudima iz ove varoši. Međutim, tih pet kola, koliko sam sedeo na klupi, izmenili su mnogo toga. Bio sam trener mnogih ekipa, ali nigde nije bilo toliko jedinstva i, ja bih rekao, idealne korelacije na trasi igrači – trener – Uprava kluba – najodgovorniji u lokalnoj samoupravi. Svojom strašću i svojom odanošću klubu, oni su me fascinirali, pogotovo čovek izuzetne harizme i čovek koji u sebi nosi strast za fudbalom, gospodin Novica Tončev. Ni danas mi nije jasno kako ovaj gospodin u najboljim godinama uspeva da u nagomilanim obavezama koje ima od jutra do mraka, nađe vremena i za fudbalski klub. Nigde nisam video tu količinu posvećenosti kao kod njega. To je možda bili ključno da ponudu da budem trener prihvatim oberučke. Ponosan sam zbog toga i, zbog ovih divnih ljudi i ove divne publike i svakog stanovnika ove opštine, daću sve od sebe da Radnik od idućeg leta igra u Jelen super ligi. Ujedno, biće to i vrhunac moje trenerske karijere. Ako se sve to dogodi, a sva je prilika da hoće, ispuniću svoj san da konačno u ovoj zemlji ostavim dublji trag. Ni slutio nisam da ću taj podvig da izvedem u Surdulici. Ali, znate, čudni su putevi Gospodnji – kaže Milinković.

Sjajni rezultati doveli su ovog odličnog stručnjaka u epicentar svih fudbalskih priča koje se svakodnevno odvijaju, ne samo u Surdulici, već i u celom Pčinjskom okrugu, pa i šire. Pitamo ga kako podnosi teret slave koja mu je na plećima posle odličnih rezultata tokom jesenje sezone tima koji predvodi.

PROFIL
Ime i prezime: Mladen Milinković
Rođen: 14.05.1968. Loznica
Obrazovanje: Visoka trenerska škola, zvanje trenera sa prolicencom
Bračno stanje: oženjen sa suprugom Vesnom sa kojom ima dva sina Slobodana i Milića, studente prve, odnosno, četvrte godine Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu
Igračka karijera: Sa 16 godina nastupa za FK Gučevo koje se takmiči u Srpskoj ligi. Od 1987. član Mačve iz Šapca, člana Druge lige, 1989. član FK Drina iz Zvornika koja se takmiči u Međurepubličkoj ligi. Od 1991. do 1993. igra u FK Loznica. Članu Druge savezne lige. Od 1993. do 1996. brani boje kiparske Omonije gde zajedno igra sa Vranjancem Nenadom Jakšićem. Od 1996. do 1997. ponovo brani boje FK Loznica. Od 1998. do 2000. brani boje Fudbalskog kluba Jaro (Finska). Od 2000. do 2001. igra za grčkog drugoligaša Nausu. Od 2001. do 2002. ponovo nastupa za finski fudbalski klub Jaro. Od 2002. do 2003. nastupa za grčkog drugoligaša Kastoriju. Od juna 2003. pa do kraja godine brani boje Radnički Stobeksa koji se takmičio u Drugoj saveznoj ligi, čime je završio igračku karijeru
Trenerska karijera: 2004. do 2005. Drina (Zvornik), 2006. Bane (Raška), od 2007. do 2009. Drina (Zvornik), 2010. do 2011. Radnički Stobeks, 2012. FK Loznica, 2013. BSK Borča, od maja 2014. na klupi FK radnik (Surdulica) gde je i danas u ulozi trenera.

– Ja sam po pirodi vrlo tih i uzdržan čovek. Fudbal shvatam kao vrlo ozbiljan i težak posao. Njemu se prepuštam svakodnevno i dosta vremena trošim na pripremi treninga, strategije, obučavanju igrača za najteže zadatke u ofanzivi i defanzivi. Dosta vremena mi odlazi i na analize protivnika sa kojima igramo, a evo sada imam malo oduška, šampionat smo završili uspešno. Da je bilo sreće i da odlični Ilić nije sproveo loptu u našu mrežu, mi bismo bili prvaci. Delilo nas je samo neverovatnih deset sekundi do titule jesenjeg prvaka. Pao je taj nesretni gol i prvi put sam ne kao trener, već više kao roditelj, tešio Danijela Ilića koji je plakao kao dete. Rekao sam mu: «Sine, fudbal je igra grešaka, onaj ko ih napravi više, taj gubi, a onaj ko ih izbegne, taj po pravilu pobeđuje».

Zimska je pauza, šampionat počinje 7. marta, vremena za pripreme ima dovoljno, pa pitamo našeg sagovornika koliko će trajati odmor igrača i stručnog štaba i kada će se praktično prići realizaciji cilja Radnik u Jelen super ligi:

– Ja sam sa svojom porodicom u Loznici, gde vraćam film o minuloj sezoni i polako pripremam strategiju za prolećni deo. Mnogo toga analiziram, jer znam da nam nimalo neće biti lako u konkurenciji izuzetno jakih timova, u prvom redu ivanjičkog Javor Matisa i Metalca iz Gornjeg Milanovca. Do 20. decembra igrači koji su vezani ugovorom do kraja godine moraju da se izjasne da li žele da nastave saradnju sa Radnikom i u drugom delu šampionata. Nekolicina fudbalera je u pitanju, a već je Predrag Jeremić prvi koji je otputovao za Azerbejdžan u nadi da tamo zaigra. Ne znam dokle je stigao, ali kažem, jasnu situaciju ću imati već 21. decembra. Sa upravom pravimo planove o pripremama igrača, kao i dovođenju nekolicine iskusnih. Moramo imati po dva fudbalera na svakoj poziciji. Dovešćemo isključivo one igrače koji iza sebe imaju superligaško iskustvo. Najverovatnije da ćemo pripremni period, i to onaj glavni, obaviti u Turskoj, odnosno u Antaliji gde će biti mnoge domaće i strane ekipe i to nam je najbolja opcija s obzirom da ćemo imati veliki broj pripremnih utakmica, što je i najvažnije za dobar start.

Imate li straha s obzirom da vas čekaju teška iskušenja?

– Normalno je da svaki čovek u sebi nosi dozu straha. To je ljudski. Kad je u pitanju sam šampionat, već sam naglasio biće teško, ali kad postoji jaka želja, onda sve te prepreke mogu da se preskoče i da čovek dođe do cilja. Ne spadam u onu grupu ljudi koja čim se rodi, sanja da bude na vrhu planine, jer dobro znam da je prava sreća u sporom savladavanju litica. Mene je jedino strah da mi u tim ne zaluta neki igrač tipa «zlatne noge, a glava potpuno luda».

Pitamo ga u kakvoj atmosferi mu je najprijatnije?

-To je moja porodica, moja supruga i dva moja sina. Sastavni deo sreće svih nas čine i dva šarplaninca i jedan labrador. Sretan sam kada se prepustim čitanju. Ovih dana stariji sin Milić je doneo knjigu nobelovca Marija Vargasa Ljose i ja se divim tom majstoru pisane reči i njegovoj misli koja me polako opseda, a koja iz usta ovog nobelovca glasi: «Problem čoveka ovog 21. veka je u tome što nije u stanju da prepozna i zavoli ono što je lepo. Svet predstavlja izlomljenu sliku sa zatamnjenom površinom u pozadini, reč je o čistom prelomu vremena gde je haos našao svoje utočište».

Na karju razgovora, molimo ga da nam u najkraćem opiše stanje u srpskom fudbalu!

– Čista katastrofa! Mnogima koji vode klubove treba reći onu Vukovu «šta ćete ovdje, idte odatle glave buđoglave»