Hronika jednog vremena

, , , , , , , , , ,

Krajem te 1994. godine, u Srbiji se zveckalo oružjem, dešavale su nam se tajne mobilizacije, a zadah rata širio se na balkanske susede. U sveopštem ludilu, Miloševićevi janjičari te godine ukidaju „Nezavisnu borbu“, a u četvrtak 8. decembra, u Vranju, najjužnijoj srpskoj guberniji, rodile su se private novine “Vranjske”. I, tako, grupica slobodnih novinara kod građana je probudila nadu u slobodu i demokratske vrednosti, novinama koje su koštale samo 1 deda Avramov dinar.

U ponedeljak, 8. Decembra 2014, rođendan “Vranjskih” prošao je tiho, nečujno i neprimetno. Kako god i šta god, ova novina je, svih ovih godina, bila svedok i hroničar istorije ne samo juga Srbije. To mi o nama, a kako misle političari, privrednici, radnici, zanatlije, državni službenici, kulturni radnici, penzioneri, mladi, predsrtavnici građanskog društva i međunarodnih organizcija, sportisti, novinari. Postavili smo im dva pitanja:

Prvo, da ocene ulogu i misuju Vranjskih, i drugo, da nam ukažu gde smo grešili i u kojim slučajevima nisu bili na našoj strani. Sagovornici su poređani po azbučnom redu

Zorica Aleksić, novinarka:

– “Vranjske” su za mene simbol hrabrog novinarstva posvećenog svojim čitaocima. Pitam se šta bi se dogodilo u “Slučaju Pahomije” da vi niste alarmirali srpsku javnost, da niste stali uz one dečake i njihove porodice. Ima li šta jače od toga? Čestitam vam.

– Stvarno mi je tesko da se setim šta bih mogla da vam zamerim. Možda detalj da su nekada, karikature ili saljive foto-montaže umele da budu na granici pristojnosti.

Dragan Aleksić, vlasnik preduzeća Nutriko:

–  Novine “Vranjske” 20 godina igraju glavnu ulogu na medijskom nebu juga Srbije. Odlučno i odgovorno pišu o temama koje drugi mediji nisu smeli ni da pomenu. Sama činjenica da postojite 20 godina jasno pokazuje umešnost redakcije da pronađe put do Njegovog Veličanstva – čitaoca.

–  Šta da kritikujem? Novine imaju previše populističkih i senzacionalističkih članaka o dešavanjima u gradu. Tako uticajan i značajan nedeljnik treba kritički da se osvrće na sve oblasti društva, od privrede i politike do obrazovanja i kulture.

Zoran Antić, gradonačelnik Vranja:

– Činjenica da trajete dve decenije dosta govori o vama. Postoje dve dimenzije jednog nedeljnika poput ,,Vranjskih“ – da ukaže na negativne pojave u društvu  i da promoviše događaje koji su od interesa za jednu sredinu. Koliko ste uspeli da u tome nađete pravu meru pokazaće vreme.

–  Biti istomišljenik sa medijima je nemoguće. Ne zameram ni na čemu, sem što je u jednom periodu kreiranje javnog mnjenja bilo jednostrano. Vrlo često se dešavalo da se ne čuje druga strana, što je nedopustivo. Nosite veliku odgovornost jer kroz 100 ili 200 godina, kada neko bude čitao novine, može steći utisak da se u Vranju ništa pozitivno nije dešavalo.  

Slaviša Bulatović, poverenik SNS:

– Činjenica da trajete 20 godina je dokaz da vredite. Kamo sreće da je Vaš nesebičan istraživački trud, prepun iskušenja, bio ispraćen isto tako odgovornim radom nadležnih državnih institucija.

–  Nisam se slagao kada bi novinari postali komentatori u svojim tekstovima, ali to sam smatrao kao nedostatak iskustva, a ne zle namere da se nanese šteta nekome. Želim Vam da nastavite započetu misiju, da trajete dugo, da vam kvalitet i tiraž konstantno rastu i da svojim trajanjem doprinesete da Vranje bude „oslobođeno“.

Nemanja Dejanović, koordinator Kancelarije za mlade:

– Novine su uspešno informisale o svim aktuelnostima u gradu, osvrćući se ponajviše na aktuelne probleme sa kojima se naši sugrađani suočavaju. Naročito je značajno angažovanje „Vranjskih“ u pojedinim projektima koji se tiču osetljivih društvenih grupa, čime su skrenuli pažnju na probleme sa kojima se suočavaju pripadnici tih grupa.

– „Vranjske“ bi, shodno svojoj funkciji, morale znatno više da sarađuju sa  nevladinim sektorom. Takođe bi bilo dobro da veću pažnju posvete omladinskoj politici na lokalnom nivou.

Sunčica Denić Mihajlović, profesorka Učiteljskog fakulteta:

– Uloga i misija „Vranjskih“ razlikovala se u proteklih 20 godina. Pojavljivanje novina bilo je vreme svetle i pozitivne društvene i kulturološke novinarske misije kako u Vranju, tako i na jugu Srbije. Poslednjih godina novine su se pretvorile u promotera negativnih situacija i događaja, često pišući o aferama kao rezultatu svog„istraživačkog“ projekta. 

– Vreme od kada nisam istomišljenik „Vranjskih“ vreme je koje su one  usmerile na kreiranje raznih anomalija, baveći se često aferama pojedinaca i institucija. Pseudokonstrukcije pojedinih novinara, poput sudija i suda, obeležavaju deo tog vremena i te globalne koncepcije. Čini se da se oseća izvestan „zamor“ kod čitalaca, što i jeste cena tog aktivnog nihilizma.

Dejan Drobnjak, Služba za komunikacije, Evropski PROGRES:

– Lokalni mediji igraju neprocenjivu ulogu u informisanju javnosti, kao i u povećanju transparentnosti rada lokalnih samouprava. Mislim da su Vranjske u ogromnoj meri doprinele da građani Vranja i okoline budu informisani o najvažnijim dešavanjima u njihovom kraju. Zato vam želim da trajete još dugo.

– Vidljiv je napredak novina na Internetu. Međutim, veb sajt  “Vranjskih” može da bude znatno bolje dizajniran, da bude interaktivan i da u većoj meri pruži šansu građanima da kažu svoje mišljenje. Shvatam da su za ovako nešto potrebna finansijska sredstva, ali takođe i znanje i volja da se ide u korak sa vremenom.

dr Zlatanović Momčilo, profesor u penziji:

– Prvi moj utisak je da su novinari „Vranjskih“ slobodni novinari na koje niko sa strane ne može da utiče što je jako važno. Drugo, njih najčešće interesuje  da objavljuju teme za širu čitalačku publiku.

– Zamerio bi novinarima što ponekad upotrebljavaju preoštre ocene. Takođe smatram da su „Vranjske“ prilično zanemarile kulturu. Vranje je danas sredina koja ima i dosta i različitih kulturnih stvaralaca, ali se to u novinama ne vidi i ne prepoznaje, a to greška. Zašto recimo za vrsnog pisca Božidara Mladenovića nema mesta u „Vranjskim“?

Belgzim Kamberi, predsednik Odbor za ljudska prava u Preševu:

– Osim što su antifašisticke i antikriminalne, „Vranjske“ bi morale više da budu profesionalna, građanska i emancipovana novina. Ja u takvom, drukčijem novinarstvu vidim njihovu misiju.

– Obratite pažnju: neki put ste, zbog „ravnopravnosti“ i „neutralnosti“ umeli da „zaboravite“ diskriminaciju koju vrše vlast i država. 

Šaip Kamberi, narodni poslanik:

– „Vranjske“ se s pravom mogu smatrati pionirom slobodnog mišljenja u ovom regionu. Njihova često pokazana smelost u borbi za demokratske principe jeste nešto što uSrbiji nije viđeno ni kod nacionalnih medija.

– Nikad nisam imao ozbiljnijih neslaganja sa „Vranjskim, jer ono što se traži od profesionalnog novinarstva – mogučnost da izneseš svoje mišljenje o događajima, ljudima i stavovima, meni u „Vranjskim“ nikada nije bilo uskraćeno.

Iva Laković, etnolog Narodnog muzeja:

– Mislim da su Vranjske prve i jedine „opozicione“ novine na jugu Srbije, koliko ja znam, u poslednjih 20 godina. Odnosno, jedine novine, za koje ja znam, da iznose drugačije mišljenje, što doprinosi  nejednoumlju.

– Jedno vreme ste me nervirali sa naginjanjem ka senzacionalizmu – kad nemate ozbiljnu temu, a vi onda malo skrenete u žuto. Takođe, molim, za informacije iz kulture morate imati ozbiljniji pristup  i ozbiljnije sagovornike.

Života Matić, novinar iz Bujanovca:

– Kako se menjao životni ambijent, „Vranjske“ su doživljavale ovacije i divljenje, aplauze i zvižduke. Ipak, misija novina mnoge je  „otreznila“, dovela u red, ali  pojedince (i neke pojave) nije značajno promenila. Zato očekujem nastavak borbe.

– „Tri u jedan“ –  odgovor.  Misliti isto ne znači  to i uraditi. Ono što sam ja mislio da treba u datom trenutku, to sam uradio. Vi ste uradili ono što možda niste mislili. Svejedno, za krivca sam proglašen ja. Možda s pravom.  Ko zna!? Na odgovor čekam! Zamerka jedna jedina – mogli ste me  udostojili civilizovanog rastanka . Makar samo sa – ZBOGOM!

Miodrag Milković, direktor Veterinarske stanice u Bujanovcu:

– Ništa novo neću reći ako kažem da su “Vranjske“ informativno glasilo broj jedan u Pčinjskom okrugu i naše nezaobilazno štivo petkom, subotom i nedeljom.

– Zaista bih voleo da na stranicama „Vranjskih“ pronađem više afirmativnih tekstova iz života svih nas, zanimljivih reportaža o ljudima i događajima, lepih eseja, priča o našoj svakodnevici. Takvim temama treba „školovati“ i vaspitavati buduće čitaoce.

Jovica Mladenović, radnik „Kavim Jedinstva“:

– „Vranjske“ su jako objektivne novine kojima mi čitaoci mnogo verujemo. Svaka čast redakciji koja iz nedelje u nedelju pravi ovako dobre novine sa dobrim i zanimljivim temama.

– Šta da vam zamerim, osim da redakciji predložim i pitam ima li ovde materijalnih  uslova da „Vranjske“ izlaze svaki dan.

Aleksandra Popović, predsednica opštine Surdulica:

– Velika je odgovornost, posebno danas, napisati i potpisati  novinarski tekst. Zato, veoma poštujem to što iz broja u broj, već 20 godina rade vaši novinari uvek tražeći meru između čitalaca i aktera događaja. Taj unutrašnji sukob kod svakog novinara mene impresionira.

– Morate priznati da u nekim tekstovima, ne samo u „Vranjskim“, novinari pređu granicu dobrog ukusa. A kako su ljudi jako osetljivi na svako kritičko pisanje o njima, novinar mora naći meru i liniju do kojih može da ide.

Vladica Ranđelović, Služba za odnose s javnošću Grada Vranja:

– Te 1994. godine, “Vranjske” su pokrenule novi pristup promišljanja o najvažnijim lokalnim temama. U vremenima koja su došla, novine su opstale i ostale, što dovoljno govori o neophodnosti ovog štampanog medija na multietničkom jugu.

– Retko se stavovi “Vranjskih” nisu poklapali sa mojim. Ukoliko moram da navedem makar jedan “greh”, neka to bude izostanak „one druge“ strane u  obradi teme. Ali, to je, doduše, bilo vrlo retko.

Dragana Sretenović, juniorski prvak Evrope i sveta u kik-boksu:

– „Vranjske“ novine su najbolji misionar Vranja i našeg kraja , što je i težak i odgovoran posao. Smatram da je veoma važno što ovaj nedeljnik, iz broja u broj, posvećuje dužnu pažnju sportu i mladima.

2. Mislim da bi bilo umesno da „Vranjske“ manje pišu o kriminalu u našoj sredini. Bojim se da neki tekstovi kriminalne sadržine podstiču mlade ljude na postupke koje niko od nas ne želi.

Slobodan Stamenković, predsednik Skupštine grada:

–  „Vranjske“ su nastale u vreme kada je bilo teško biti hrabar, dosledan, oštar i kritičan. Izuzetno je dobro što su te kvalitete zadržali do danas i što svoju oštricu, u borbi za istinu, uvek usmere na devijantne pojave.

– Šta zameram? Mislim da su novine, boreći se za tiraž, u nekim segmentima otišle u senzacionalizam. „Vranjske“ više od drugih moraju da afirmišu sistem vrednosti, kvalitet na svim nivoima, uspešne pojedince, istinu, znanje…i druge vrednosti koje su na sada urušene.

Nikola Stanisavljević – Kole Car iz Trgovišta:

– Najveći uspeh ovih novina je što su uspele da redovno izlaze svih ovih 20 godina, koje su bile sve teža od teže. To što su opstale, najbolji je dokaz da su ovom kraju itekako potrebne.

– Zaista nema smisla što tako malo prostora ustupate siromašnim sredinama kakvo je recimo Trgovište i što preterujete sa glupostima o političarima, a zapostavljate obične ljude i njihove životne priče.

Darko Stanojković, direktor Sportska hale:

-Ukoliko nije problem, na oba pitanja ću odgovoriti jednom rečenicom:

Novinari „Vranjskih“ uvek moraju čuti i drugu stranu i obavezno biti na licu mesta. Nadam se da je ovo ok. Sve najbolje.

BROJKE
Za 20 godina ove novine su vas, čitaoce, u trafikama i prodavnicama čekale 926 puta.
U tih 926 brojeva, novine su štampane na oko 52.000 strana.
Ukupna površina svih ispisanih strana novena je oko 3.250 m2.
Objavljeno preko 40.000 naslova sa blizu milion fotografija.
Za ovih 20 godina novine su u kontinuitetu bile jedini hroničar vremena i događaja u Pčinjuskom okrugu.
Bile su posmatrač, beležnik, svedok, kritičar, pedagog, sociolog, hroničar, policajac, inspektor…sve što je trebalo biti.
… i sve ovo vreme, istrajavale na principima profesije i etike.

Branimir Stojančić, član Gradskog veća:

– “Vranjske” su svih prethodnih godina bile korektan kritičar i hroničar društvenih dešavanja. Utoliko njihova misija mora da traje, jer novine moraju snažno da kreiraju ambijent za veći kvalitet života u Vranju.

– U principu nemam zamerki na rad, jer ste profesionalno i korektno obavljali novinarsku misiju. Želim da podsetim da je moja politička karijera krenula iz redakcije “Vranjskih”, u Brankovoj ulici, jer sam bio jedan od organizatora srednješkolskog protesta 1996/97 godine. Danas sam, zajedno sa vama, ponosan na to vreme.

Jelena Stojković, dopisnica Večernje novosti:

– Sam podatak da jedan nedeljnik iz Vranja, postoji, radi, kreira javno mnjenje, govori dovoljno o njegovoj misiji. Poznajem mnoge ljude koji veruju vašem listu i smatram da je poverenje čitalačke publike najvažnija uloga u jednoj medijskoj kući. Srećan vam rođendan i želim vam još puno jubileja.

– Često nisam bila vaš istomišljenik i mnogo puta sam polemisala sama sa sobom čitajući “Vranjske”, kao i sa kolegama koji su pisali istoriju dugu 20 godina, ali sa druge strane i dalje sam ih čitala. Zameram vam što ne mogu da pročitam u poslednje vreme dobru reportažu i neku priču o „običnim“, po nečemu ipak neobičnim ljudima.

TE 1994.
PO ČEMU ĆEMO PAMTITI 1994. GODINU
5. februara dogodio se masakr na Markalama u Sarajevu
10. aprila srpske snage povele ofanzivu na Goražde
22. aprila umro Ričared Nikson, nekadašnji predsednik SAD.
4. avgusta, Srbija i Savezna Republika Jugoslavija, posle odbijanja bosanskih Srba da potpišu plan Kontakt grupe, za okončanje rata u BiH, prekinule sve odnose sa Republikom Srpskom i zatvorile granicu na Drini.
13. novembra Šveđani odlučili da se priključe Evropskoj uniji
5. novembra umro poznati jugoslovenski muzičar Milan Mladenović
28. novembra Norvežani na referendumu odbili da uđu u Evropsku uniju
8. decembra izašao prvi broj novina „Vranjske“

NA DANAŠNjI DAN
1854 – Papa Pije IX proglasio je dogmu o bezgrešnom začeću Bogorodice.
1941 – SAD i Velika Britanija su objavile rat Japanu, dan posle japanskog napada na američku bazu u Perl Harburu na Havajima. Nemačka i Italija, u skladu sa obavezama iz Trojnog pakta, objavile su rat SAD.
1949 – Generalna skupština UN zatražila je od svetskih sila da priznaju nezavisnost Kine posle bekstva Čang Kaj-šeka na Tajvan.
1954 – Srpski i hrvatski pisci i lingvisti postigli su Novosadski dogovor o srpskohrvatskom književnom jeziku, koji je potpisalo 25 uglednih stručnjaka za jezik. Zaključeno je da je narodni jezik Srba, Hrvata i Crnogoraca jedan jezik s dva izgovora, da su oba pisma – ćirilica i latinica – ravnopravna i da jezik ima zajednički pravopis.
1966 – Sporazum o zabrani nuklearnog oružja u kosmosu potpisalo je 28 zemalja, uključujući SSSR i SAD.
1974 – Grci su na referendumu velikom većinom glasali za republiku, a protiv restauracije monarhije.
1980 – U Njujorku je ubijen bivši član „Bitlsa“ Džon Lenon. Ubio ga je mentalno poremećeni obožavalac Mark Dejvid Čepmen, koji je kasnije osuđen na doživotni zatvor.
1991 – Lideri Rusije, Belorusije i Ukrajine potpisali su u Minsku sporazum o formiranju Zajednice Nezavisnih Država. Time je prestao da postoji Sovjetski Savez.
1991 – Crvena Zvezda je, na nacionalnom stadionu u Tokiju, pobedile čileanski klub Kolo-kolo rezultatom 3:0 i postal klupski prvak sveta.
2000 – Umro je srpski slikar nadrealista Milić Stanković, poznat kao Milić od Mačve.