„Kralj šećera“ u Surdulici

, , ,

Osim ruskog „Dela“, za Simpo“ zainteresovan i izvesni Nikola Petrović, „Jumko“ žele Poljaci i „Izbor“ iz Arilja, a „Zavarivač“ „Alfa plam“. Vranjanac Mikloš Dimitrijević zainteresovan za RTV Vranje

Spisak zainteresovanih za kupovinu 502 firme u javnost je dospeo zahvaljujući Saši Raduloviću,  bivšem ministru za privredu i njegovom Udruženje građana „Dosta je bilo – Restart“. Uz pomoć Poverenika za informacije od javnog značaja, naterali su Agenciju za privatizaciju da transparentno radi svoj posao. Tako je sa spiska od 1.929 potencijalnih investitora, koji su izrazili spremnost da učestvuju u privatizaciji skinuta oznaka „državna tajna“.

PRAVNA I FIZIČKA LICA

U Spisku o kome je reč, na 56 stranica je tabelarni pregled 1.929 fizičkih i pravnih lica, koja su, na poziva Agencije za privatizaciju, od 15. avgusta i do 15. septembra ove godine, pismom izrazili spremnost da učestvuju u privatizaciji neke od 502 srpskih firmi.

Predmet naše pažnje je 20 firmi iz Pčinjskog okruga, za koje su stigla 42 pisma zainteresovanih – 26 pravnih i 16 fizičkih lica, 31 pismo je iz Srbije, a 11 iz inostranstva (tri iz Nemačke, dva iz Ruske Federacije i po jedno iz Slovenije, Makedonije, Bugarske, Poljske i Holandije).

Branislav Popović, šef Odeljenja Privredne komore Leskovac u Vranju kaže da su sve ovo samo prve informacije koje treba prihvatiti uslovno, jer prilikom prodaje svakog od ovih preduzeća prijavljeni kupci mogu, ali i ne moraju da se pojave, kao što se mogu prijaviti i svi drugi zainteresovani koji sada nisu uputili pismo.

ODLAŽE SE PRIVATIZACIJA BOLNICE U VRANjSKOJ BANjI
Dr Zoran Milosavljević, direktor Specijalne bolnice Vranjska Banja, kaže da se privatizacija ove ustanove odlaže zbog sudskog spora:
– Nas je Agencija za privatizaciju obavestila da se naša privatizacija odlaže dok se ne reši sudski spor o Stacionaru koji je u izgradnji. Inače, pored zainteresovanih kod Agencije, nama su se javila tri-četiri ozbiljna kandidata. Prvi je iz Crne Gore, koji zastupa kompaniju iz Ujedinjenih arapskih Emirata. Drugi je vlasnik Banje „Ždrelo“, ozbiljan kandidat, koji već ima nekoliko zdravstvenih kapaciteta i treći predstavnik iz Beograda koji zastupa partnera iz Rusije. Kada se raspiše tender za privatizaciju, pored onih koji su uputili pisma Agenciji, učestvovaće i drugi, tako da ja očekujem sedam-osam kandidata. U takvoj utakmici veliko je pitanje šta že uraditi naš konzorcijum – kaže Milosavljević.

– Ovo je bila prva faza procesa privatizacije 502 preduzeća, u kojoj je država dobila prve potrebne informacije o broju i profilu zainteresovanih pravnih i fizičkih lica. Predstoji druga, vrlo bitna faza u kojoj država mora, za svaku firmu koja se privatizuje, mudro i precizno da utvrdi modele, metode i rokove privatizacije. Objavljivanjem tendera ili aukcije, znaćemo šta država nudi, kako, kada i po kojoj ceni – kaže Popović

Tabela je tu da je svako komentariše na svoj način, ali je, ukupno gledano, važno što su se u ovoj „predigri“ Agenciji javili kandidati spremni da učestvuju u privatizaciji naših najvećih preduzeća – „Simpa“, Jumka“ i „Zavarivača“, koja danas zapošljavaju čak 74 odsto, odnosno 5.062, od ukupno 6.842 radnika firmi čija sudbina treba da se reši do 15. jula. Na značaj ovog poteza ukazuje i vranjski gradonačelnik Zoran Antić.

-Ja čvrsto verujem da će „Simpo“, „Jumko“ i „Zavarivač“ biti uspešno privatizovani, jer je to interes svih – države, grada i radnika koji tamo rade. Očekujem da se posao završi uspešno, jer i onako imamo mnogo problema. Svima je u interesu da se sve okonča uspešno i što pre, da ljudi ostanu na svojim radnim mestima, da se otvore nova radna mesta i da tako jačamo ekonomsku snagu Vranja – kaže gradonačelnik.

Antić je takođe rekao da nije iznenađenje, i da je sasvim prirodna stvar da velika i moćna „Alfa“ kupi „Zavarivač“, jer će u tom poslu oba partnera naći svoj ekonomski interes.

ODAKLE PARE

Pažnju javnosti ne samo u Vranju izazvao je već objavljeni podatak da je Mikloš Dimitrijević, vlasnik Kablovske TV „Kaktus“, kandidat za kupovinu regionalne RTV Vranje. „Odakle Miklošu pare“ – bile su prve reakcije upućenih u procese privatizacije. I sam Dimitrijević tako reaguje, ali u celu  priču unosi nov i zanimljiv detalj.

– Da se razumemo: nisam ovlašćen, ili bolje rečeno imam direktivu iz Beograda da na tu temu ne iznosim nikakve podatke u javnost.

MIROLjUB ALEKSIĆ O PRIVATIZACIJI “ZAVARIVAČA”
DRŽAVA NIJE ZAINTERESOVANA
– “Alfa” je zainteresovana za kupovinu “Zavarivača”, ali mislim da od toga neće biti ništa. Poslali smo pismo o zainteresovanosti Ministarstvu privrede i Agenciji za privatizaciju. Odgovora, medjutim, do danas nemas nema, iako je prošao i 30. novembar do kada je Ministarstvo trebalo da objavi način rešavanja sudbine sve 502 kompanije – kaže Miroljub Aleksić, vlasnik “Amasisa” u čijem okrilju posluje i “Alfa plam”.
On ističe da je, povodom “Zavarivača”, razgovarao i sa Željkom Sertićem, ministrom privrede, ali da osim stava – radiće se po proceduri –  nikakvog pomaka nema, niti je pokazana bilo kakva zaintersovanost da se krene u rešavanje ovog problema bez obzira što je i Grad Vranje, pre nekoliko dana, napisao urgenciju.
– Mislim da od toga neće biti ništa. Hipoteke, dugovi, tužbe radnika, odvratiće svakog zainteresovanog kupca ili investitora da uloži veliki novac i udje u rizik da igra žmurke u mračnoj šumi sa državom, a da pritom ne zna ni šta kupuje, ni po kojoj ceni. Boriti se sa tim je mukotrpan i najčešće uzaludan posao. Mi smo već imali slična iskustva sa “Hisarom” i Bukovičkom banjom i koštalo nas je dodatnih 10 miliona evra!  Razne državne institucije naplatile su nam dugove i obaveze koje nisu bile u tenderskoj dokumentaciji i ugovoru,  i to posle realizovane kupovine, na ime svojih ranije “otpisanih” potraživanja koja su odjednom reaktivirana.  I danas vodimo sporove sa državom oko toga. Kad dobijem prvostepenu presudu u našu korist, po 10 godina nema drugostepene jer se sudije plaše da presude na štetu države. Setite se samo kako su nam, posle kupovine “Koštane”, uzeli onaj plac, do puta. Iako je vlasnik, Direkcija za imovinu Republike Srbije, potvrdila da je to naša imovina, ostali smo bez zemljišta pod obrazloženjem: nije privedeno nameni!? Pa, kada smo imali vremena da to uradimo? Posledica ovakvog odnosa  je da smo investiciju, umesto na toj parceli, realizovali u Prokuplju i Paraćinu, a Vranje je ostalo bez fabrike koja bi zaposlila i hranila 1.500 ljudi – objašnjava Aleksić.
On ne veruje u pozitivan ishod privatizacije “Zavarivača”.
– Jedini izlaz je prodaja stečajne imovine po likvidacionoj vrednosti ili, ako ste stranac, da vam država omogući silne beneficije na već poznat način – objašnjava Miroljub Aleksić i dodaje da je mnogo isplativije napraviti sopstvene hale, raspisati konkurs i primiti kvalifikovane varioce.

Na naše pitanje odakle sada direktiva i Beograd, on odgovara:

-Da, da, od agencije za koju radim. Odakle Miklošu Dimitrijeviću tolike pare? Ja se u tom pismu kod Agencije za privatizaciju pojavljujem kao predstavnik agencije čiji sam član, koja  je zainteresovana da kupi RTV Vranje. To je sve što mogu u ovom trenutku da izjavim – kaže Mikloš Dimitrijević.

Iznenađenje je takođe, da se za kupovinu Veterinarske stanice u Bujnovcu javio samo konzorcijum zaposlenih, jer su neke informacije govorile da za  kupovinu najuspešnije veterinarske stanicu u Srbiji ima desetak kandidata. Ovu dilemu je razrešio direktor Miodrag Milković.

-U međuvremenu stvari su se promenile. Mi ipak ne idemo u privatizaciju, jer je Skupštinski odbor za poljoprivredu prihvatio našu inicijativu. Kako mi imamo sopstvene prihode, dakle, nismo na budžetu, nikome ne stvaramo probleme, čak svake godine uvećavamo kapital preduzeća od pet do 15 odsto, država će ostati naš vlasnik – kaže Milković.

I sa surduličkom „Evropom“ priča je zanimljiva. Posle skoro šestomesečne agonije sa blokadom žiro-računa, ovo ugostiteljsko preduzeće, koje ima četiri hotela sa blizu 50 zaposlenih, može da se proda.

– Najbitnije je da sada naših blizu 50 radnika, više ne brinu za svoju budućnost, jer su kandidati za našu privatizaciju, i „Banković“ i „Pobeda“, ozbiljne i kredibilne firme. Dobra privatizacije „Evrope“ veoma je važno ekonomsko pitanje za Surdulicu, za Vlasinu, za jug Srbije i turizam u ovom delu zemlje. Sada je prilika da ovo preduzeće kupi neko ko zna ovaj posao – kaže Dragan Reljić, direktor HTP „Evropa“ iz Surdulice, koje ima objekte i na Vlasini.

Javnost na jugu Srbije očekivala je da će biznismeni Albanci biti znatno aktivniji u ovom procesu, ali su samo trojica izrazili nameru da učestvuju u ovoj trci. Sabedin Etemi sa svojom firmom „Saba Belča“, bacio je oko na preševsku „Budućnost“ i bujanovačko „Proleće“. U borbi za Proleće, koje ima vredan objekat na ulazu u grad (Motel) i poslovni prostor suprostaviće mu se još jedan ozbiljan igrač – Nedžat Behljulji, vlasnik kompanije „Elhan komerc“ iz Bujanovca.

– Da, jesam ozbiljan kandidat da kupim „Proleće“, jer smatram da sa proizvodnim programom te firme mogu da napravim dobar posao. A, da li ću ga i stvarno kupiti, zavisi od karaktera ponude – cene, dugova, rokova i obaveza koje kupac preuzima. Dakle, kada nam država raspisanim tenderom ili aukcijom pruži na uvid sve potrebne podatke, onda ću doneti definitivnu odluku – kaže Behljulji.

ŠAMPIONI

Kako god ko razmišljao, ovim spiskom je okreni-obrni, otvorena pandorina kutija, jer od ovog procesa zavisi sudbina oko 90.000 radnika za koje u državnoj kasi više nema ni banke. A da ova priča nije ni malo naivna, objašnjava nam lik sa početka ovog teksta – bivši ministar Saša Radulović, koji prvo kaže da je ovo „kraj Vučićevih reformi“.

-Postaje kristalno jasno da Vučić  „kredibilnim investitorima“ naziva stotine špekluanata i fantoma za koje niko nikada nije čuo. Među ovim kupcima ima i „šampiona“ sa ulogom od svega 1.000 dinara,  spasilaca srpske privrede sa „svežim kapitalom“ iz „of šor“ zona, kao i biznismena koji su hapšeni ili su pod istragom. Ozbiljni investitori, koji vode računa o svojoj reputaciji, ne učestvuju u pogodbama i kabinetskim dilovima. Oni ne žele da da investiraju u državu koja nije u stanju da im obezbedi pravnu sigurnost i sudsku zaštitu. Zato je njih na ovom spisku tako malo – kaže Radulović.

MILOŠ PAUNOVIĆ
Apsolutni rekorder, koji je Agenciji uputio čak 93 pisma za isto toliko firmi (među njima su Vranjska i Bujanovačka banja) jeste izvesni Miloš Paunović, o kome javnost zna samo da je u svakom pismu, kao model, ponudio strateško partnerstvo kroz dokapitalizaciju.
Samo jedno pismo manje Agenciji za privatizaciju uputila je firma Keep Light doo, specijalizovano elektromontažno preduzeće za rasvetu iz Beograda, koje je osnovano 1997. godine.
Među strancima prednjači nemačka kompanija EFS Group GMBH koja je poslala53, i Claudius capital firma iz Velike Britanije sa 19 ponuda.
Od fizičkih lica iz inostranstva rekorderi su izvesni Ilija Dzharov iz Bugarske sa 14, i Rus Aleksandr Stankovski sa osam pisama, među njima i za surduličku „Evropu“.

MEDIJI
Na spisku Agencije za privatizaciju nalaze se 84 medijske kuće. Za njih 55 stiglo je 128 ponuda. Za 29 niko nije zainteresovan. Ako se prilikom aukcije za njih ne nađe novi vlasnik, te medijske kuće će, po sili zakona, prestati da postoje 15 jula, jer država posle tog roka, ne može imati medije u vlasništvu. Među njima su iz Pčinjskog okruga Radio televizija Preševo i Informativni press centar Vladičin Han.