Radili visoko, poginuli duboko

, ,

Koliko je radnički život jeftin pokazuje trajanje sudskih postupaka, te spinovanje u vezi sa propustima odgovornih. Oni kojima se sudi ne biraju sredstva ne bi li se spasili, makar natovarili krivicu na pleća do juče najbližih saradnika

Od pogibije radnika Dejana Dončića i Ananija Gligorova na gradilištu Građevinskog preduzeća Meteor kod Autobuske stanice prošle su tri godine, i više od dve od tragične smrti radnika JKP Komrad Donče Gligorova na deponiji Meteris, a epiloga sudskih postupaka nema. Koliko je jeftin radnički život, da li će i kada pravda biti zadovoljena, pitanje je koje i posle toliko vremena muči lokalnu javnost, a pre svega članove porodica koje su ostale bez tri ukućana u najboljem životnom dobu (Dejan je imao 29, Ananije 44, a Donča 59 godina).

KOLIKO VREDI RADNIČKI ŽIVOT

U prvom slučaju, po optužnici Osnovnog tužilaštva u Vranju (predmet Kt.br.2500/11) podignutoj 1. marta 2013. godine (petnaest meseci posle nesreće na gradilištu) vodi se sudski proces protiv vlasnika GP Meteor Bobana Zlatanovića (52), Predraga Stamenkovića (44), šefa gradilišta na kojem je došlo do tragedije te Jovice Mihajlovića (54), vlasnika firme EBS-4M koja je u kritično vreme brinula o preventivnoj zaštiti i bezbednosti radnika Meteora. Njih trojica su posle tragedije jedno vreme proveli u pritvoru a terete se za krivično delo „teško delo protiv opšte sigurnosti“ (iz člana 288, stav 4 u vezi člana 280, stav 3 u vezi stava 2 Krivičnog zakonika).

POSTUPCI IDU SPORO
Od 1. marta kada je suđenje za „slučaj Meteor“ počelo, promenilo se troje sudija. Glavni pretres zakazivan je dosad trinaest puta. Kod prvog sudije Gorana Antića nije održan nijedan (zakazivao ih četiri puta), drugi sudija Svetislav Djorđević posle dva odlaganja saslušavao je stranke na četiri održana ročišta. Potom je predmet preuzela sudija Marija Janićijević koja je dva puta odlagala novi početak procesa (zbog promene sudije sve mora početi iznova).
U drugom postupku (predmet Kt.br.2060/12) još 13. avgusta prošle godine Osnovnom sudu prosleđena je optužnica protiv G.A. (vozača traktora u Komradu) zbog krivičnog dela „teško delo protiv opšte sigurnosti, član 288, stav 4 u vezi člana 278 stav 5 u vezi člana 1 Krivičnog zakonika) u vezi sa pogibijom Dončeta Gligorova, radnika Komrada, u krugu deponije Meteris.
– U fazi istrage urađeno je veštačenje od strane veštaka mašinske struke, kao i dopunsko veštačenje – odgovara v.f. osnovnog tužioca Trajko Naumović.

– U navedenom predmetu u fazi istrage sprovedena su veštačenja od strane stalnih sudskih veštaka mašinske i građevinske struke radi utvrđivanja činjenica o tome da li su preduzete odgovarajuće mere zaštite zdravlja i bezbednosti radnika pri izvođenju građevinskih radova – kaže Trajko Naumović,  vršilac funkcije osnovnog tužioca u odgovoru na pitanja „Vranjskih“.

Posle šest odlaganja početka glavnog pretresa, suđenje je pred većem Osnovnog suda kojim je predsedavao sudija Svetislav Djorđević konačno počelo 17. marta prošle godine. To prvo ročište, kao i drugo 22. aprila bila su i najzanimljivija u pogledu sadržine – izjave su dali okrivljeni (svi smatraju da nisu krivi), uvodno izlaganje dali su njihovi branioci, a izjave neki svedoci događaja. Obraćanje advokata na samom početku govori da se nisu birala sredstva, te da se ovih dana spasava kako ko zna i ume.

Branilac optuženog vlasnika Meteora, advokat Mladen Vasić podseća da se optuženom Zlatanoviću stavlja na teret da je postupao suprotno odredbama Pravilnika o zaštiti na radu.

– A nesporno je da se navedene odredbe Pravilnika ne odnose na direktora kao odgovorno lice – iznosi svoj stav Vasić.

U prvom obraćanju sudu Vasić je kazao da se Pravilnik o bezbednosti u preduzeću Meteor i Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu u svojim odredbama apsolutno ne dotiču optuženog Zlatanovića.

– Boban je preduzeo sve potrebne mere s ciljem zaštite radnika, što je potvrđeno jasno i nedvosmisleno od strane veštaka zaštite na radu. Ima sve pravne akte, svi su radnici bili osigurani i zaduženi HTZ opremom. Tereti se da nije preduzeo neke mere, ali te mere nisu njegova obaveza jer je imao ovlašćena lica koja su to trebala da prate – tvrdi danas Vasić.

Advokat Novica Zdravković, branilac šefa gradilišta Stamenkovića, na početku suđenja je kazao da se Stamenković, u tački 2 optužnog akta, neopravdano poistovećuje sa trećeokrivljenim Mihajlovićem u pogledu propusta zbog kojih je došlo do nesreće.

– To je neprihvatljivo. Jer, Stamenković ni na koji način nije mogao postupati suprotno odredbama Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu, Pravilnika o bezbednosti i Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova. Nepoštovanje tih propisa eventualno se može pripisati radnji izvršenja trećeokrivljenog Mihajlovića – naveo je Zdravković.

RODBINA
IMA LI KRAJA
Brat poginulog radnika Meteora Dejana, Vlastimir Dončić razočaran je u pravosuđe.
– Došli smo do trećeg sudije, a pravde na sudu zasad nema. Nismo želeli da ulazimo u bilo kakve nagodbe, ništa nismo tražili, ni dobili od Meteora. Želimo pravdu na sudu, valjda ćemo je dočekati – ogorčeno će Dončić.

DUBLjE OD METRA

Advokat Stojadin Spasić, Mihajlovićev branilac, konstatovao je pred sudom da su Dejan  i Ananije izgubili živote nečijom nepažnjom ili nedovoljnom pažnjom, izdavanjem naređenja da rade posao za koji nisu obučeni.

– Smatram da neko treba da odgovara i da bude kažnjen, ali u svakom slučaju to ne treba da bude Mihajlović koji je optužen iz neobjašnjivih razloga – rekao je u obraćanju sudu Spasić.

U smislu odredaba člana 18, tačka 3, Zakona o bezbednosti na radu, prema tumačenju ovog advokata propisana je dužnost poslodavca da najmanje osam dana pre početka rada obavesti nadležnu inspekciju o početku svog rada, o radu odvojene jedinice ili o svakoj promeni postupka rada.

SLUČAJ DONČE GLIGOROVA
Od pogibije Donče Gligorova, radnika JP „Komrad“ na deponiji Meteris prošle su dve godine, a porodica je spor povela van Vranja.
Dragan Gligorov, sin pokojnog Dončeta, kaže da je porodica postupak po tužbi za naknadu štete protiv Komrada pokrenula prema mestu prebivališta njegove sestre pred sudom u Sopotu, najviše zbog nepoverenja u lokalno pravosuđe.
– Trojica radnika Komrada, svedoka pogibije, nisu došli na prethodna dva zakazana ročišta. Verovatno se ljudi boje da ne izgube posao. Mi smo tužili firmu za naknadu štete, a vozača koji je upravljao traktorom nismo, smatramo da čovek nije kriv. Naše saznanje je da je vozilo bilo neispravno, odnosno da kuka za prikolicu nije bila propisna – kaže Gligorov.
Direktor JKP Komrad Dejan Ilić kaže da su istraga u vezi sa pogibijom njihovog radnika,  obdukcijski nalaz Dončeta Gligorova i inspekcijski nadzor pokazali da je „od strane poslodavca preduzeto sve u smislu bezbednosti radnika“.
– Radi se o nepažnji vozača, ali i o nepažnji žrtve jer je tosikološki nalaz stradalog radnika ukazao na prisustvo alkohola u krvi. Radnik je bio osiguran, podneli smo zahtev za naknadu štete kod osiguravajuće kuće, međutim zbog utvrđenog prisustva alkohola u krvi šteta nije isplaćena porodici. Mi smo onda kao preduzeće, iako je istraga pokazala da nismo odgovorni, ponudili novčanu naknadu štete i ponudili da zaposlimo mlađeg sina pokojnog Dončeta, kako bismo koliko-toliko pomogli porodici. Kao i da supruzi, drugom sinu i ćerki isplatimo novac, otprilike u visini milion dinara. Posle konsultacija sa advokatima, porodica nije prihvatila našu ponudu za odštetu, a mlađi sin je radno angažovan kod nas. Podneli su privatnu tužbu sudu u Sopotu – kaže Ilić.

– U konkretnom slučaju poslodavac – šef gradilišta bio je dužan da obavesti inspekciju rada o početku ovih radova iz razloga što je u pitanju novi tehnološki postupak i promenjeni su uslovi rada. Ranije se radilo na visini u izgradnji stambenih objekata, a sada je u konkretnom slučaju trebalo da se radi na dubini i to većoj od jednog metra gde obavezno ide oplata – kazao je Spasić.

Sličan stav danas ima i drugi Mihajlovićev branilac, advokat Goran Despotović.

– Zakon o zaštiti na radu (član 20, tačka 7) predviđa da kada se rov kopa mašinski (kao što je to bilo u konkretnom slučaju, uz pomoć mašine – rovokopača „skip“), istovremeno s tim iskopom pobija se u tlo metalna zaštitna konstrukcija (tzv. Kringsova oplata). Radnici ulaze u rov tek kada ta oplata bude postavljena. Mi tvrdimo da naš klijent nije bio obavešten da će se tog dana izvoditi takvi radovi i da oni nisu bili predviđeni bilo kakvim aktom – kaže Despotović.

Međutim, izjave okrivljenih o ključnim pitanjima se ne poklapaju. Boban Zlatanović: „U telefonskim kontaktima sa Mihajlovićem saznao sam da svakonevno odlazi na gradilište i da tamo nema problema“ (zapisnik o glavnom pretresu od 17. marta 2014). Šef gradilišta Stamenković međutim izjavljuje: „Lice za bezbednost radnika nikada nije dolazilo“ (zapisnik o glavnom pretresu od 22. aprila ove godine).

Mihajlović otkriva da mu „Meteor“ nije plaćao usluge u skladu sa ugovorom o poslovno-tehničkoj saradnji. Citat: „Nisam imao ekonomski interes da svakodnevno budem na gradilištu,  ugovorom to i nije bilo predviđeno. Pokojni radnici nisu trebali da silaze u kanal jer nije bio obezbeđen. Šef gradilišta bio je u obavezi da bude prisutan na gradilištu i da prati sprovođenje mera zaštite na radu“ (iskaz iz istrage).

Svedok S.K. koji je kao radnik jednog podizvođača radio završne radove na fasadi  lamele građevinskog kompleksa izjavio je: „Bio sam na pet metara udaljenosti od mesta gde je vršen iskop. Šef gradilišta je dao nalog Ananiju i Dejanu da siđu u rov (Stamenković negira da je izdao naredbu za silazak u rov Dejanu i Ananiju, p.a.), a trebalo je da rade šaht na tom potezu. Kada sam prišao na dva metra od rova video sam kako se zemlja odvaja  i obrušava. Počeo sam da im dovikujem da beže, ali su oni samo uspeli da se usprave. Zemlja ih je zatrpala, negde oko pet kubika po mojoj proceni. Ananije je dozivao ‘pomozi’, ja sam skočio i počeo da kopam rukama sa još jednim kolegom. Oplata koja je bila spremljena sa strane bila je predviđena za šolovanje šahta, a ne za podgradu rova“.

Zanimljivo je da je i Odsek inspekcije rada Ministarstva za rad i socijalnu politiku za Pčinjski okrug u svom zapisniku o uviđaju konstatovao da su Ananije i Dejan „vršili pripremu za postavljanje drvene oplate za betonski šaht u iskopanom kanalizacionom rovu“.

NIZ PROPUSTA

U svom nalazu inspektori rada konstatovali su još da je do smrtne povrede dvojice radnika došlo „zbog neprimenjivanja mera zaštite na radu pri izvođenju građevinskih radova koji se izvode u zemljanim materijalima“ i još neke propuste.

– Poslodavac nije ispoštovao odredbe člana 43 Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu zato što nije obezbedio periodičan lekarski pregled pokojnom Dejanu Dončiću, a angažman mu je bio na radnom mestu sa povećanim rizikom; poslovi i radni zadaci Dončiča i Gligorova nisu u saglasnosti sa odredbama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova GPD Meteor od 1. februara 2005. i proceni rizika na radnim mestima; poslodavac nije izdao na upotrebu sredstvo ili opremu za ličnu zaštitu na radu u skladu sa Aktom o proceni rizika (zaštitni opasač i prsluk); lice za bezbednost i zdravlje na radu obavljalo je poslove prema odredbama člana 40 Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, izuzev poslove iz tačke 7 (svakodnevno praćenje i kontrolisanje primene mera za bezbednost zaposlenih).

Pravni zastupnik porodice Ananija Gligorova, advokat Manasije Manasijev nije želeo da govori za „Vranjske“ dok traje postupak. On je na početku procesa zahtevao da se izvedu dokazi o tome li „Meteor“ poseduje sertifikat za izgradnju kanalizacione mreže zbog koje je kopan rov, kao i razjašnjenje detalja ugovora na relaciji „Meteor“-EBS-4M. Sudski proces trenutno stoji zbog štrajka advokata. Naredni pretres zakazan je za 20. januar 2015. godine.